Ekonomista: Mere Vlade su dobre, ali je odluka NBS zbunjujuća

Mere Vlade Srbije koje obuhvataju plan da se povećaju penzije i zarade u javnom sektoru, kao i da se podeli po 10.000 dinara mlađima od 16 godina, neće uticati na inflaciju, a mogu da stimulišu potrošnju koja je počela da hramlje, rekao je Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodnu ekonomiju.

S druge strane, odluka Narodne banke Srbije (NBS) donela je iznenađenje, a ona u monetarnoj politici nisu uvek dobra stvar, smatra ekonomista.

 

 

"Meni je odluka zbunjujuća. Ne vidim šta se promenilo u odnosu na prethodni mesec da bi NBS promenila kurs - inflacija je konačno počela da usporava u aprilu, na globalnim tržištima nije bilo krupnih promena, velike centralne banke nisu imale neke dramatične poteze, devizne rezerve su na solidnom nivou, a izašli su i podaci o BDP-u u prvom kvartalu koji pokazuju da je privreda u anemičnom stanju, jer je BDP imao kvartalni pad od 0,2 odsto", rekao je ekonomista u odgovorima na pitanja naše redakcije.

Osim toga, ovakve iznenadne promene u monetarnoj teoriji se ne smatraju dobrim, jer smanjuju predvidivost monetarne politike, i dovode do toga da privredni subjekti ne znaju šta će se dalje dešavati, smatra Jovanović.

Mere Vlade ne podstiču inflaciju

Novi izdaci iz budžeta koje su najavili predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali ne bi trebalo da negativno utiču na inflaciju, jer agregatna potrošnja (na koju bi ona mogla da utiču) i nije glavni uzrok inflacije.

"Potrošnja domaćinstava je u prvom kvartalu ove godine imala pad, a inflacija je ipak rasla i dostigla 16 odsto, što govori da nije razlog u tome. Čak bih rekao da si najavljene povišice dobre, jer će malo podstaći privredu, koja je trenutno u lošem stanju", dodao je ekonomista, zaključivši da bi privredni rast trebalo da bude primarni fokus onih koji vode ekonomiju u Srbiji.

Iz NBS su ranije za Bloomberg Adriju rekli da nova davanja neće uticati na projekcije inflacije jer su ili premalog obima sa makroekonomskog aspekta (davanja za mlađe od 16 godina), ili su već delimično uračunata (plate i penzije).

Jovanović se slaže sa ovakvim konstatacijama i dodaje da ova davanja neće ozbiljnije promeniti sliku iz šireg ugla.

"Kako će povećanja uticati na monetarne odluke, teško je reći, jer je postalo teško prognozirati odluke NBS. Ali ako NBS smatra da će povećana fiskalna potrošnja uticati na inflaciona očekivanja, onda se može očekivati da će uzrokovati dalje monetarno zaoštravanje", upozorio je.

Raskorak ili ne?

Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka, za Bloomberg Adriju je ocenio da sada imamo situaciju da fiskalna i monetarna politika rade nezavisno jedna od druge umesto da rade u nekoj vrsti saradnje ili bar na istom cilju.

Iz NBS tvrde da se "godinama unazad vodi računa o koordinaciji monetarne i fiskalne politike", i da se to nije promenilo ni sada.

Čitajte više o Gajićevim i navodima NBS.

Gajić je, kao i Jovanović, izneo sumnje u pogledu privrednog rasta u 2023. godini. "Imajući u vidu loše rezultate u prvom kvartalu u kome smo imali rast samo 0,7 odsto zbog bolje poljoprivredne sezone, to jasno govori da naša privreda nema dobre kapacitete. Naravno, zbog inflacije rastu državni prihodi od naplate PDV-a i akciza, ali se promet polako smanjuje, tako da nije sigurno da će ova godina u ekonomskom smislu biti toliko pozitivna kao što izvršna vlast očekuje", rekao je ekonomista Libeka.

- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.