Povećanje plata i penzija je ulje na vatru inflatornih pritisaka

Najavljeno povećanje plata i penzija u ovoj godini, kao i nova podela novca građanima vršiće dodatni inflatorni pritisak, ali verovatno neće biti razlog za nesuglasice sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), s obzirom na aranžman koji Srbija ima sa tom međunarodnom finansijskom institucijom. Dok fiskalna vlast bude podgrevala inflaciju, Narodna banka Srbije (NBS) će morati dodatno da se angažuje da je obuzda.

Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka za Bloomberg Adriju kaže da sada imamo situaciju da fiskalna i monetarna politika rade nezavisno jedna od druge umesto da rade u nekoj vrsti saradnje ili bar na istom cilju.

NBS je u četvrtak, po oceni analitičara, neočekivano povećala referentnu kamatnu stopu sa šest na 6,25 odsto, možda i pod uticajem najavljene ekspanzije fiskalne politike, najavljene samo dan ranije. U ovakvoj situaciji kada se zaoštrava monetarna politika da bi se suzbila inflacija novo povećanje plata i penzija će delovati nepovoljno zato što će se pojaviti još više novca u sistemu.

"Ovakava mera će doliti ulje na vatru inflatornih pritisaka. Sa druge strane će produbiti budžetski deficit u trenucima kada deluje da će ekonomski rast biti niži nego što je bilo planirano", navodi Gajić.

Srbija ove godine planira fiskalni deficit od 3,2 odsto. Ministarstvo finansija je planiralo rast od 2,5 odsto. NBS predviđa rast između dva i tri odsto, dok MMF i Svetska banka procenjuju da će rast da bude bliži dva odsto ili čak ispod toga.

"Imajući u vidu loše rezultate u prvom kvartalu u kome smo imali rast samo 0,7 odsto zbog bolje poljoprivredne sezone, to jasno govori da naša privreda nema dobre kapacitete. Naravno, zbog inflacije rastu državni prihodi od naplate PDV-a i akciza, ali se promet polako smanjuje, tako da nije sigurno da će ova godina u ekonomskom smislu biti toliko pozitivna kao što izvršna vlast očekuje. Država bi trebalo da poveća svoj deficit i da se zaduži da bi isplatila obećane rashode za plate i penzije", smatra Gajić.

Srbija sa MMF-om ima aranžman u okviru koga može da povuče sredstva za finansiranje budžetskog deficita. Ako bi MMF zaključio da ove mere priviše loše utiče na dogovorene parameter mogao bi da raskine aranžman. To bi značilo da bismo morali još više da se zadužimo jer ne bismo mogli da povlačimo novac od MMF-a koji je dogovoren po niskoj kamatnoj stopi. Naša vlada bi u tom slučaju morala da se zaduži po kamati od osam odsto na bankarskom tržištu.

MMF će se verovatno složiti sa povećanjem plata profesorima

Međutim, prema oceni našeg sagovornika veća je šansa da se MMF složi sa merama i to iz nekoliko razloga. Pre svega, zato što ovo ne tangira ceo javni sektor, već samo prosvetu i deo zdravstva, a imajući u vidu raast zarada u poslednjih nekoliko godina postoji dobar razlog za ovako povećanje. Prosečna zarada je od 2020. godine nominalno porasla 25 odsto, van javnog sektora više od 30 odsto,a u okviru javnog sektora za 15 odsto. Prosečna plata u obrazovanju je porasla samo za 13 odsto, što je manje nego u javnom sektoru, a imajući u vodu da u obrazovanju radi visokobrazovni kadar to nije najbolje rešenje.

"Što se tiče povećanja penzija od 5,5 odsto u ovoj godini one će ostati u okviru fiskalnog pravila i biće manje od 10 odsto BDP. MMF je u svojim prethodnim izveštajima kritikovao jednokratna davanja napominjući da treba da bude ciljana ka onima koji zaista nemaju, a ne da bude usmerena ka širokim slojevima stanovništva. Ali ne vidim da ih je to sprečilo da dogovore aranžman sa Srbijom. Tako da izdvajanje za decu do 16 godina predstavlja jednokratni rashod od 100 miliona evra i nije toliko veliki problem. Oni neće podržavati ove mere, ali to za njih neće biti razlog da raskinu aranžman”, uverava Gajić.

Govoreći o povećanju plata radnika EPS-a, koje bi od juna trebalo da budu 6,6 odsto, Nebojša Savić, profesor FEFA fakulteta za Bloomberg Adriju je rekao NBS ne reaguje svojim merma na povećanje plata u javnim preduzećima. Povećanje plata je stvar tih javnih preduzerća i njihovog što boljeg poslovanja i korporativnog upravljanja. On pretpostavlja da je Ministarstvo finansija to već predvidelo u svjim okvirima.

Narodna banka Srbije, u odgovorima na pitanja Bloomberg Adrija, navodi da su najavljena povećanja već delimično uračunata u projekcije inflacije, dok Ministarstvo finansija navodi da se za nove ekonomske mere neće zaduživati.

Sva povećanja i nova davanja 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od 1. septembra zaposlenima u prosveti plata biti veća za 5,5 odsto, a od prvog decembra ili od prvog januara naredne godine ponovo će biti povećana za još 10 odsto, što je, kako je rekao, ukupno povećanje od oko 16 odsto. Kazao je da je trenutno prosečna plata u prosveti oko 74.000 dinara, i da će ona nakon povećanja, za 143.862 ljudi koliko ih je zaposleno u prosveti, biti nešto iznad 88.000 dinara. Reč je o osnovnoj plati bez dodataka.To povećanje je značajno ako se uzme u obzir, kako je rekao, da je prosečna inflacija oko 11 odsto.

Medicinskim sestrama i tehičarima od 1. septembra biće povećane plate za 5,5 odsto, a u decembru ili januaru sleduje  dodatnih 10 odsto, za ukupno 59.128 medicinskih sestara. Lekari, vojska, policija, administracija i ostali u javnom sektoru mogu se nadat povišici od oko 11 odsto. Ako građevinski sektor bude imao bolje rezultate, možda će biti i većeg povećanja.

Penzionerima će od 1. oktobra biti povećane penzije za 5,5 odsto, a od 1. januara 2024. godine dodatnih 14,6 odsto. 

Doneta je odluka da se izdvoji i po 10.000 dinara za svako dete do 16. godine. Prijavljivanje će biti organizovano od 20. avgusta do 15. septembra, a isplata oko 25. septembra. Za tu meru je izdvojeno 100 miliona evra.  

Predstavljajući ove mere Vučić je rekao da je ''bilo muke u razgovorima sa MMF-om'', jer je važno nastaviti taj program. Prema njegovim rečima Srbija i dalje ''drži snažan fiskalni i monetarni kurs'', i dodao da je cilj onoga što čine vlada i predsednik da se poboljša život građana. Zamoliće MMF da se ne poveća cena električne energije na koju se Srbija obavezala u septembru, pošto vlasti smatraju da nema „problem sa finansijama“.

"Mislimo da je važnije da to ne utiče na povećanje drugih cena da bi mogli brže da obaramo inflaciju do osam odsto da bi se sledeće godine mučili da je spustimo na 3-3,5 ili četiri odsto, rekao je Vučić.