Deficit budžeta manji za 84,7 miliona evra nego što je planirano

Srbija je prošle godine ostvarila deficit budžeta od 179,3 milijarde dinara, što predstavlja 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u odnosu na originalni budžet kojim je planiran deficit od 264 milijarde dinara, rezultat je bio bolji za 84,7 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Ostvareni rezultat bolji je od plana predviđenog rebalansom budžeta za 48,2 milijarde dinara (0,6 odsto BDP-a), s obzirom na to da je predviđen deficit u iznosu od 227,5 milijardi dinara, odnosno 2,8 odsto BDP-a, objavilo je Ministarstvo finansija na svom sajtu.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.889,1 milijardu dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 2.068,4 milijarde dinara.

U decembru je ostvaren deficit koji je iznosio 132,2 milijarde dinara. U decembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 179,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 145,6 milijardi dinara. 

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a, u iznosu od 79,2 milijarde dinara i akciza u iznosu od 27,7 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 25,8 milijardi dinara, a priliv donacija u decembru iznosio je 8,3 milijarde dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 311,9 milijardi dinara.

Rashodi za zaposlene u decembru su iznosili 35,6 milijardi dinara, kapitalne investicije 107,7 milijardi dinara, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 44,9 milijardi dinara, subvencije 32,6 milijardi dinara, a rashodi za korišćenje roba i usluga 25 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u 2023. godini ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 181,1 milijardu dinara, odnosno 2,2 odsto, što je za 0,6 odsto BDP bolje od rebalansom planiranog rezultata.

U odnosu na budžetski plan, sektor države ostvario je bolji rezultat za 1,1 odsto BDP-a.

Primarni fiskalni deficit iznosio je 41,3 milijarde dinara, odnosno 0,5 odsto BDP-a.

Inače, Ministarstvo finansija planira postepeno smanjivanje deficita na 2,2 odsto BDP u 2024, pa na 1,5 odsto BDP-a u 2025. i u 2026. godini. Učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje - sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine). Ovi srednjoročni ciljevi su definisani u dobrom smeru, ocenio je Fiskalni savet.

U Fiskalnom savetu smatraju da je Vlada Srbije bila u prilici da napravi nešto odlučniji program uravnotežavanja budžeta u srednjem roku, ali se, kako su naveli, i ovako definisani ciljevi mogu oceniti kao prihvatljivi, jer je najvažnije da se iz godine u godinu smanjuju budžetski deficit i javni dug u odnosu na BDP.

Fiskalni savet: Propuštena prilika 

Ipak, Fiskalni savet podseća da je propuštena prilika da se javne finansije Srbije uvedu u mirnije vode već ove godine, a deficit spusti na još niži nivo u srednjem roku. Kako navode, u 2023. otvorio se prostor za mnogo snažnije umanjenje deficita u odnosu na tadašnji plan sa prvobitno planiranih 3,3 odsto BDP-a na ispod dva BDP-a. Da je ova mogućnost iskorišćena, ciljani deficiti u periodu 2024 - 2026. bez problema su mogli biti još niži, na nivou 1-1,5 odsto BDP-a.

Kako ističu, ovaj štedljiviji fiskalni okvir bio bi višestruko koristan za Srbiju. Pre svega, javni dug bi na kraju 2026. bio za više od dve milijarde evra manji, što bi imalo za posledicu primetno manje godišnje izdatke za plaćanje kamata (za oko 150 miliona evra).

Oštrije umanjenje deficita odrazilo bi se na smanjenje premije na rizik zemlje, što bi posredno doprinelo padu kamatnih stopa po kojima se zadužuju država i privatni sektor. Na kraju, restriktivnija fiskalna politika mogla je aktivno da doprinese suzbijanju inflacije (po kojoj je Srbija trenutno među evropskim rekorderima), tj. rešavanju verovatno najvećeg makroekonomskog izazova s kojim se zemlja suočava u ovoj godini.

Srbija osim potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom koja je strategijom prepoznata ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, smatra Fiskalni savet. Takvi su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta i zdravstvo.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar