Zašto u novčanicima ne osećamo pojeftinjenje nafte

Iako bi pad cene sirove nafte mogao sugerisati proporcionalno smanjenje maloprodajnih cena goriva, u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji ovaj efekat nije bio potpuno izražen, što ukazuje na značajan uticaj državnih dažbina, rafinerijskih marži i drugih tržišnih faktora u formiranju konačnih cena za potrošače.

Odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika (OPEK+) o povećanju proizvodnje i strahovi oko mogućeg globalnog ekonomskog usporavanja, usled uvođenja novih trgovinskih američkih carina, prouzrokovali su pad cene sirove nafte. OPEK+ je ugovorio da od maja poveća proizvodnju za 411.000 barela dnevno, što je više od tri puta od prvobitno planiranih 122.000 barela. Ta odluka, u kombinaciji sa američkim trgovinskim merama, rezultirala je padom cene nafte brent na oko 60 dolara po barelu.

U navedenim zemljama cene goriva nisu proporcionalno i ujednačeno pratile pad cena sirove nafte. Tokom prvog kvartala 2025. godine, cene bezolovnog benzina u Hrvatskoj kretale su se između 1,53 i 1,58 evra po litru, dok je dizel bio između 1,54 i 1,59 evra. U Sloveniji su cene benzina varirale od 1,52 do 1,55 evra, a dizela između 1,58 i 1,62 evra. U Srbiji je država nastavila praksu nedeljnog ograničavanja maksimalnih cena goriva, pri čemu je cena dizela u tom periodu bila između 1,68 i 1,74 evra po litru, a benzina 1,55 i 1,61 evra.

Jedan od glavnih razloga za ovu neproporcionalnost nalazi se u strukturi maloprodajne cene. U sve tri zemlje, značajan deo cene čine državne dažbine - akcize, porez na dodatu vrednost i ostale naknade. Na primer, u Srbiji ostale naknade uključuju i naknadu za obavezne rezerve i naknada za energetsku efikasnost. Državne dažbine u ovoj zemlji čine približno 48 i 50 odsto ukupne maloprodajne cene dizela i benzina, što je i najviše od ove tri države.

U Hrvatskoj je taj udeo niži i čini 42 odsto za dizel i 47 odsto za BMB 95. Slovenačke državne dažbine čine 42 odsto cene dizela i 46 odsto cene benzina. Kako su akcize često fiksne po litru goriva, a PDV se obračunava na zbir neto cene i akciza, prostor za tržišnu korekciju maloprodajnih cena je ograničen, zbog čega pad cene sirove nafte rezultira ograničenim sniženjem za krajnjeg potrošača.

 

 

Dodatni faktor koji čini kompleksnim mehanizam prenosa cena sirove nafte na maloprodajne cene derivata jeste struktura rafinerijske i distributivne marže. Sem cene sirovine, derivati obuhvataju i troškove prerade, logistike, skladištenja i distribucije. U Hrvatskoj i Srbiji većina derivata potiče iz domaćih rafinerija (Rijeka i Pančevo), dok Slovenija nema svoje rafinerijske kapacitete i potpuno zavisi od uvoza.

Podaci o kretanju "crack" spredova tokom 2024. i početkom 2025. godine dodatno potvrđuju tezu o slabijem prenosu promena ulaznih troškova na maloprodajne cene goriva. Kraj 2024. godine pruža jasan primer cenovne neusklađenosti.

Ulazni troškovi - uključujući crack spred i cenu brenta - beleže pad, dok maloprodajne cene benzina u Hrvatskoj i Sloveniji ostaju gotovo nepromenjene. Ova situacija jasno pokazuje da uštede ostvarene u proizvodnom i nabavnom lancu nisu stigle do krajnjih potrošača. Početkom 2025. godine, kada su ulazni troškovi ponovo počeli da rastu, cene goriva su se vrlo sporo i ograničeno prilagođavale naviše, što ukazuje na dodatnu tržišnu rigidnost.

 

 

Podaci nacionalnih statističkih institucija ukazuju da se efekat nižih cena nafte na druge potrošačke kategorije nije proporcionalno preneo. U februaru 2025. godine, inflacija transporta u Srbiji povećala se za 2,3 odsto na godišnjem nivou, u Hrvatskoj dva odsto, dok je u Sloveniji rast bio 2,6 odsto. Ovi podaci pokazuju da sekundarni efekti nižih cena nafte nisu imali značajan uticaj na troškove prevoza ili logistike, te da cene transportnih usluga ostaju visoke.

Iako bi pad globalnih cena sirove nafte u teoriji trebalo da smanji životne troškove kroz jeftinije gorivo i transport, praksa u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji pokazuje da su efekti ograničeni. Najveći deo maloprodajne cene goriva čine državne dažbine koje ostaju stabilne uprkos tržišnim promenama. Inflacija u kategoriji transporta dodatno potvrđuje da pad cena sirove nafte nema značajniji sekundarni efekat na širu strukturu cena, što implicira da je mehanizam preliva u regionu slab, spor i uslovljen fiskalnim i strukturnim ograničenjima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar