Da li je deglobalizacija uopšte moguća

Nekada je bilo rasprostranjeno mišljenje da su tokovi globalizacije neumitni poput vremenskih prilika. "Globalizacija nije nešto što možemo zaustaviti ili isključiti: ona je ekonomski ekvivalent prirodnoj sili, poput vetra ili vode", rekao je američki predsednik Bill Clinton tokom govora u Hanoju 2000. godine. Njegov britanski kolega, premijer Tony Blair, složio se s tim na konferenciji Laburističke partije 2005.

"Čujem ljude kako govore da moramo da zastanemo i raspravljamo o globalizaciji. To je isto kao da raspravljamo o tome da li jesen treba da sledi posle leta. U Kini i Indiji o tome ne raspravljaju. Oni koriste mogućnosti koje donosi globalizacija na način koji će promeniti njihove živote, a i naše."

Ova opšteprihvaćena metafora, zasnovana na pretpostavkama da svet postaje manji i pristupačniji, da će se granice otvarati, a slobodna trgovina rasti, našla se na udaru u poslednjih deset godina. Možda je i zauvek izgubila smisao u proteklih nekoliko meseci.  

Predsednik Donald Trump obećao je carine, masovne deportacije i povlačenje iz vojnih saveza i multinacionalnih sporazuma o klimatskim promenama. Značajne poraze pretrpeli su umereni političari u Kanadi, Francuskoj i Velikoj Britaniji, dok je nemačka vlada kancelara Olafa Scholza iz redova socijaldemokrata pala, otvorivši put održavanju izbora u februaru koji bi mogli da svedoče usponu nacionalističkih partija. U međuvremenu, svetski lideri odustali su, gotovo bez izuzetka, od ideje da će, uprkos kratkoročnim teškoćama, globalizacija svima doneti boljitak. 

Šta se desilo? U proteklih 40 godina ekonomski rast Kine je skočio kako su se tržišta otvarala za njene proizvode, a 800 miliona kineskih građana otrglo od siromaštva. Posledice po razvijene zemlje bile su mnogo teže. 

Dok su bogati postajali još bogatiji – samo SAD su od 1990. godine dobile 700 novih milijardera, proizvodni centri u SAD i Zapadnoj Evropi su se urušavali, a srednja klasa stagnirala. Kumulativni efekat svega toga odrazio se na biračko telo, pripremivši teren za neortodoksne političare i potencijalne autokrate koji hitaju da pokažu da je globalizacija sve samo ne neizbežna.  

"Očigledno da je narativ bio pogrešan, a poređenje sa prirodnim silama pogrešno", kaže Dani Rodrik, profesor u Harvard Kennedy School (visoka škola za postdiplomske studije u oblastima javne politike, uprave i međunarodnog razvoja pri Univerzitetu Harvard, prim. prev.). "Globalizacija nam nije pala s neba u krilo. Mi smo je stvorili, i možemo je izmeniti ili poništiti."

Sada živimo u dobu takozvane deglobalizacije, u kome zemlje daju prioritet svojim nacionalnim interesima nad onim globalnim Međutim, ako bliže pogledamo, slika nije sasvim jasna. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije (WTO), obim globalne trgovine robom porastao je za 3,3 odsto u trećem kvartalu 2024. u odnosu na isti period prethodne godine.  

Dinamično globalno tržište stvorilo je cele industrije. Kineske subvencije domaćim industrijama u oblasti zelene energije dovele su do uspona kompanija kao što je BYD Co., koja isporučuje jeftine električne automobile širom sveta, kao i do naglog pada troškova tehnologija poput solarnih panela i baterija. Administracija bivšeg predsednika Joea Bidena, koja je zadržala mnoge carine iz Trumpovog prvog mandata, usmerila je 300 milijardi dolara u inicijative za čistu energiju preko Zakona o smanjenju inflacije iz 2022. godine, delimično zato što su se na međunarodnom planu očekivali odlučni zahtevi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. 

Nikada ne biste pomislili da globalizacija navodno gubi značaj u nekim industrijskim granama. "Nisam veliki obožavalac reči 'deglobalizacija", kaže Karen Harris, izvršna direktorka tima za analizu globalnih makroekonomskih i društvenih kretanja Macro Trends Group u kompaniji Bain & Co. Iako svakako postoji težnja da ne zavisite previše od nepouzdanih partnera u pitanjima nacionalne bezbednosti, Kina i SAD fokusiraju se na druge aspekte globalne ekonomije.” 

Ta komplikovana dinamika dovela je pristalice globalizacije u nezgodan položaj. Svetski ekonomski forum (čiji je godišnji skup poslovne i političke elite održan u drugoj polovini januara u švajcarskom zimovalištu Davos) pokušava da se nosi sa ovom situacijom. "Nacionalni interes je sada u središtu, globalni interes manje", kaže Børge Brende, predsednik i izvršni direktor foruma. Međutim, "trgovina i investicije bile su motor rasta tokom poslednje decenije, a rast takođe znači prosperitet". 

Brende i dalje vidi priliku za postizanje globalnog dogovora o kontroli pandemije, sajber-bezbednosti i drugim pitanjima. Brzi razvoj tehnologija poput veštačke inteligencije, dodaje on, zahtevaće multilateralnu koordinaciju. Dozvoliti veštačkoj inteligenciji da se razvija nekontrolisano, na primer, da se integriše u nuklearno oružje, bilo bi katastrofalno.  

Kao što je ubrzana globalizacija bila dobrodošla sve dok veći deo javnosti nije zaključio da donosi više lošeg nego dobrog, deglobalizacija će, takođe, dovesti u pitanje osnovi koncept na kome počiva globalizacija - konsenzus - i to će se možda pre desiti nego što svi misle. Kako Brende kaže, "moramo pokušati da stvorimo neki red u svetu bez reda". 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar