Dok se u Srbiji razvija "Iskra", jedinstveni informacioni sistem za centralizovani obračun plata pod budnim oko Ministarstva finansija, iz primera iz prakse u regionu se čini da će biti potrebno mnogo godina reforma da bi se došlo do konačnog rešenja problema plata u javnom sektoru.
Naime, u Srbiji je Fiskalni savet svojevremeno uradio analizu platnih razreda i zaposlenosti u državnom sektoru, ukazavši da reforma zarada i zaposlenosti jeste veliki stručni i politički izazov, ali je najveći broj evropskih zemalja bio u stanju da na taj izazov uspešno odgovori.
"Problemi s kojim Vlada godinama ne može da se izbori su političke prirode, jer je potrebno da se nadvladaju interesi i pritisci najmoćnijih sindikata, pre svega prosvete, i da se prestane sa donošenjem populističkih odluka", navode iz Fiskalnog saveta.
Problem je to što je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali. Lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i natprosečnim kvalifikacijama.
"Međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12. U Srbiji je Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon između najnižeg i najvišeg koeficijenta za zarade od 1:7,5, što samo po sebi ne bi bio toliki problem", sugerisao je Fiskalni savet u analizi platnih razreda i sistema zarada u javnom sektoru koju je uradio 2019.godine.
Više puta su ukazivali da u javnom sektoru u Srbiji postoji oko 500 osnovica i da osnovica treba bude jedinstvena u visini minimalne zarade (40.020 dinara).
S druge strane, u tom vaganju raspona plata, Vlada Srbije mora da vodi računa o održivosti budžeta jer prema fiskalnoj strategiji do 2025. godine izdvajanje za zarade treba da bude 9,6 odsto BDP-a, za koje je 2021. izdvajala 10 odsto BDP-a.
Kako je u Sloveniji
Da nigde ne ide glatko, potvrđuje primer Slovenije. U septembru 2008. godine oko 155.000 zaposlenih u javnom sektoru Slovenije ušlo je u novi sistem plata, koji je postavljen donošenjem zakona o sistemu plata u javnom sektoru još 2002. godine. Početak primene sistema plata tako se poklopio s početkom svetske finansijske krize. Zbog nužnosti odgovora na krizne situacije, sistem plata u javnom sektoru nije zaživeo u meri u kojoj je to predviđao Zavod za socijalno osiguranje.
Tek 2018. Vlada i reprezentativni sindikati potpisali su sporazum kojim je zaključeno da su sve obaveze u vezi sa otklanjanjem anomalija ispunjene. Onda je 2020. godine ukinuta poslednja mera štednje donesena tokom krize. Mere štednje, a zatim i visoki troškovi za plate zbog pandemije kovida 19 takođe su uticali na to da se platna lestvica ne usklađuje godišnje.
Danas je sistemom plata u javnom sektoru u Sloveniji obuhvaćeno gotovo 3.000 budžetskih korisnika i više od 170.000 zaposlenih u javnom sektoru, za čije se plate godišnje izdvaja više od četiri milijarde evra, pokazuju podaci vlade. Osnovna načela sistema plata su jednakost plata za rad na uporedivim poslovima, zvanjima i funkcijama, transparentnost i stimulativnost plata. Uz osnovnu platu, pod uslovima utvrđenim normativnim okvirom, zaposleni imaju pravo na dodatke i deo plate po osnovi radnog učinka.
Ministar uprave i rukovodilac vladine pregovaračke grupe Sanja Ajanović Hovnik predstavila je reprezentativnim sindikatima javnog sektora polazne tačke za promenu sistema plata u javnom sektoru. Među polazištima je nova platna lestvica kojom bi se ukinule plate niže od minimalne, uspostava platnih razreda te revizija sistema napredovanja i nagrađivanja.
Nova kategorizacija platnih razreda koja je deo polazne tačke za promenu sistema plata u javnom sektoru zasnivala bi se na minimalnoj plati (878 evra) i ukinula bi svrstavanja ispod minimalne plate. Prvi platni razred bio bi u visini minimalne plate. Nova platna lestvica sastojala bi se od 67 platnih razreda, u rasponu najniže i najviše plate jedan prema sedam.
Utvrđivanje platnih razreda koji bi se odnosili na pojedine grupe javnog sektora. Platni razredi su izvedeni iz tri poglavlja, koja su zatim podeljena na razrede. Prvo poglavlje čine funkcioneri i direktori, drugo poglavlje državni službenici u širem smislu (službenici u ministarstvima, u nezavisnim regulatornim agencijama, policajci, vojnici). Treće poglavlje biće državni službenici u javnim ustanovama (turističke organizacije, ustanove, kulturne organizacije, zdravstvo, socijalna služba). Predlog novog zakona o zajedničkim osnovama sistema plata u javnom sektoru s novim platnim razredom trebao bi biti upućen u zakonodavnu proceduru najkasnije u julu.
U Sloveniji očekuju da ove reforme počnu da stupaju na snagu 1. januara 2024. godine.
Više o ovome pročitajte na portalu Bloomberg Adria Slovenija.
- U pisanju pomogla Pia Bedene.
.webp){kind=icon}
