.webp){kind=icon}
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, kojim se predviđa niži deficit budžeta uprkos visokim izdacima za energente.
Budžetom su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je 7,8 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2022. godinu.
Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara. Deficit budžeta planiran je na 3,3 odsto.
Opširnije
Skupština usvojila rebalans budžeta
Skupština Srbije usvojila je danas rebalans ovogodišnjeg državnog budžeta koji predviđa ukupne prihode i primanja od 1.709,5 milijardi dinara.
10.11.2022
EPS i Srbijagas koštaće još oko milijardu evra dogodine
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da su glavni razlog povećanja deficita u budžetu veliki gubici u energetskom sektoru.
10.11.2022
Javni dug Srbije u apsolutnom iznosu solidno raste
Novi aranžman Srbije sa MMF-om u većoj meri biće obavezujući, izjavio je za Bloomberg Adria TV profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović.
09.11.2022
Fiskalni savet: Krivac za gubitke EPS-a nije kriza, nego Vlada i rukovodstvo
Nedostajuće količine struje EPS uvozi po jako visokim cenama, a prodaje je po nekoliko puta nižoj ceni u Srbiji
08.11.2022
Rast deficita ne čudi, moglo je da bude i mnogo gore
Skok deficita budžeta sa tri na čertiri odsto ne treba da čudi jer kraj godine dočekujemo u bitno izmenjenim okolnostima.
08.11.2022
Prošle nedelje usvojen rebalans budžeta za 2022. godinu predviđao je ukupne prihode i primanja od 1.709,5 milijardi dinara, dok su rashodi bili 1.988,5 milijardi dinara uz rast deficita sa tri na skoro četiri odsto.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.
U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda, saopšteno je iz vlade.
Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države do kraja 2023. godine zadržava se na nivou od 56,1 odsto BDP-a.
Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.
Vlada Srbije usvojila je i izmene i dopune seta finansijskih zakona. Usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i vrši dodatno usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.
Depositphotos
Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, zbog čega se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.
Danas su usvojeni i izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmenama i dopunama predviđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto i uređivanje oporezivanja građana koji ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.
Članovi vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim se usklađuju odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.
Takođe, usvojen je i Predlog zakona o izmeni Zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina usklađivanja visine penzija. Predviđeno je da se način obračuna procenta usklađivanja penzija određuje u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini bruto domaćeg proizvoda.
U zavisnosti od visine navedenog odnosa predlaže se da se penzije od januara naredne godine usklađuju na jedan od tri načina: prema kretanju zarada, kretanju potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena.
Na taj način obezbeđeno je da rast penzija prati rast zarada u periodima kada je niže učešće rashoda za penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju u bruto domaćem proizvodu, a u periodima kada je navedeno učešće veće obezbeđuje se zadržanje kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem prema potrošačkim cenama.
Na sednici su usvojeni izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, kao i Zakona o republičkim administrativnim taksama.
