Poreska uprava sa sve manje radnika naplatila veći PDV

Poreska uprava se ove nedelje pohvalila dobrom naplatom prihoda u poslednjem tromesečju prošle godine, što je donekle i očekivano budući da je inflacija bila veća za osam odsto u odnosu na četvrti kvartal 2022, dok je Ministarstvo finansija očekivalo manju naplatu, prvenstveno PDV-a. Ovom rezultatu, što se kroz brojeve vidi, doprinela je veća efikasnost Poreske uprave, koja je tokom prošle godine bila na meti kritike.

U četvrtom kvartalu 2023. godine naplaćeno je više od 1.131 milijarde dinara javnih prihoda, što je za 204,4 milijarde dinara više u odnosu na isti period 2022. godine, čime je ostvaren koeficijent ukupne naplate od 122,1 odsto. Od ukupnog iznosa naplate javnih prihoda, Poreska uprava je u četvrtom kvartalu 2023. godine naplatila 61,5 odsto, saopštila je ta institucija.

Potvrda da je konstanta trenda rasta naplate javnih prihoda uspostavljena, vidljiva je i kroz činjenicu da je koeficijent ostvarenja naplate za četvrti kvartal 2023. godine u odnosu na isti period 2014. godine 224,4 odsto, dok u odnosu na naplatu iz 2015. godine on iznosi 216,8 odsto. Ukupna naplata Poreske uprave veća je za 16,3 odsto u odnosu na 2022. godinu.

U periodu oktobar - decembar 2023. godine obračunati su novootkriveni prihodi u iznosu većem od deset i po milijardi dinara. Od svih poreskih oblika, najveći procenat učešća u ukupnim novootkrivenim prihodima pripada PDV, sa čak 56 odsto.

Ministarstvo finansija očekivalo manju naplatu PDV-a

Mada naplata PDV-a nije bila tako dobra od početka godine, rast se može objasniti disciplinovanjem ono malo radne snage koju zapošljavaju. Zanimljivo je da je u rebalansu budžeta za 2023. godinu, kao što je Bloomberg Adria već pisala, Ministarstvo finansija očekivalo manju naplatu PDV-a. Ministarstvo finansija je to objasnilo padom potrošnje u odnosu na vanserijsku pandemijsku potrošnju, a Fiskalni savet padom efikasnosti naplate i utajom poreza.

Depositphotos

U obrazloženju rebalansa budžeta, Ministarstvo finansija je ocenilo da će prihodi od PDV-a biti manji za 4,8 odsto ili za 41,3 milijarde dinara u odnosu na plan iz originalnog budžeta. 

 

 

Primetno je da naplata PDV-a tokom prve polovine 2023. godine odstupa od obrasca viđenog u prethodnim godinama. Uzrok ovakvog trenda je incidentno visoka baza iz godine ranije, navodi Ministarstvo finansija.

Kako objašnjavaju kreatori državne kase, tokom 2022. godine došlo je do rasta potrošnje koji nije poticao samo od uobičajenog prihoda stanovništva, već je dobrim delom proistekao iz potrošnje osoba koja su privremeno boravile u zemlji, većeg priliva od turizma i značajnog rasta doznaka, kao i fiskalnog stimulusa.

Osim toga, tokom 2022. godine došlo je do značajnog porasta "panične" potrošnje tokom prvih meseci sukoba u Ukrajini. Ova dva faktora su, prema oceni Ministarstva finansija, doprinela nestrukturnom povećanju prihoda od PDV-a u prethodnoj godini, odnosno povećanju očekivanja za 2023. kroz tzv. bazni efekat. 

 

Jedina značajnija stavka javnih prihoda koja je rebalansom umanjena u odnosu na prvobitni budžetski plan je naplata PDV-a – i to za više od 40 milijardi dinara. Razlog za ovu promenu je niska naplata PDV-a od početka 2023. godine. Ovaj pad naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan. Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije u 2023. nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina.

Ovaj negativan ishod zapravo i nije preterano iznenađenje imajući u vidu dugogodišnje osipanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi. Pad u naplati PDV-a u 2023. predstavlja jasno upozorenje i poziv Vladi da se napokon uhvati ukoštac s ovim problemom, tj. da ojača ljudske resurse kojima raspolaže Poreska uprava, jer je to jedna od najvažnijih institucija za uspešno funkcionisanje čitavog sistema javnih finansija.

 

 

Poreska utaja od 4,39 milijardi dinara 

Bloomberg Adria

Poreska uprava je saopštila da je u četvrtom kvartalu 2023. godine izvršeno ukupno 4.037 poreskih kontrola. Zbog neizdavanja elektronskih fiskalnih računa u 726 objekta izrečene su mere privremene zabrane obavljanja delatnosti.

U navedenom periodu, Sektor poreske policije Poreske uprave podneo je 213 krivičnih prijava i osam dopuna krivičnih prijava protiv 380 prijavljenih osoba, dok je iznos izbegnutog poreza u iznosu 4,39 milijardi dinara viši za 1,66 milijardi dinara, odnosno za 60,84 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Vrednost oduzete akcizne robe iznosi više od 14 miliona dinara, što je manje za 68,63 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine, a što je posledica efikasne primene mera u borbi suzbijanja sive ekonomije.

- Dopunjeno preciziranjem u prvom pasusu u odnosu na koji period se gleda povećanje