OPEC+ šokirao tržište promenom politike kojom nastoji da spusti cene

Tokom većeg dela ove decenije, alijansa OPEC+ bila je najpostojaniji branilac visokih cena nafte u svetu. Međutim, u samo nekoliko trenutaka ove nedelje, ta uloga se drastično promenila.

Na video-konferenciji u četvrtak, očekivalo se da će koalicija proizvođača nafte predvođena Saudijskom Arabijom i Rusijom jednostavno podsetiti članove koji krše pravila da poštuju ograničenja proizvodnje, pre nego što odobre postojeći plan za postepeno povećanje proizvodnje.

Umesto toga, doneli su veliki šok – povećali su snabdevanje na tri puta veću količinu od planirane u maju, u onome što su delegati opisali kao namernu akciju da se spuste cene i kazne prekršioci unutar grupe.

Nakon mnogih meseci prekomerne proizvodnje u Kazahstanu i Iraku, saudijski ministar energetike, princ Abdulaziz bin Salman, dostigao je granicu svog strpljenja, kako su rekli delegati, koji su tražili anonimnost jer su razgovori bili privatni. Povećanje proizvodnje u maju, koje je veće nego što je očekivano, bilo bi samo "aperitiv" ako ove zemlje ne poboljšaju svoje performanse, rekao je princ na pozivu.

Gambit princa Abdulaziza – što je značajan preokret od godina pozivanja OPEC+ da se ostane oprezan u jačanju ponude – ilustruje cenu koju plaća alijansa jer se njen napor da balansira svetsko tržište nafte prolongira mnogo duže nego što je prvobitno bilo zamišljeno. Za neke posmatrače, to podseća na rat cenama koji je nakratko izbio među liderima OPEC+ tokom pandemije 2020. godine.

 

Nafta je već bila pogođena naletom trgovinskih carina koje je prethodnog dana najavio američki predsednik Donald Trump, a iznenadno povećanje proizvodnje za 411.000 barela dnevno od strane OPEC+ u maju dodatno je pogoršalo pad. Brent je pao za čak 7,3 odsto - najviše u poslednje dve godine - na ispod 70 dolara za barel.

Činilo se da vreme objave Organizacije zemalja izvoznica nafte i njenih saveznika verovatno nije bila slučajnost, a delegati grupe i trgovci naftom su spekulisali o tome da li je Rijad namerno želeo da maksimizuje negativan efekat na tržištu.

"Današnji potez izgleda kao kontrolisano znojenje", rekla je Helima Croft, šef strategije za sirovine u RBC Capitalu i bivši analitičar CIA. "Želja liderstva OPEC-a da pošalje upozoravajući signal Kazahstanu, Iraku, pa čak i Rusiji o troškovima nastavka prekomerne proizvodnje, leži u osnovi ove odluke."

Pad cene sirove nafte; Izvor: Bloomberg

Astana je iznervirala Rijad povećanjem proizvodnje u okviru novog projekta za proširenje svog ogromnog naftnog polja Tengiz, u partnerstvu sa međunarodnim gigantima kao što je Chevron Corp. Čak i dok je zemlja obećavala da će bolje poštovati ograničenja OPEC+, u februaru je njena proizvodnja bila veća za 300.000 barela dnevno u odnosu na cilj.

Irak, još jedan česti prekršilac kvota, smanjio je proizvodnju bliže svojoj kvoti u poslednjim mesecima, ali nije pokazao mnogo znakova da će napraviti kompenzacije za prethodnu prekomernu proizvodnju.

Dok su delegati rekli da su bili iznenađeni ishodom onoga što je trebalo biti rutinski konferencijski poziv, podržali su mere za okončanje varanja i predlog Saudijske Arabije i Rusije za veće povećanje proizvodnje u maju.

"Reč je o tome da se Kazahstan i Irak nateraju da se pridržavaju pravila na jedan razuman i uravnotežen način", rekao je Bob McNally, predsednik i osnivač Rapidan Energy Advisers LLC i bivši zvaničnik Bele kuće za energiju.

Spoljni pritisak

Drugi analitičari su spekulisali da Saudijci i Rusija nastoje da ostanu u dobrim odnosima sa američkim predsednikom, koji je pozvao kartel da "smanji cenu nafte".

Bloomberg

Dodatna nafta iz OPEC+ takođe može pomoći Trumpu u njegovom obećanju da uguši izvoz nafte iz Irana, regionalnog neprijatelja Rijada. Njegova administracija obećala je da će obnoviti svoju kampanju takozvanog maksimalnog pritiska kako bi oslabila nuklearni program Teherana i smanjila izvoz Islamske Republike za 90 odsto, na svega 100.000 barela dnevno.

Iznenadno povećanje OPEC+ u maju "je zamišljeno da se nadoknade bareli izgubljeni usled strožih američkih sankcija Iranu", rekao je Henning Gloystein, šef sektora za energiju i klimu u konsultantskoj firmi Eurasia Group.

Ovonedeljne događaje karakteriše oštar kontrast sa tipičnim načinom rada saudijskog ministra energetike. Princ Abdulaziz je redovno pozivao članove da budu krajnje oprezni prilikom povećanja proizvodnje. Taj konzervativizam bio je prisutan u dvogodišnjem planu za proizvodnju koji je OPEC+ konačno odobrio prošlog meseca, nakon što je grupa to više puta odlagala iz straha da ne naruši svetsku ponudu.

Ovaj plan je predviđao da se proizvodnja koja je zaustavljena od 2022. godine treba ponovo pokrenuti u pažljivo odmeravanim mesečnim porcijama od samo 138.000 barela dnevno koji bi mogli biti "pauzirani ili preokrenuti" u zavisnosti od tržišnih uslova, a koji su u četvrtak ujutro izgledali posebno nepovoljno nakon Trumpove najave carina.

Imajući u vidu finansijske pritiske s kojima se suočavaju proizvođači OPEC+, činilo se malo verovatnim da bi rizikovali. Saudijskoj Arabiji trebaju cene nafte iznad 90 dolara za barel da bi pokrila vladine izdatke, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, i bila je primorana da smanji troškove na nekim ključnim projektima koji su važni za planove transformacije prestolonaslednika Mohammeda bin Salmana.

Mohammed bin Salman; Foto: Bloomberg

Ipak, saudijski ministar je takođe pokazao spremnost da postupi agresivno usled verovanja da drugi članovi OPEC+ ne rade dovoljno. Pre nešto više od pet godina, u početnim fazama pandemije kovid 19, princ Abdulaziz je pokrenuo devastirajući rat cena sa Rusijom, povećavajući proizvodnju na više od 11 miliona barela dnevno kako bi naterao Moskvu da pristane na masivne rezove proizvodnje.

Njegova strategija je uspela i organizacija je ubrzo pristala da smanji proizvodnju za skoro 10 miliona barela dnevno, što je dovelo do brzog oporavka cena nafte.

Moguće je da će bol zbog cena biti još veći kada dodatna nafta OPEC+ počne da stiže na tržište. Čak i pre nego što su najavljene Trumpove carine, Međunarodna agencija za energiju u Parizu predviđala je svetski višak od 600.000 barela dnevno jer rast potrošnje u Kini usporava, a snabdevanje iz cele Amerike raste. Citigroup Inc. i JPMorgan Chase & Co. predviđaju da će nafta na kraju pasti na 60 dolara.

"Nakon potražnje koja gotovo stagnira ove godine, sada stiže i mogućnost još obilnijih zaliha", rekao je Norbert Ruecker, šef odeljenja za ekonomiju u Julius Baer & Co. Ltd.