Prosečna plata u Srbiji stabilno raste, ali šta se krije iza proseka

Dok prosečna plata u Srbiji u 2024. beleži stabilan rast u odnosu na prošlu godinu - a slična tendencija očekuje se i u 2025 - struktura tog rasta otkriva velika odstupanja među sektorima. U nekim delatnostima beleži se dvocifren skok neto zarada, dok je u drugim očitan i pad. Zasad su u tekućoj godini najbolje prošli zaposleni u oblasti proizvodnje duvanskih proizvoda, dok su u najnezavidnijoj poziciji oni koji se bave upravljanjem otpadom.

Prema zasad dostupnim zvaničnim podacima (izveštaji Republičkog zavoda za statistiku za period januar - oktobar 2024), realni rast prosečne neto plate u zemlji ove godine kretao se od 7,6 odsto međugodišnje (koliko je ostvareno u junu) do 12 odsto međugodišnje (zabeleženo u julu). Za prvih 10 meseci 2024. neto zarade realno su skočile za 9,3 odsto u odnosu na isti period lane.

Infostudova anketa: polovina radnika nije dobila povišicu

S druge strane, pojedine ankete pokazuju visok procenat radnika koji nisu dobili nikakvu povišicu u 2024. Tako su, recimo, rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija Infostud tokom Regionalnog sajma zapošljavanja, i to na 6.000 ispitanika, pokazali da 45 odsto zaposlenih u Srbiji ove godine nije dobilo povišicu, a 16 odsto strpljivo čeka da im se povišica dogodi do kraja godine. Nažalost, prema njihovom uzorku, samo 37 odsto radnog stanovništa kraj godine dočekuje sa boljim stanjem na tekućem računu, što ukazuje na to da plate više slušaju ćutljivu tišinu poslodavaca nego galamu inflatornih pritisaka.

Na platne listiće pojedinih radnika nije uticalo ni to što Srbija beleži snažan rast zaposlenosti, koji je dostigao 64,7 odsto u trećem kvartalu. Ukratko, kod dela poslodavaca nije bilo motivacije da kroz povećanje plata privuku nove i motivišu postojeće radnike i tako bar malo ublaže probleme koje imaju s nedostatkom radne snage.

Ekonomisti objašnjavaju da rast zaposlenosti i BDP-a obično stvaraju pritisak na poslodavce da povećaju plate, ali da je u Srbiji taj efekat ograničen zbog niske produktivnosti rada i fokusa na jeftinu radnu snagu. Radno intenzivne industrije, koje su pogurale BDP u Srbiji, često nemaju prostora za značajne povišice, jer bi to narušilo njihov poslovni model, dok u privatnom sektoru inflacija brže radi posao nego menadžeri.

Gde su najdarežljiviji poslodavci

Ako se pogledaju šire oblasti delatnosti, najveći realni rast neto plata u prvih deset meseci (u odnosu na isti period prošle godine) zabeležio je sektor obrazovanja - od 12 odsto, dok su najtanji rezultat postigli oni u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije - nepunih pet odsto.

Međutim, ako se pogleda stanje po užim delatnostima (svaka od gorenavedenih oblasti ima svoje potkategorije), raskorak je dosta veći - od 18,1 odsto rasta, koliko je ostvareno u proizvodnji duvanskih proizvoda, do čak pada od šest odsto u domenu sanacije, rekultivacije i drugih usluga u oblasti upravljanja otpadom.

Pad je još očitan u sektoru kinematografske i televizijske produkcije, snimanja zvučnih zapisa i izdavanja muzičkih zapisa (-2,4 odsto) i u uslužnim delatnostima u rudarstvu i geološkim istraživanjima (-1,7 odsto). Jednocifreni rast ostvarilo je oko 60 užih kategorija, dok je skok od 10 i više odsto viđen kod više od 30 njih. 

Inflacija uspori pa ubrza

Inflacija je u septembru usporila na 4,2 odsto, ali je već u oktobru porasla na 4,5 odsto, a u novembru je pala na 4,3. Analitički tim Bloomberg Adrije predviđa da će inflacija ostati unutar ciljanih granica Narodne banke Srbije do kraja godine od tri plus ili minus 1,5 odsto, ali bliže gornjoj granici. U realnosti, to znači da čak i oni radnici koji su dobili povišice zapravo ne vide značajnije poboljšanje svojih finansijskih prilika.

Činjenica je i da će kraj godine, tradicionalno, obeležiti  statistička "popravka" zarada, kroz bonuse i nagrade, ali čak i s tim ostaje pitanje da li će povišice zaista uspeti da nadoknade gubitke iz prethodnih meseci. Radnici u Srbiji, reklo bi se, na odgovor čekaju s blagim optimizmom i solidnom dozom ironije.

Kakve su plate po poslednjim podacima

Prosečna neto plata u Srbiji u oktobru je iznosila 98.538 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. To je najviše od maja, kada je republički prosek prvi put zabeležio šestocifrenu vrednost - 100.170 dinara.

Višestruki rekorderi - zaposleni u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti - ponovo su se našli na vrhu liste po visini prosečnih primanja, sa neto iznosom od 282.200 dinara. S druge strane spektra, prosečno su ponovo najmanje zaradili zaposleni u kategoriji "ostale lične uslužne delatnosti" - 54.804 dinara neto.

Beograd je na prvom mestu na listi gradova sa najvišim prosečnim platama, pa radnici u prestonici zarađuju 123.479 dinara neto u proseku, a u okviru njegovih granica najbolje prolazi opština Stari grad, gde je prosečna zarada iznosila 172.178 dinara neto. Posle glavnog grada, najviše neto plate u septembru bile su u Novom Sadu (114.261 dinar) i Boru (112.337 dinara).

Zvanični podaci pokazuju da je prosečna neto plata u javnom sektoru (100.912 dinara) tradicionalno bila viša od one u privatnom (97.581 dinar).

Prosečna plata za mnoge sanak pusti

Interesantno je i da je zvanična prosečna plata u Srbiji vrlo blizu onome što najveći broj radnika očekuje. Čak 35 odsto ispitanika Infostuda očekuje zaradu između 800 i 1.000 evra. Ali očigledno da je nema, pošto više od polovine ispitanika, čak 54 odsto, kaže da bi želelo da promeni posao u narednih godinu dana, pri čemu visinu plate navode kao najvažniji faktor za izbor posla, a čak za 66 odsto ona je presudan kriterijum.

Uz to, medijalna neto zarada za oktobar bila je 76.895 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, pokazala je zvanična statistika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar