Da li je smanjene plata prosvetnim radnicima po zakonu

Vlast u Srbiji najavila je smanjenje plata prosvetnim radnicima koji štrajkuju. Oni su odgovorili pozivom na petodnevnu totalnu obustavu nastave od 24. do 28. februara i protestom u utorak ispred Ministarstva prosvete. Predstavnici sindikata upozoravaju da odluka Ministarstva prosvete o umanjenju plata prosvetarima, koji traže poboljšanje  materijalnog života u školama, ali i da se ispine studentski zahtevi,  nije u potpunosti utemeljena u zakonu.

 Ministarstvo prosvete uputilo je u ponedeljak dopis svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji u kojem se precizira na koji način će biti obračunate zarade prosvetnim radnicima za februar.

"Kada je reč o obračunu plata za februar, potrebno je da se broj časova rada za taj mesec obračunava prema evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada za svakog zaposlenog u okviru četrdesetočasovne radne nedelje. Ukoliko se umanjuju efektivni časovi rada za februar, potrebno je dostaviti plan nadoknade nadležnoj školskoj upravi najkasnije do 3. marta 2025. godine. Nakon realizacije plana nadoknade, izvršiće se korekcija zarade za nadoknađene časove iz ovog meseca", navodi se u dopisu Ministarstva, koje je zajedno s obaveštenjem o smanjenu plata i uputilo poziv nastavnicima učenicima i roditeljema da zajednički doprinesu normalizaciji nastave i povratku u školske klupe.

 

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), za Bloomberg Adriju kaže da potez države o umanjenju plata prosvetarima koji ne drže nastavu, nema jasno utemeljenje u zakonu.

"Država je morala pre svega da obrzaloženje zbog čega se smanjuje plata, odnosno da izda pojedinačno rešenje svakom radniku ponaosob. Nije to uniformno. Neki radnik nije možda radio nekoliko sati, neki nekoliko dana, od radnika do radnika je to sasvim drugačije. Mislim da ovaj potez države nema jasno utemeljenje u zakonu", objašnjava  Mihajlović.

On smatra da je odluka o smanjenju plata, pokušaj države da zaplašili prosvetne radnike kako bi se oni vratili na posao u što većem broju.

Depositphotos

Zakon ne prepoznaje nisi radio, nema zarade

Na dopis Ministarstva prosvete, reagovalo je i Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola. U otvorenom pismu oni su  upozorili direktore obrazovnih ustanova da pravni osnov za donošenje odluke kojom se rešava o pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog može biti samo zakon ili podzakonski akt, a ne dopis ministarke.

Kako navode, "nijednim propisom Republike Srbije nije predviđeno postupanje direktora škola kakvo traži Ministarstvo prosvete. To znači, da bi postupanje škola prema dopisu ministarstva bilo protivpravno i predstavljalo bi osnov za tužbe zaposlenih kojima je umanjena ili uskraćena zarada". 

Kako oni dalje obrazlažu u otvorenom pismu, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da, ako nastavnik, vaspitač i stručni saradnik učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada, direktor škole pokreće disciplinski postupak, a ako se tom prilikom utvrdi odgovornost, izriče se mera prestanka radnog odnosa, a ne umanjenje zarade.

"Zakon ne prepoznaje ‘nisi radio, nema zarade’, već je posledica prestanak radnog odnosa. Međutim, svima je jasno da nije celishodno otpustiti toliki broj nastavnika koji bi onemogućio rad škola u celini", zaključuju potpisnici otvorenog pisma.

Tresla se gora i u januaru, a rodio se miš 

Oni takođe naglašavaju i da su u identičnoj situaciji isplaćene zarade za januar premda je Ministarstvo prosvete sličan dopis uputilo školama i 24. januara, nakon čega se nepostupanjem direktora, kako kažu, "nije desilo ništa", kao i da se zarade u visokom obrazovanju isplaćuju redovno tokom svih meseci obustave, te da bi zaposleni u školama umanjenjem februarskih zarada bili diskriminisani.

Ima nešto važnije od ličnog dohotka

Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija i profesorka Devete gimnazije, rekla je za Radio Slobodna Evropa da ih pretnje koje se tiču smanjenja plata ne mogu ni uplašiti, ni uterati u učionice.

"Jer ovde mi imamo neke stvari iza kojih smo stali, koje su nama važnije trenutno od ličnog dohotka", rekla je Dimitrijević i dodala da u srednjim školama većina učenika svakako blokira i bojkutuje nastavu, jer se deo srednjoškolaca priključio protestima studenata.

"Tako da mi, i da se vratimo u učionice, ne bismo imali kome da predajemo", naglasila je.

Koliko škola je u štrajku?

U Srbiji ima 1.885 osnovnih i srednjih škola, a u koliko tačno škola nema nastave, to se i dalje ne zna, pošto se podaci Ministarstva prosvete i sindikata i udruženja prosvetnih radnika drastično razlikuju.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je za Radio Slobodna Evropa da je potpuna obustava nastave u pet odsto škola, a da više od 50 odsto škola radi punim režimom rada, odnosno održava časove u trajanju od 45 minuta.

"Skraćeni časovi održavaju se u 30 odsto škola u Srbiji. U 16 odsto škola neki profesori rade pun fond sati, neki rade u režimu štrajka - 30 minuta, a neki uopšte ne rade. I u pet odsto škola je potpuna obustava", rekla je 21. februara ministarka.

Beta/Miloš Miškov

Ipak predstavnici prosvetnih radnika navode da je taj broj daleko veći i da je u više od 400 škola u državi je nastava potpuno obustavljena, a da su u još toliko su časovi skraćeni na 30 minuta, kao i da je oko 60 odsto nastavnika u osnovnim i srednjim školama u obustavi.

 

Veliki prostest prosvetnih radnika

Ispred Ministarstva prosvete u Beogradu u utorak u 15 časova počeo je četvorosatni protest prosvetnih radnika iz osnovnih, srednjih škola, kao i zaposlenih na univerzitetima.

Beta/Miloš Miškov

 

Protest su prvi put zajedno organizovali predstavnici tri nivoa obrazovanja, uz podršku studenata. U organizaciji skupa učestvalale novosnovane neformalne zajednice Puls osnovnih škola, Puls srednjih škola, kao i Pobunjeni univerzitet. 

"Pozivamo ministre, pomoćnike i savetnike, sve nadležne institucije da nas vide i da nas čuju: vratite studente i profesore amfiteatre, vratite đake i nastavnike u učionice – ispunite zahteve, pokažite odgovornost, od vas zavisi", navodi se u pozivu za protest. 

Osnovni zahtev prosvetara je da se ispune studentski zahtevi, ali poboljšanje materijalnog života u školama.

Na protestu se, pored zaposlenih u beogradskim školama, došli i nastavnici i učitelji iz različitih krajeva Srbije.

"Znamo da su sa nama nastavnici iz Novog Sada, Zrenjanina, Užica, Bačke Palanke, Vršca, Valjeva, Sombora, Čačka, Požege, Arilja i drugih gradova", rečeno je na skupu.

Oko 60 profesora Univerziteta u Novom Sadu započelo je nešto posle 9 časova štafetni maraton do Beograda, a njihov doček je planiran za 18 časova. Štafeta je deklaracija kojom se profesori obavezuju na to da će biti uz studente do ispunjenja njihovih zahteva.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar