Pada cena nafte na svetskom tržištu, ali i konačno cena goriva u Srbiji

Strah od globalne recesije i trgovinski rat koji je svojim carinama pokrenuo američki predsednik Donald Trump, nije zaobišao ni tržište nafte i gasa. Nafta je pala na najniži nivo u poslednje četiri godine, a i cena evropskog gasa je takođe na silaznoj putanji. I gorivo u Srbiji je pojeftinilo, pa je cena evrodizela, u odnosu na onu prve nedelje marta, trenutno niža za sedam dinara, a benzina za četiri.

Brent je pao za gotovo četiri procenata na 63,01 dolara po barelu, dok je West Texas Intermediate bio blizu 60 dolara. Pad cena nafte dodatno je pogoršala i odluka OPEC+ da poveća proizvodnju više nego što se očekivalo. OPEC+ je na sastanku prošle nedelje doneo odluku da u maju poveća proizvodnju za 411.000 barela dnevno.

Rizik u vezi sa potražnjom ove sirovine, uz dodatnu proizvodnju, ponovo je pokrenuo zabrinutost zbog globalnog viška koji bi mogao da se stvori.  

"Odluka o iznenadnom povećanju OPEC+ u maju je doneta da se nadoknade bareli izgubljeni usled strožih američkih sankcija Iranu", rekao je za Bloomberg Henning Gloystein, šef sektora za energiju i klimu u konsultantskoj firmi Eurasia Group.

Čak i pre nego što su najavljene Trumpove carine, Međunarodna agencija za energiju u Parizu predviđala je svetski višak od 600.000 barela dnevno jer rast potrošnje u Kini usporava, a snabdevanje iz cele Amerike raste. Citigroup Inc. i JPMorgan Chase & Co. predviđaju da će nafta na kraju pasti na 60 dolara, preneo je Bloomberg.

 

 

 

Goldman Sachs Group Inc. je po drugi put za manje od nedelju dana smanjio svoje prognoze cena. U revidiranom izveštaju predviđa se da će brent za decembar iznositi 62 dolara po barelu, što je pad od četiri dolara u odnosu na prethodnu procenu.

Treba istaći i činjenicu da je Donald Trump pritiskao OPEC+ "da snizi cenu nafte", što bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da se smanji inflacija i poveća pritisak na Rusiju da pomogne u okončanju rata u Ukrajini.

"Povećanjem proizvodnje nafte žele da pojačaju pritisak na članice koje proizvode van kvota. Većina OPEC+ članica niže cene može da izdrži, dok je ova mera usmerena na Irak i Kazahstan, koji se uporno ne pridržavaju kvota proizvodnje. Saudijska Arabija kao najveći proizvođač želi da ih nižim cenama natera da smanje proizvodnju, odnosno da je usklade s planom. Dodatno, uvođenje carina SAD i odgovor Kine ograničiće ekonomski rast širom sveta, a samim time spustiće potražnju za naftom. Kina je tu ključna s obzirom na to da je najveći potrošač i uvoznik nafte, pa će sve uveliko zavisiti hoće li i kad doći do nekakvog dogovora oko carina, jer ako ostanemo u ovakvoj geopolitičkoj konstelaciji, ekonomija će patiti", navode analitičari Bloomberg Adrije.

Bloomberg 

 

U Srbiji litar benzina 183, evrodizela 196 dinara

U Srbiji je cena goriva prethodnih mesec dana u blagom padu. Prema cenama koje su na snazi do 11. aprila, trenutno litar benzina evropremijum BMB košta 183 dinara, a evrodizela 196 dinara. Najvišu cenu goriva od početka godine vozači su plaćali od 21. do 27. februara. Tada je litar dizela koštao 204 dinara, a benzina 189.

"Promena cene sirove nafte svakako neće uticati na cenu goriva danas, ali i u nekom narednom periodu ćemo videti. Zapravo, u formuli za izračunavanje te cene, pošto država određuje maksimalno dozvoljenu cenu derivata nafte, uvrštavaju se petodnevne kotacije benzina i dizela, ne sirove nafte. Tako da to treba sačekati na uticaj ove reakcije", rekao je nedavno za RTS generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Srpsko tržište dodatno opterećuje i neizvesna situacija oko Naftne industrije Srbije, kojoj su američke sankcije odložene do 28. aprila. Podsetimo, NIS se 10. januara ove godine našao na takozvanoj SDN listi sankcija (engl. Specially Designated Nationals and Blocked Persons list) američkog ministarstva finansija koje su više meseci najavljivane. Sankcije je prvobitno trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su odložene za mesec dana, a zatim su još jednom odložene 28. marta.

 

 

Mićović je za RTS rekao i da su se zalihe nafte u Srbiji povećavale onda kada su cene goriva padale.

"Tako da posle maksimuma zaliha kada su dostigle sve naftne kompanije, pre svega uvoznice i NIS, recimo, cena dizela, u toku marta, pala je devet dinara. Znači, sve te zalihe koje su kupljene po nekoj višoj ceni, danas su obezvređene i to unosi ozbiljne probleme u funkcionisanju samog tržišta, što se ne odnosi na kupce. Kupci vide da ima dovoljno goriva i da su cene u skladu sa tim promenama", kaže on i dodaje da je za uvoznike i proizvođače ovaj pad cena pri tako velikim zalihama nešto što je vrlo neprijatno i kvari poslovanje.

Niža cena gasa može da pomogne Evropi

Kada je u pitanju tržište gasa, fjučersi su pali čak osam odsto u ponedeljak, nakon što su prošle nedelje zabeleženi gubici veći od 10 procenata, preneo je Bloomberg. Budući ugovori koji su referentni za evropski gas pali su za sedam odsto na 33,87 evra po megavat-satu u ponedeljak ujutru u Amsterdamu.

Pad cene možda i nije tako loš za Evropu. Premija koju su letnje cene imale u odnosu na zimske cene sada je uglavnom nestala, i sva dešavanja na ovom tržištu mogu da pomognu regionu da popuni skladišta na vreme za narednu zimu.

Kapaciteti evropskih skladišta ove zime su ispražnjeni na dve trećine. Do ove situacije dovela je prva veoma hladne zima otkako je Evropa izgubila većinu svojih gasovodnih isporuka iz Rusije, a situacija je dodatno pogoršana kada su u januaru prestale isporuke iz Ukrajine. EU planira i da poveća uvoz iz SAD i iz drugih zemalja.

Bloomberg

 

Srbija nema problema kada je u pitanju snabdevanje gasom, njega dobijamo iz Rusije, a deo dolazi i iz Azerbejdžana. Država se snabdeva preko Balkanskog toka, koji je deo gasovoda Turski tok. U toku su i pregovori oko produženja ugovora sa Rusijom, a očekuje se da će novi ugovor biti potpisan na najmanje tri godine. Još uvek se ne zna oko koje cene se pregovara, ali je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nedavno rekao da ćemo u narednom periodu imati 2,5 milijardi kubnih metara godišnje garantovanih isporuka gasa uz fleksibilno snabdevanje.

 

 

A ovim gasovodom mogle bi da stižu i još veće količine gasa. Naime, Bugarska i Turska istražiće mogućnosti za povećanje kapaciteta tranzita prirodnog gasa na njihovoj zajedničkoj granici. Ove dve zemlje održaće razgovore do 2. maja kako bi revidirale postojeće sporazume, pre nego što donesu političku odluku o proširenju opcija za tranzit na granici, saopštilo je ministarstvo energetike Bugarske u subotu, nakon sastanka ministara energetike dve zemlje u Bakuu u Azerbejdžanu, preneo je Bloomberg.

Bugarska takođe ima pristup gasu iz Azerbejdžana, preko Turske, kao i turskim terminalima za ukapljeni prirodni gas, prema sporazumu sa državnom firmom Botas. Turska je više puta isticala da je spremna da poveća isporuke Evropi, uključujući stvaranje sopstvene mešavine gasa, jer neki od njenih dugoročnih ugovora sa Gazpromom ističu ove godine.