Srbija je ostvarila značajan ekonomski napredak poslednjih godina, ali i dalje zaostaje za državama članicama Evropske unije (EU) u pogledu prosečnog dohotka po glavi stanovnika, koji je više nego upola manji od evropskog proseka, navodi se u novom izveštaju MMF-a "Put ka ekonomskoj budućnosti Srbije: Ključna uloga produktivnosti" (engl. Navigating Serbia’s Economic Future: The Crucial Role of Productivity).
BDP Srbije po glavi stanovnika u 2024. iznosio je oko 12.500 evra, što je trećina od 39.500 evra, koliko iznosi prosek EU, pokazuju podaci Eurostata. Kako bi uhvatila korak sa EU, Srbija treba da poveća ukupnu produktivnost (engl. Total Factor Productivity - TFP) kroz sveobuhvatne strukturne reforme. TPF, odnosno ukupna produktivnost predstavlja meru efikasnosti korišćenja rada i kapitala za proizvodnju dobara i usluga u privredi jedne zemlje. TPF utiče na rast BDP-a, ne može se povećati pukim povećanjem broja radnika ili količinom kapitala, već isključivo dobrim upravljanjem. Odnosno, od Srbije se očekuje da smislenijim korišćenjem raspoloživih resursa postiže bolje ekonomske rezultate nego do sada, tj. da poveća produktivnost.
MMF ocenjuje da je privredni rast Srbije između 2016. i 2024. bio uravnotežen. Međutim, kako upozoravaju, rast plata posle 2022. nije potpuno praćen rastom produktivnosti, što može da smanji konkurentnost srpskih kompanija na globalnom tržištu, naročito u brzorastućim sektorima, koji privlače veliki broj stranih direktnih investicija (SDI).
Opširnije
MMF povećao prognozu - svetska ekonomija će rasti tri odsto u 2025.
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio je da će svetska ekonomija ove godine porasti oko tri odsto, navodi se u utorak u ažuriranom godišnjem izveštaju te organizacije.
29.07.2025
MMF traži ograničenje plata, a IT radnici fer zarade - pet stvari za danas
Inflacija u SAD usporila u junu, cene hrane u Srbiji opet skočile.
16.07.2025
Šta još traži MMF – ograničen rast penzija i plata u javnom sektoru
MMF skenirao privredu Srbije i dao preporuke za veću produktivnost i brži rast BDP-a
15.07.2025
Gde pronaći nove izvore rasta za dostizanje BDP-a od pet i više odsto
Privreda Srbije u poslednjih 25 godina rasla je u proseku po stopi od oko četiri odsto.
02.03.2025
Srbija je postigla dobre rezultate u pravcu smanjenja stope nezaposlenosti, koja je između 2012. i 2024. pala sa 26 odsto na prosečnih 8,6 odsto, ocenjuju iz MMF-a. U prvom kvartalu 2025. godine, u Srbiji je bilo 2,8 miliona zaposlenih, a stopa zaposlenosti iznosila je 51,4 odsto, što je međugodišnji rast od pola procentnog poena, pokazuje najnovija Anketa o radnoj snazi RZS. U istom periodu, bilo je nešto manje od 300.000 nezaposlenih, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1 odsto. Od skoro tri miliona radno aktivnih stanovnika, nešto manje od polovine čine žene.
MMF je pohvalio rast stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji prethodnih godina, ali je takođe konstatovao da su od početka ove godine u padu. Pad se dogodio nakon rekordne 2024, kada su SDI premašile 5,2 milijarde evra.
U prvom tromesečju priliv SDI iznosio je 704,3 miliona evra, što je upola niže nego 2024. Iako stranci pažljivije investiraju, zasad nema naznaka da su pojedine kompanije odustale ili odložile ulaganje u Srbiji. Takve odluke planiraju i nekoliko godina unapred, pre otpočinjanja realizacije investicije, rečeno je prethodno za Bloomberg Adriju iz Saveta stranih investitora (FIC).
SDI su pomogle da se privatna ulaganja gotovo udvostruče između 2014. i 2023. godine, a javna ulaganja su se u tom periodu utrostručila, navodi se u izveštaju MMF-a. Pozitivan uticaj rasta SDI naročito se osetio u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), koji je u 2023. učestvovao sa 15 odsto u novom zapošljavanju i sa 20 odsto u rastu BDP-a. SDI su podstakle prenos tehnologija i podstakle razvoj srednjetehnološke i višetehnološke proizvodnje, a posebno su doprinele rastu sektora proizvodnje elektronske opreme i mašina. Međutim, dodaju iz MMF-a, rast produktivnosti u ova dva sektora bio je sporiji nego što bi se očekivalo.
