Slatko zadovoljstvo, gorka cena - čokolada u Srbiji poskupela više nego u EU

Rast cena čokolade i kakaoa poslednjih meseci meri se dvocifrenim brojevima ne samo u Srbiji već i na svetskom tržištu.

Prema podacima Eurostata, inflacija kakaoa u februaru u Srbiji je iznosila 18,2 odsto, a za mart će podaci biti objavljeni danas.

 

 

Republički zavod za statistiku je objavio podatke o inflaciji za mart. Godišnja inflacija u Srbiji u martu je iznosila 4,4 odsto, a najveće poskupljenje beleže hrana i bezalkoholna pića (0,5 odsto). Ono upravo dolazi iz kategorije kafa, čaj i kakao za 21,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 

Ako se pogledaju samo cene čokolade, slika je još dramatičnija - Srbija je lider u poskupljenju ovog proizvoda u Adria regionu. 

"Cene čokolade su poslednjih meseci u Srbiji porasle za 40 odsto, u Hrvatskoj za 30 odsto, dok je međugodišnji rast u Sloveniji bio 16 odsto, a u Severnoj Makedoniji 11 odsto", kaže Mihael Blažeković, analitičar Bloomberg Adrije. 

 

 

Na svetskom tržištu, cena kakaovca je u poslednje dve i po godine značajno porasla. Sirovina od koje se prave čokoladni proizvodi poskupela je za 136 odsto između jula 2022. i februara 2024, pokazuju podaci United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD). Kakaovac je decembra prošle godine dostigao rekordnu cenu od 12.000 dolara po toni, a i dalje se dinamično kreće. 

 

"Cena kakaovca prethodnih meseci pokazuje veliku volatilnost, često nadmašujući i sam Indeks straha VIX, a dnevni pomaci prelaze pet odsto", kaže Blažeković.

Prošla godina bila je najtoplija na planeti od kada se meri temperatura, što je pokosilo zasade kakaovca, a postoji bojazan da je svet na pragu globalne nestašice, usled pada proizvodnje i povećane potražnje. 

Blažeković očekuje da će cene kakaovca ostati povišene usled negativnog uticaja vremenskih prilika na zasade, kao i zbog potencijalne promene carinskih politika, koje unose dodatnu nesigurnost na tržište. 

 

 

Obala Slonovače, koja proizvodi oko 44 odsto svetske zalihe kakaovca, suočena je sa rizikom od opštih carina od 21 odsto na uvoz proizvoda u Ameriku. Carine od 10 odsto prete drugim velikim proizvođačima, poput Gane i Ekvadora, piše Bloomberg.

DepositPhotos

Kako će se kretati cena kakaovca

Iako je volatilnost cene kakaovca velika, i dalje je dvostruko viša nego na početku 2024. godine, podseća Blažeković. 

Zbog toga je švajcarska firma Barry Callebaut, najveći proizvođač čokolade i čokoladnih smesa na svetu, početkom aprila prognozirala pad potražnje, zbog čega će im trebati dodatnih 12 meseci da ostvare profit koji su prvobitno očekivali do avgusta 2026. godine. 

Kada su sredinom aprila izmenili projekcije profita, akcije kompanije koja snabdeva poznate svetske brendove kao što su Nestle, Mondelez i Ferrero, pale su za 20 odsto, što je najveći jednodnevni pad koje su ikada zabeležile, piše slovenačka redakcija Bloomberg Adrije. 

Trump je Švajcarskoj zapretio carinama od čak 31 odsto, mnogo višim nego što se očekivalo, ali je ta zemlja odgovorila da zasada ne planira da se sveti kontramerama. 

Međutim, premijum proizvođači poput Lindta nastavljaju da beleže dobre rezultate, uprkos nepovoljnim prilikama na tržištu, ističe Blažeković. 

 

 

"Lindt je 2024. zabeležio rast prodaje od 7,8 odsto, što ukazuje da potražnja za čokoladom višeg kvaliteta ostaje stabilna", kaže analitičar. 

Ljubitelji čokolade će u narednom periodu morati dublje da zavuku ruku u džep, jer se očekuje poskupljenje u maloprodaji. 

Blažeković ističe da je potrebno između šest i dvanaest meseci da se cena kakaovca odrazi na krajnji proizvod.

"Proizvođači su krajem prošle godine nabavljali sirovinu po rekordno visokim cenama, a u narednim mesecima se očekuje da se to odrazi na maloprodajne cene čokolade", dodaje analitičar. 

DepositPhotos

Američke carine i svetska proizvodnja čokolade

Nije sve tako crno na tržištu čokolade - najavljene američke carine mogle bi da donesu konkurentsku prednost evropskim proizvođačima u odnosu na američke, piše Bloomberg. 

Kakaovac raste u Africi, Južnoj Americi i Aziji, pa se američki proizvođači čokolade oslanjaju na uvoz, baš kao i evropski. Međutim, američke opšte carine na uvoz iz zemalja koje proizvode kakaovac dovešće do poskupljenja sirovine za američke proizvođače. 

"To je veoma problematično", rekao je Johnathan Parkman, šef poljoprivredne prodaje u robnoj brokerskoj kompaniji Marek Group. Zbog toga bi, kako dodaje, američki proizvođači čokolade postali manje konkurentni na tržištu. 

To se neće odraziti samo na cenu zrna kakaovca za američke dobavljače već i proizvoda kao što je kakao puter. Amerika ga pretežno uvozi iz Indonezije, kojoj su najavljene carine od 32 odsto, kao i Malezije, kojoj prete carine od 24 odsto. 

Nada za spas američkih proizvođača leži u tome što će zbog carina verovatno opasti uvoz iz Evropske unije, kaže Judy Ganes, predsednica J. Ganes Consulting. Ipak, postoji rizik da evropska odmazda naškodi proizvodima američke proizvodnje koji idu na kontinent.

DepositPhotos

Čokolada na udaru klimatskih promena 

Svetska proizvodnja kakaovca je između 2023. i 2024. opala za 14, 2 odsto, pokazuju podaci International Cocoa Organization (ICCO), krovne organizacije svetskih proizvođača pod okriljem Ujedinjenih nacija. 

Poslednjih godina, prinosi su u padu usled dugotrajnih suša u državama gde se ova biljka najviše uzgaja. Gana i Obala Slonovače, dva najveća svetska uzgajivača kakaovca, učestvuju u svetskoj proizvodnji zrna kakaovca sa 60 odsto. U ovim zemljama se takođe proizvode dve trećine zrna kafe.

"Zasadi kakaovca se još uvek obnavljaju, a vremenske prognoze za ključne regije ne ukazuju da će biti poboljšanja", kaže Blažeković. 

 

 

Mahune kakaovca najbolje uspevaju na mestima gde su temperature visoke, a kiša redovno pada. Međutim, ova biljka je delikatna i voli stabilnost, pa promene u temperaturi, padavinama, količini sunca i vetra mogu da izazovu drastičan pad prinosa.

Prošla godina bila je najtoplija od kada se vrše merenja - prvi put u istoriji zabeležen je globalni rast temperatura od 1,6 stepeni Celzijusa za samo godinu dana. To je alarmiralo stručnjake, pošto je time probijen globalni cilj da se spreči rast temperatura veći 1,5 stepen, ugovoren Pariskim klimatskim sporazumom, koji je više od 200 zemalja potpisalo 2015. godine. 

Stručnjaci prognoziraju da će u narednih 40 godina prosečna temperatura u Gani i Obali Slonovače porasti za dva stepena Celzijusa, pa se i dugoročno očekuje rast cena kafe i čokolade.