Poreska uprava (ni)je najslabija karika srpskog PDV-a

Ove nedelje usvojeni rebalans budžeta otkrio je jednu veoma zabrinjavajuću fiskalnu pojavu, a reč je o tome da je najsigurniji i najizdašniji poreski prihod do sada podbacio u odnosu na plan izvršne vlasti. 

Ostvareni javni prihodi jesu bili veći od planiranih za 60,6 milijardi dinara, što je bio razlog za rebalans budžeta, ali je naplata poreza na dodatu vrednost bila manja. Ministarstvo finansija je to objasnilo padom potrošnje u odnosu na vanserijsku pandemijsku potrošnju, Fiskalni savet padom efikasnosti naplate i utajom poreza, dok Poreska uprava ne vidi problem.

U obrazloženju rebalansa budžeta, Ministarstvo finansija je ocenilo da će prihodi od PDV-a biti manji za 4,8 odsto ili za 41,3 milijarde dinara u odnosu na plan iz originalnog budžeta. 

"Pored prihoda od carina, PDV je prihodna kategorija koja trenutno beleži slabiju naplatu od planirane. Primetno je da naplata PDV-a tokom prve polovine 2023. godine odstupa od obrasca viđenog u prethodnim godinama. Uzrok ovakvog trenda je incidentno visoka prošlogodišnja baza", navodi Ministarstvo finansija.

Kako objašnjavaju kreatori državne kase, tokom prethodne godine došlo je do rasta potrošnje koji nije poticao samo od uobičajnog prihoda stanovništva, već je dobrim delom proistekao iz potrošnje osoba koja su privremeno boravile u zemlji, većeg priliva od turizma i značajnog rasta doznaka, kao i fiskalnog stimulusa.

Osim toga, tokom 2022. godine došlo je do značajnog porasta "panične" potrošnje tokom prvih meseci sukoba u Ukrajini. Ova dva faktora su, prema oceni Ministarstva finansija, doprinela nestrukturnom povećanju prihoda od PDV-a u prethodnoj godini, odnosno povećanju očekivanja za 2023. kroz tzv. bazni efekat. U strukturi naplate PDV, uvozna komponenta raste sporije nego što je očekivano, a posledično, beleži se i nešto sporiji rast PDV povraćaja po osnovu spoljnotrgovinske razmene.

Poreska uprava kaže da joj rastu prihodi

Poreska uprava, međutim, ne vidi problem i prema njenim podacima naplata PDV-a je veća od planirane, s tim što u podacima koji su nam dostavljeni, po svemu sudeći, nije uračunata inflacija od 12,5 odsto.

U Poreskoj upravi kažu za Bloomberg Adriju da postoji rast naplate PDV-a, koji samo nastavlja konstantu trenda rasta naplate javnih prihoda u proteklih osam godina, imajući u vidu da je Poreska uprava ostvarila veću naplatu domaćeg bruto PDV-a, kako u odnosu na projekciju budžeta, tako i u odnosu na ukupnu naplatu domaćeg PDV-a za isti period prethodne godine.

Prema njihovim podacima, naplata bruto domaćeg PDV-a u periodu od početka godine, zaključno sa avgustom, iznosi 385,3 milijarde dinara, dok je u istom periodu 2022. godine iznosila 330,6 milijardi dinara. To znači da koeficijent ostvarenja u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu iznosi 116,5 indeksnih poena, odnosno predstavlja rast naplate od 16,5 odsto. U istim periodima, ostvareni neto PDV iznosi 94,8 milijardi dinara i 54,6 milijardi dinara.

"Saglasno budžetu Republike Srbije, planirana naplata bruto PDV za period 1. januara do 1.08.2023. godine je 369,3 milijarde dinara, a ostvarena naplata naplata iznosi 385,3 milijarde dinara, što predstavlja indeks ostvarenja naplate od 104,3, odnosno rast naplate od 4,3 odsto u odnosu na planirano budžetsko ostvarenje", navodi Poreska uprava.

Depositphotos

 

Povraćaj PDV-a u 2023. godine iznosi 290,5 milijardi dinara, dok je prošle godine iznosio 276 milijardi dinara, tako da za osam meseci tekuće godine neto naplata PDV-a iznosi 94,8 milijardi dinara u odnosu na projektovanih 66,1 milijardi dinara (indeks  143,5 - odnosno rast od 43,5 odsto).

"Navedene činjenice ukazuju da Poreska uprava, uprkos nedostatku optimalnog broja zaposlenih na odgovarajućim poslovima naplate javnih prihoda, ostvarenjem konstantnog rasta naplate planiranih prihoda, svoj osnovni zadatak obavlja vrlo uspešno", hvale se u Poreskoj upravi.

Fiskalni savet krivca vidi u nedostatku kontrole naplate i utaji poreza

Fiskalni savet pak smatra da je smanjenje projektovanih prihoda od PDV-a u rebalansu rezultat nedovoljnog osnaživanja kapaciteta Poreske uprave, na šta ovo nezavisno stručno telo ukazuje već nekoliko godina.

Nedavna analiza Fiskalnog saveta, o kojoj je pisala Bloomberg Adrija, pokazuje da su zaposleni u poreskoj administraciji u Srbiji više opterećeni u odnosu na praksu u sličnim zemljama - na jednog zaposlenog u Srbiji je 1.584 stanovnika, dok je prosek za uporedive zemlje CIE oko 950 stanovnika.

Poreska uprava zapošljava osetno manje inspektora od predviđenog zvaničnim dokumentima. Konkretno, za inspektore terenske kontrole u 2022. godini popunjenost sistematizovanih radnih mesta bila je svega oko 55 odsto (angažovan 661 inspektor, naspram sistematizacijom definisanih 1.165).

Ovim povodom u Poreskoj upravi kažu da ulaže napore i koristi sva zakonski raspoloživa sredstva da privuku što veći broj mladih, obrazovanih ljudi i ojačaju kadrovski kapacitet. Osim brojnih otvorenih konkursa za zaposlenje u Poreskoj upravi, radi se i na medijskoj promociji konkursa, učestvuju u programu Nacionalne službe za zapošljavanje "Moja prva plata". Takođe, kontinuirano raspisuju javne konkurse za prijem novih zaposlenih. Samo u poslednje dve godine, putem javnog konkursa primljeno je 188 poreskih inspektora.

Fiskalni savet smatra da je pad prihoda od PDV-a, prvi nakon decenije uspešnog rasta, posledica smanjenja efikasnosti poreske naplate.

"Prilikom obrazlaganja rebalansa budžeta, Ministarstvo finansija je pad prihoda od PDV-a pokušalo da objasni vanserijski visokom potrošnjom (i posledično visokim prihodima od PDV-a) nakon kovid perioda 2021. i 2022. godine. Iako smo saglasni sa Ministarstvom finansija u pogledu jednokratnih izdataka za potrošnju tokom 2021. i 2022. godine, ovaj fenomen može samo delimično da objasni pad PDV prihoda", ističe Fiskalni savet.

Drugim rečima, za dati nivo potrošnje, poreska administracija ove godine nije uspela da naplati nivo prihoda od PDV-a koji je uspevala u prethodnih nekoliko godina.

"Ovaj negativan ishod je, nažalost, očekivan imajući u vidu izostanak izgradnje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, tako da poreska administracija očigledno nije bila u stanju da se jednako efikasno izbori sa pokušajima PDV utaja (koje su verovatno bile dodatno izražene u uslovima usporavanja privredne aktivnosti)”, upozorava Fiskalni savet.

Radna grupa za borbu protiv sive ekonomije zatajila

Dodatni problem za uspešno sprovođenje programa transformacije Poreske uprave je naknadno osnivanje Radne grupe za borbu protiv sive ekonomije od strane Vlade Srbije, koja u svom dosadašnjem radu, prema mišljenju FS, nije adekvatno prepoznala niti efikasno podržala neophodnu institucionalnu izgradnju poreske administracije (i drugih relevantnih inspekcija).

FS smatra da treba da se se preispita da dosadašnji rad vladine radne grupe za borbu protiv sive ekonomije.

Bloomberg

 

"Naša upozorenja naročito su bila učestala u okviru vladine Radne grupe za suzbijanje sive ekonomije, čiji smo član. Nažalost, naša upozorenja nisu bila uvažena u okviru Radne grupe, gde je pažnja najčešće bila usmerena na adresiranje parcijalnih inicijativa firmi iz privatnog sektora, bez sagledavanja celokupnog institucionalnog okruženja", 

Štaviše, Radna grupa za suzbijanje sive ekonomije je, uprkos protivljenju Fiskalnog saveta, usvojila indikatore za praćenje sive ekonomije koji nisu stručno verifikovani niti međunarodno priznati, što je dodatno otežalo pravovremeno prepoznavanje institucionalnih problema i sprovođenje adekvatnih javnih politika.

"Otuda ovogodišnje smanjenje prihoda od PDV-a i posledično smanjenje efikasnosti naplate PDV-a smatramo poslednjim pozivom za uzbunu da se odlučno pristupi neophodnoj izgradnji ljudskih kapaciteta poreske administracije, kao i da se preispita učinkovitost i svrsishodnost Radne grupe za suzbijanje sive ekonomije u narednom periodu", kažu u FS.

Inače, u toj radnoj grupi u kojoj je Fiskalni savet sede predstavnici nekoliko ministarstava, Poreske uprave, Uprave carine, a jedina institucija koja je izvan dražvnog sektora jeste NALED, koji obično zastupa interese kompanija iz privatnog sektora.