Kao jedan od glavnih izazova, MMF ističe slabo upravljanje, ističući da Srbija ima niske ocene u oblastima kao što su vladavina prava, borba protiv korupcije i efikasnost sudstva. Na tržištu rada, kako ocenjuju, Srbija ima visoko poresko opterećenje, posebno kroz doprinose za socijalno osiguranje, što destimuliše zapošljavanje i podstiče rad na crno. Osim toga, kako dodaju, mnogi visokoobrazovani građani rade poslove za koje su potrebne niže kvalifikacije, a kompanije teško pronalaze radnike koje imaju zanatske i druge tehničke veštine.
Srbija takođe treba da unapredi poslovno okruženje, ocenjuju iz MMF-a. Politika državnih podsticaja je "neuravnotežena", ocenjuju iz MMF-a. Kako dodaju, strane firme dobijaju disproporcionalnu državnu podršku, kao što su poreske olakšice i subvencije za zapošljavanje, dok su MSP sektor i startapovi "u nepovoljnijem položaju" u odnosu na strane investitore, navodi se u izveštaju.
Sektor istraživanja i razvoja (R&D) u Srbiji je slabo razvijen, dodaju. Kako navode, ulaganja su minimalna, a malo firmi se bavi inovacijama.
MMF preporučuje niz reformi u oblastima javnog upravljanja, tržišta rada, upravljanja ljudskim kapitalom i obrazovanjem. Takođe ocenjuju da je potrebno poboljšanje poslovnog okruženja, naročito za mala i srednja preduzeća i startapove. Srbija treba dodatno da razvije tržište kapitala, finansijski sistem, a potrebna su dodatna ulaganja u digitalizaciju i inovacije.
"Srbija ima veliki potencijal za rast, ali bez sprovođenja strukturnih reformi taj rast će usporiti. Reforme u upravljanju, tržištu rada, obrazovanju i pristupu finansijama su ključne da bi zemlja održala konkurentnost i dostigla standarde EU", navodi se u izveštaju. MMF je takođe izneo projekcije o tome koliko bi, nakon sprovođenja reformi, svaka od ovih oblasti mogla da poveća doprinos BDP-u.
Srbija treba da radi na unapređenju vladavine prava, smanjenju korupcije i brzini donošenja odluka u pravosudnom sistemu, navodi se. Efikasnost pravosuđa mogla bi da se unapred kroz uvođenje digitalnih usluga, kao što je e-sudstvo.
MSP sektor mogao bi da se unapredi kroz efikasnije mere državne pomoći, koji bi "favorizovao inovacije i produktivna ulaganja", kao i kroz otklanjanje barijera za ulazak na tržište, kao i kroz uprošćavanje birokratije. Kako dodaju, razvoj MSP sektora i startap scene mogao bi da se ubrza kroz pojednostavljenje procedura za odobrenje bankarskih kredita, razvoj nebankarskih izvora finansiranja kao što su grantovi i investicioni fondovi, kao i kroz uvođenje dodatnih mera podrške za inovativne kompanije, kroz poreske i druge olakšice.
Kada su u pitanju reforme na tržištu rada, MMF predlaže smanjenje poreza i doprinosa na rad, naročito za niskoplaćene poslove, kao i dodatne podsticaje za zapošljavanje žena kroz unapređenje vrtića, kao i podsticaj poslodavcima da nude poslove koji podrazumevaju rad na daljinu i fleksibilno radno vreme. MMF takođe navodi da je potrebno unapređenje aktivnih mera zapošljavanja, kao što su programi prekvalifikacije, a naročito u ruralnim oblastima.
MMF ocenjuje da je potrebno raditi na povećanju digitalne pismenosti kod građana, kako bi se više oslanjali na e-usluge i onlajn plaćanja, što bi doprinelo povećanju efikasnosti javne uprave. "Ova reforma je ključna za budućnost, ali nemoguće je kvantifikovati njen potencijalni uticaj na BDP", navodi se u izveštaju.
Napredak i glavni izazovi
Bloomberg
Depositphotos
Kakve reforme predlaže MMF
.webp){kind=icon}
