Kafa je već bila paprena, a potom su došle carine - ceh će platiti potrošači

Cene kafe su na početku 2025. dostigle vrednosti koje nisu viđene od sedamdesetih godina prošlog veka, a ta tendencija se nastavlja. Stanje je dodatno pogoršano u martu i aprilu, usled američkih carina i rasplamsavanja trgovinskog rata. Podsetimo, Donald  Trump je na svu uvoznu robu uveo minimalnu carinu od 10 odsto, ali najveći problem, zapravo, predstavljaju recipročni nameti.

Doduše, i recipročne carine je samo 13 sati nakon njihovog stupanja na snagu odložio za 90 dana, ipak, svet i dalje iščekuje trzavice i volatilnost.

Među pogođenim zemljama su i najveći proizvođači, odnosno izvoznici kafe, a pre svih Brazil, Vijetnam i Kolumbija.

 

 

Još pre polemike o američkim carinama, mlevena kafa je u martu 2025. godine dostigla najvišu cenu ikada zabeleženu, preneo je BBC. Prema dostupnim podacima, kafa je tada bila skuplja više od jednog dolara u odnosu na isti period 2024, dok je u odnosu na mart 2020. bila skuplja čak tri dolara.

Cene kafe na svetskim berzama nastavljaju da fluktuiraju zbog američkih carina na uvoz, koje trenutno iznose 10 odsto prema svim trgovinskim partnerima SAD, a očekuje se dalja nestabilnost zato što Brazil i Vijetnam smanjuju izvoz i zbog loših vremenskih uslova. Osim toga, kolumbijski farmeri strahuju da će preusmeravanje kafe na evropska tržišta povećati troškove transporta, što može podići cene za krajnje potrošače. 

Trgovinski rat između SAD i Kine indirektno utiče na cene kafe, jer druga najveća svetska ekonomija povećava uvoz iz Afrike (konkretno Etiopije), što smanjuje ponudu na drugim tržištima. To bi moglo dovesti do poskupljenja espresa i instant kafe u Evropi za pet do deset odsto do kraja 2025.

Srbija će indirektno osetiti posledice carina uvedenih najvećim proizvođačima, odnosno izvoznicima kafe, a problem su i marže. Nije tajna ni da su pojedini proizvodi jeftiniji u razvijenijim državama, zato što su one efikasnije u upravljanju lancima snabdevanja i uvozu, imaju modernija skladišta i niže troškove na relaciji proizvod - potrošač, naveo je Republički zavod za statistiku u analizi trgovinskih marži.

 

 

 

Prvobitni scenario kao cunami

Među najvećim svetskim proizvođačima kafe je Vijetnam, kojem su SAD nametnule recipročnu carinu od čak 46 odsto, da bi je kasnije pauzirale. Šta će iznedriti novi scenario Trumpove administracije - ostaje da se vidi. U prvom naletu nisu dobro prošle ni Indonezija sa nametom od 32 odsto, ali ni Indija sa carinom od 26 odsto.

Dobra vest je da Brazil, kao lider u proizvodnji i izvozu, sa čak 38 odsto svetskog udela, od starta ne trpi veliku recipročnu carinu - ona iznosi 10 odsto. Treći po veličini svetski proizvođač, Kolumbija, sa udelom od sedam odsto, takođe je prošla "blago" u ovom trgovinskom okršaju, sa prvobitnom i aktuelnom carinom od 10 odsto.

 

 

 

SAD su bile najveći kupac brazilske kafe u 2024, sa 8,13 miliona džakova od po 60 kilograma, prema Cecafeu, što čini 16 odsto udela u ukupnom izvozu brazilske kafe, preneo je Reuters ovog meseca. Krajem februara je poznati pržioničar Highwire Coffee Roasters iz Kalifornije obavestio svoje mušterije kako je primoran da poveća cene većine napitaka. Glavni razlog za ovu odluku jeste nagli porast cena sirovina koje koriste svakodnevno.

"Cene sirove kafe su nam se udvostručile u poslednjih godinu dana, dok su mleko, kakao i ostali sastojci poskupeli u dvocifrenim procentima", navodi se u pismu koje je kompanija uputila kupcima. To je, kažu, dovelo do hronične neprofitabilnosti poslovanja, izvestio je berkeleyside.org.

 

 

Prema izveštaju Bloomberga s kraja 2024, prošlogodišnja žetva kafe u Brazilu bila je manja od očekivane, što je dodatno smanjilo dostupnost arabike i povisilo cene. Istovremeno, istraživanje objavljeno u časopisu PLOS još 2022, sugerisalo je da će do 2050. godine klimatske promene značajno smanjiti broj pogodnih područja za uzgoj kafe širom sveta.

 

 

 

Dakle, slaba žetva, klimatske promene i sada carine - zajedno prete da pomrse konce dobavljačima, ugostiteljima, trgovinskim lancima i, naposletku, kupcima. Uporedo sa rastom cene kafe, raste i cena kakaoa.

Robert Myers, suosnivač Highwirea, priznaje da su pokušali da što duže zadrže stare cene, ali kada su troškovi postali preveliki, korekcije su bile neizbežne. Cena espresa u njihovom lokalu u Ouklandu sada iznosi 4,25 dolara, u odnosu na prethodnih 3,75.

 

Poređenja radi, cena espresa u vodećem lancu specijalizovanih kafeterija u Srbiji i Crnoj Gori dostigla je 225-245 dinara, zavisno od vrste zrna (selection/grand cru), dok je kapućino 315-335 dinara. Slične su cene i u drugom vodećem lancu kafeterija u Beogradu, a i Novi Sad uslugom i cenama prilično "prati" tržišne promene. Domaći ugostitelji apeluju da su razapeti između kvaliteta, cene i opstanka.

 

 

Sličnu situaciju opisuje i Keba Konte, osnivač Red Bay Coffee-ja. On navodi da je cena kafe u poslednjih nekoliko godina porasla čak 150 odsto.

Inače, većina kafe koja se konzumira u Sjedinjenim Američkim Državama je iz uvoza. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, SAD su drugi najveći uvoznik kafe na svetu, a glavni dobavljači su Brazil i Kolumbija. Međutim, od 5. aprila, situacija se dodatno komplikuje, jer su uvedene carine od 10 odsto na uvoz kafe iz većine zemalja, što direktno utiče na cene i dostupnost kafe na američkom tržištu.

Iako se ovi carinski potezi tiču direktno američkog tržišta, posledice se osećaju i globalno, pa će se tako sasvim sigurno preliti i na Srbiju. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar