Inflacija 4,4 odsto, najviše poskupela hrana u Srbiji

Godišnja inflacija u Srbiji u martu je iznosila 4,4 odsto, što je blagi pad u odnosu na februarskih 4,5 odsto. Na mesečnom nivou rast cena bio je 0,1 odsto, u poređenju sa februarskih 0,5 odsto, pokazao je najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od petka.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u  martu, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (0,5 odsto), Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, Alkoholna pića i duvan, Zdravlje i Restorani i hoteli (za po 0,3 odsto) i u grupi Obrazovanje (0,2 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama: Rekreacija i kultura (-1,2 odsto), Transport (-0,7 odsto) i u grupama Odeća i obuća i Oprema za stan i tekuće održavanje (za po 0,1 odsto).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi se u zvaničnom izveštaju.

Podaci stižu dan pošto je Narodna banka Srbije (NBS) sedmi put zaredom zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima ekonomista. Prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor NBS je istakao da je - i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024 - neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike. Domaća inflacija umnogome zavisi od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost, naglasili su centralni bankari.

"S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo da dođe do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije", kazali su.

Podsetimo, ciljani okvir centralne banke za inflaciju iznosi tri ± 1,5 odsto.

NBS očekuje olakšanje sa novom poljoprivrednom sezonom

Prema proceni centralne banke, cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija domaća poljoprivredna sezona prošle godine, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.

Depositphotos

"Inflacija se od početka ove godine kretala u skladu sa našim očekivanjima i u prva dva meseca se nalazila oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Prema projekciji NBS, inflacija će se na sličnom nivou zadržati i u narednim mesecima, to jest do sredine godine. U drugoj polovini godine inflacija bi trebalo da uspori i postepeno se približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije", kaže se u saopštenju NBS od četvrtka.

Takvom njenom kretanju trebalo bi da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da ona bude prosečna), kao i očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima. "Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano usporavanje rasta realnih zarada, što bi trebalo da doprinese i usporavanju bazne inflacije na oko pet odsto već od marta i njeno približavanje ukupnoj inflaciji."

 

Međutim, kako je Bloomberg Adria već pisala, iako bi pad cene sirove nafte mogao sugerisati proporcionalno smanjenje maloprodajnih cena goriva, u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji ovaj efekat nije bio potpuno izražen, što ukazuje na značajan uticaj državnih dažbina, rafinerijskih marži i drugih tržišnih faktora u formiranju konačnih cena za potrošače.

Uz to, treba reći i da pojedini srpski privrednici ovih dana zaključuju nove ugovore sa Elektroprivredom Srbije, u kojima je cena struje povećana, što se takođe može odraziti na cene u zemlji.

Realni pad maloprodaje - prvi posle godinu i po dana

Dok inflacija ostaje blizu gornje granice cilja NBS, poslednji zvanični podaci govore da je vrednost prometa robe u maloprodaji u februaru bila za tri odsto nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine, ali je realno (u stalnim cenama) promet smanjen za 0,5 odsto. Ovo je prvi realni pad na tom polju od septembra 2023.

U aprilskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije, navodi se da se slabiji međugodišnji rezultat u februaru može pripisati:

• kalendaru (dan manje u odnosu na februar prošle godine);

• bojkotu trgovinskih lanaca od pojedinih potrošačkih udruženja kao način borbe sa visokim cenama;

• studentskim blokadama koje su unele neizvesnost i nervozu na domaćem potrošačkom tržištu i odložile manji deo kupovine za naredne mesece (izvesno kod pojedinih trajnih potrošnih dobara).

"Efekat kalendara je najsnažnije delovao, s ozbirom na činjenicu da je u desezoniranoj seriji podataka međugodišnji rast nominalne potrošnje iznosio šest odsto, što je uporedivo sa stopom rasta koja je registrovana u prethodnih šest meseci. Sa izolovanjem efekta kalendara, međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo u februaru iznosio je 1,3 odsto", navode autori MAT-a.

Depositphotos

Uočili su da je tog meseca, u odnosu na februar 2024, realni rast zabeležen jedino u grupi neprehrambenih proizvoda (1,2 odsto). "Promet je realno redukovan u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom (1,3 odsto) i u trgovini na malo motornim gorivima (2,2 odsto)."

Uprkos nešto nižoj inflaciji, vidi se da je u velikom broju evropskih zemalja prethodnih godina došlo do drastičnog obrušavanja standarda građana, ocenili su oni, pozivajući se na evidenciju Eurostata. Tako je u februaru u Poljskoj, Slovačkoj, Holandiji, Italiji, Letoniji, Finskoj i Malti realni promet u trgovini na malo dodatno međugodišnje redukovan. 

Šta predviđaju privreda, finansijski sektor i građani 

Inflaciona očekivanja privrednika za godinu dana unapred ostala su na nepromenjenom nivou u odnosu na januar i u februaru iznose pet odsto, što je ujedno i prosečna vrednost oko koje su se kretala tokom prethodne godine, navodi se u poslednjem izveštaju NBS o rezultatima ankete o inflacionim očekivanjima.

"Očekivanja finansijskog sektora za dve i tri godine unapred iznose 3,5 odsto u februaru, pri čemu su nastavila da se kreću u intervalu od tri do 3,5 odsto u poslednjoj godini dana. Inflaciona očekivanja privrede za dve godine unapred porasla su sa četiri odsto u januaru na pet odsto u februaru, dok su očekivanja za tri godine unapred zadržala istu vrednost iz prethodnog meseca i iznose četiri odsto", kaže se u saopštenju.

Iz centralne banke su dodali da uobičajeno viša u odnosu na očekivanja ostalih sektora, inflaciona očekivanja stanovništva za sva tri perioda ostala su nepromenjena u odnosu na januar i u februarskoj anketi iznose 15 odsto za godinu dana unapred, dok se očekivanja za dve i tri godine unapred nalaze na nivou od 10 odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar