Dogodine veći izdaci za kamate na kredite, manji za subvencije

Ministarstvo finansija u budžetu za narednu godinu planira veću naplatu skoro svih prihoda nego u ovoj godini, ali i manje subvencije. Međutim, primetan je porast troškova za kamate, koji su gotovo izjednačeni sa troškovima za subvencije. Ali Predlog budžeta, koji je skrojen dva meseca ranije nego što je bila dosadašnja praksa, verovatno zato što se očekuje raspisivanje izbora, donosi i novine poput izdvajanja za retke bolesti od 7,2 milijarde dinara.

Novim budžetom planirano je povećanje prihoda za 7,2 odsto na 2.041 milijardu dinara i rashodi budžeta od 2.238 milijardi dinara koji će za pet odsto biti veći u odnosu na rebalans budžeta za 2023. godinu.

Deficit budžeta je u 2024. planiran na 197 milijardi dinara. To je 2,2 odsto projektovanog BDP-a u narednoj godini. Prema projekciji Ministarstva finansija, realni rast BDP-a će biti 3,5 odsto, što je optimistično u poređenju sa nedavnom projekcijom Svetske banke od tri odsto i Fiskalnog saveta manjom od tri odsto.

U obrazloženju budžeta Ministarstvo finansija navodi da će rast BDP-a u 2024. godini biti potpuno opredeljen domaćom tražnjom. Očekivano povećanje zarada, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru uz rast minimalne zarade od 17,8 odsto, veća zaposlenost i dalji rast penzija, rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 4,3 odsto.

Blagi pozitivan doprinos rastu BDP-a u 2024. godini doći će od državne potrošnje, za koju se nakon pada u 2023. godini od 1,3 odsto očekuje rast od 1,5 odsto u 2024. godini.

Uslužni sektor će u 2024. godini i u revidiranoj projekciji imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti. Rast bi trebalo da bude diverzifikovan i ostvaren u gotovo svim uslužnim delatnostima, a posebno snažan u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama. Industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2024. godine uz povećanje od 3,3 odsto.

Rast PDV-a za 10,2 odsto, posle ovogodišnjeg pada

Ministarstvo finansija planira rast svih poreskih prihoda osim poreza na dobit. Posebno planiraju visok rast prihoda od poreza na dodatu vrednost, od 10,2 odsto ili za oko 84 milijarde dinara. Uprkos tome što je samo pre mesec dana u rebalansu budžeta prihod od PDV-a smanjen za 41,3 milijarde dinara ili za 4,8 odsto.

Tada je objašnjeno da je uzrok ovog trenda visoka baza iz prošle godine, kada je došlo do rasta potrošnje koji nije poticao samo uobičajnog prihoda stanovništva, već je dobrim delom proistekao iz potrošnje onih koji su privremeno boravili u zemlji, većeg priliva od turizma i značajnog rasta doznaka, kao i fiskalnog stimulusa. Pored toga, tokom 2022. godine došlo je do značajnog porasta takozvane panične potrošnje tokom prvih meseci sukoba u Ukrajini, ali je Fiskalni savet upozorio da je glavni razlog manje naplate zapravo manjak zaposlenih u Poreskoj upravi.

U obrazloženju, Ministarstvo finansija navodi da očekuje prihod od 908 milijardi dinara, a rast domaće tražnje biće vođen povećanjima plata i penzija, kao i davanja penzionerima i mladima krajem ove godine.

Značajan rast prihoda država sledeće godine očekuje od akciza - 33 milijarde dinara ili 9,1 odsto.

Najvećim delom to se odnosi na akcize na derivate nafte ne samo zbog povećanja akcize od osam odsto u oktobru ove godine, već i zbog dodatnog povećanja sledeće godine. Tokom 2022. i 2023. godine, u cilju ublažavanja inflatornih pritisaka, izostala je redovna indeksacija akciza sa ostvarenom inflacijom, uz istovremeno dodatno smanjenje iznosa akciza na derivate nafte.

"Efekat ovih mera izražen gubitkom budžetskih prihoda tokom ove dve godine procenjuje se na oko 100 milijardi dinara, navodi Ministarstvo finansija u obrazloženju budžeta.

Depositphotos

 

U narednom periodu predviđeno je postepeno vraćanje akcizne politike u redovne tokove i delimično podizanje realnih iznosa akciznih stopa. Previđeno je povećanje trenutnih iznosa akciza za osam odsto, i dodatno usklađivanje sa ostvarenom inflacijom u 2023. godini, početkom 2024. godine, navodi se u obrazloženju budžeta, uz napomenu da će to i dalje biti 13 odsto ispod nivoa na kom bi bila akciza da je redovno usklađivana.

Za kamate 34,8 milijardi dinara više nego 2023.

Na rashodnoj strani, najveće  povećanje zabeleženo je kod otplate kamata na javni dug. Ovi troškovi biće veći za 23 odsto nego ove godine ili za oko 35 milijardi dinara.

Troškovi za kamate biće skoro izjednačeni sa troškovima za subvencije. Za kamate je opredeljeno 183,5 miijardi dinara, što je znatno više u odnosu na ovogodišnjih 148,6 milijardi dinara. To znači da su za dogodine planirana za 34,8 milijardi dinara veća izdvajanja za otplatu kamata i pratećih troškova.

Dok će kupne subvencije tokom iduće godine iznositi 184,56 milijardi dinara što je za oko 32 milijarde dinara ili oko 18 odsto manje nego ove godine. Sleduje 13 milijardi dinara manje za poljoprivredu, 12 milijardi za drumski saobraćaji i 14 milijardi manje za energetiku i rudarstvo. Subvencije u oblasti zaštite životne sredine padaju sa 4,5 na 4,4 milijardi dinara, a za železnički saobraćaj sa 25 milijardi dinara na 24,6 milijardi dinara. Međutim, za privlačenje investicija, odnosno za subvencije privredi će biti odvojeno 26,3 milijarde dinara, što je za milijardu i po više nego ove godine.

Nema bounusa za zaposlene u javnom sektoru

Rashodi za zaposlene biće povećani za 14,1 odsto u skladu sa povećanjem plata za 10 odsto od januara, a na to će uticati i povećanje plata za delove javnog sektora od oktobra ove godine.

Naredne godine neće biti moguće da se zaposlenima u državnoj upravi obračunavaju i isplaćuju pokloni u novcu, božićne, godišnje i druge vrsta nagrada i bonusi i primanja radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, a koji su predviđeni posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima i drugim aktima, navodi se u Predlogu budžeta za 2024.

Takođe, delimična zabrana o zapošljavanju u javnom sektoru ostaje na snazi do 2026. godine iako je bilo planirano da bude potpuno ukinuta krajem ove godine. Uprkos tome što nedostaju lekari, inspektori i službenici u pojedinim ministarstvima zapošljavanje će biti ograničeno. Korisnici budžetskog novca od 2021. mogu da zaposle samo 10 odsto novih radnika od ukupnog broja zaposlenih, a za sve preko toga potrebna im je saglasnost Vlade Srbije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar