Penzioni fondovi na ljuljašci

Dva penzionera iz Makedonije, prijatelji iz detinjstva, otišli su u penziju u isto vreme, pre sedam godina. Jedan nakon radnog veka u Švajcarskoj, a drugi u Makedoniji. Proteklih sedam godina, švajcarski penzioner je dobio povećanje penzije od 15 švajcarskih franaka, a makedonski – od više od 150 evra. Iako se i u bogatoj Švajcarskoj i u Makedoniji, kao i dobrom delom Evrope penzije obračunavaju po takozvanoj švajcarskoj formuli – to jest 50 odsto se usklađuju sa povećanjem troškova života, a 50 odsto sa povećanju minimalne zarade – aktuelna makedonska vlada je odlučila da privremeno zaboravi formulu kako bi zaštitila životni standard penzionera. 

To što su samo od sredine prošle godine makedonske penzije linearno povećane za 7.000 denara (oko 115 evra) predstavlja pravi izuzetak na evropskom nivou, gde većina penzijskih sistema doživljava egzistencijalnu krizu usled dramatičnih demografskih promena. Stoga ne čude kritike evropskih zvaničnika i stručne javnosti na račun zvaničnog Skoplja, koje je proteklih 30 godina dupliralo izdvajanje iz državnog budžeta za penzije pa sada više od trećine iznosa penzija dolazi iz državne kase. 

 

Istovremeno kreatori politike širom Evrope, ali i šefovi privatnih i državnih penzionih fondova muku muče kako da osiguraju održivost penzionih sistema, suočeni da skokom dugovečnosti Evropljana, penzionisanjem bebi-bum generacije i slabim natalitetom na Starom kontinentu. Štaviše, Evropa ali i Sjedinjene Američke Države uveliko razmatraju da li će penzioni sistemi uspeti da podnesu to što sve više ljudi doživi poznu starost prebacivši stotu godinu. 

Stogodišnjaci u usponu 

A broj stogodišnjaka drastično raste sa obe strane Atlantika. Prema istraživanju Nacionalnog penzionog instituta i Američkog koledža za finansijske usluge, očekuje se da će se broj Amerikanaca koji dožive 100 godina učetvorostručiti do 2054. godine, pri čemu finansijsko planiranje nije pratilo ovoliki rast životnog veka, stavljajući milione u rizik da nadžive svoju ušteđevinu. Sadašnji broj od nešto više od 100.000 ljudi u SAD, koji su premašili stotu, za nepunih 30 godina skočiće na oko 422.000. 

Slično učetvorostručenje se očekuje i u Evropi, gde Evrostat prognozira da će sadašnji broj starijih od 100 godina, koji se procenjuje na znatno veći od 100.000, skočiti do 2050. godine na oko 500.000. Precizan ukupan broj stogodišnjaka u Evropi nije poznat, ali podaci da ih u Francuskoj ima više od 31.000, u Italiji skoro 24.000, u Nemačkoj oko 18.000, a u Velikoj Britaniji više od 16.600 sugeriše da je ukupan broj u Evropi verovatno znatno veći od 100.000, možda čak i blizu 200.000 kada se uzmu u obzir sve nacije, pri čemu većina beleži trend velikog rasta. 

"Previše ljudi potcenjuje koliko će dugo živeti – i ta slepa tačka može ozbiljno da ugrozi njihovu finansijsku sigurnost", kaže Michael Finke, direktor Granum centra za finansijsku sigurnost na Američkom koledžu za finansijske usluge, koji je bio koautor američke studije. "Stalno vidimo da se oni koji se pripremaju za dugovečnost osećaju sigurnije u vezi sa penzijom. Ključni pokretači tog samopouzdanja? Saradnja sa savetnikom, pristup garantovanom prihodu i izrada plana koji je osmišljen da traje". 

Posebno istraživanje Nacionalnog penzionog instituta o toj temi otkrilo je da većina Amerikanaca potcenjuje i svoje šanse da dožive 100 godina i finansijske zahteve koje to donosi. Samo 29 odsto želi da živi toliko dugo, navodeći zdravstvene i finansijske probleme, a oko 75 odsto se plaši da će nadživeti svoju penzionu ušteđevinu. Sa inflacijom i nižim projektovanim prinosima, 40 odsto Amerikanaca sada planira da odloži penzionisanje. 

Reforme penzionih fondova 

Strahovi Amerikanaca nisu bez osnova, budući da je istraživanje pokazalo da produženje života, a samim tim i vremena u penziji za samo pet godina povećava za 41 odsto rizik da se penzioni fond potroši. 

Američki penzioni sistem je mešavina socijalnog osiguranja, penzija za javne službenike i privatnih penzionih planova, pri čemu mnogi penzioneri primaju samo socijalno osiguranje, što je dovoljno za izuzetno skroman život. U Evropi većina penzionera prima samo penzije iz državnih penzionih fondova, koji se zasnivaju na međugeneracijskoj solidarnosti, ali i sve više na dodatnim uplatama iz državnih budžeta. 

I dok je u Americi rešavanje problema što dugovečnost "ljulja" stabilnost penzija, u Evropi taj vrući krompir je dobrim delom u rukama vladajućih političara, budući da su već sada državni penzioni fondovi na izdisaju zbog velikog broja penzionera, rasta dugovečnosti i manjka radno aktivnih ljudi iz čijih se plata naplaćuju penzioni doprinosi. Zbog toga su reforme penzionih fondova na dnevnom redu bezmalo svih evropskih zemalja. 

Bloomberg Businessweek Adria

Početkom oktobra 2025. godine, francuski premijer Sebastien Lecornu, koji je podneo ostavku i ponovo imenovan sa neizvesnom političkom budućnošću, obećao je da će obustaviti nepopularne penzione reforme do 2027. godine, kada će se održati predsednički izbori. Socijalistički poslanici su proglasili pobedu, francuska poslovna zajednica je negodovala, dok je kreditna agencija "Standard and Poors" snizila kreditni rejting Francuske, obrazlažući to zabrinutošću francuskim budžetom i prezaduženošću. 

Nasuprot tome, nemačka vlada kancelara Friedricha Merza uspela je u Bundestagu da na jedvite jade progura penzionu reformu, i to samo zahvaljujući tome što se opoziciona levica uzdržala od glasanja. Međutim, ova "reforma" je zapravo samo politički uspeh za socijaldemokrate jer je ispunjen njihov zahtev da se stopa visine penzije u odnosu na platu do 2031. zadrži na 48 procenata. S druge strane, to ne rešava problem održivost penzionog sistema pa je u pratećem dokumentu zakona obećana temeljna penziona reforma naredne godine, što je bio ustupak podmlatku Merzovih demohrišćana, koji su se protivili garantovanom nivou penzije, jer to garantuje da će penzije biti dotirane iz državnog budžeta. 

A da su te dotacije već sada ogromne, svedoči da će sledeće godine nemački savezni budžet biti oko 524 milijarde evra, pri čemu će čak 128 milijardi otići kao dotacija za penzije. Bez tog transfera, koji je skoro četvrtina čitavog državnog budžeta, nemački penzioni sistem bi se urušio iako je pre nekoliko godina počelo postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina, kako bi se povećao broj godina u kojima se uplaćuju doprinosi 

To nije rešilo tešku situaciju u penzijskom fondu pa Merz već najavljuje razgovore o novom produženju radnog veka, jačanju privatne štednje i ulaganju penzionih fondova u kupovinu državnih akcije u Telekomu, Nemačkoj pošti i Komerzbanci. 

Modeli rešenja za penzije 

Iako Francuska i Nemačka odlažu neizbežne reforme, u mnogim evropskim zemljama, pa i u ove dve vodeće evropske ekonomije, uveliko traju rasprave o modelima rešenja za sopstvene penzijske krize tako da one budu održive, pravedne i politički izvodljive. 

Ono što je upečatljiva karakteristika debate o penzionoj reformi u Evropi jeste koliko su dobro shvaćeni i opširno dokumentovani njeni korenski problemi. A to je da evropsko stanovništvo stari, da stopa nataliteta opada, da se očekivani životni vek sve više produžava, a da manje ljudi doprinosi finansiranju javnih penzionih sistema, što otežava većem broju ljudi da iz njih crpe novac tokom dužeg vremenskog perioda. 

"Pošto je većina evropskih sistema plaćanja po upotrebi osmišljena kada je demografija bila potpuno drugačija, oni moraju biti prilagođeni kako bi odražavali trenutnu stvarnost. To prihvatamo i u drugim oblastima poput obrazovanja, gde menjamo zone školskih okruga i smanjujemo izgradnju novih škola kako bismo odražavali manji broj dece u našim naseljima. Ali svaka priča o prilagođavanju starosne granice za penzionisanje nailazi na hiljade besnih demonstranata koji ispunjavaju ulice Pariza, Madrida ili Brisela", ističu u analizi španski profesori ekonomije Javier Diaz Gimenez na Univerzitetu Navara i Diaz Saavedra na Univerziteta Granada. "Penzione reforme stalno propadaju jer politika nadjačava ekonomiju. Demografske promene su predvidljive, njihovi troškovi su merljivi, a politički alati potrebni za rešavanje njihovih posledica već postoje. Ali reforme propadaju kada se sudare sa izbornim podsticajima i javnim nepoverenjem." 

Kada je danski parlament u maju ove godine izglasao da postepeno do 2040. godine diže starosnu granicu za penzionisanje sa sadašnjih 67 na 70 godina, to je širom Evrope označeno kao bliska budućnost za ostale evropske zemlje. Tim putem krenule su i Holandija, Švedska i Finska, dok u Nemačkoj grupa ekonomista predlaže da se prag za penzionisanje postepeno do 2060. godine podiže do 73 godine. 

Iako je ovo izazvalo šok u nemačkoj javnosti, ovakvih studija je bilo i ranije. Pre bezmalo 10 godina je Institut za nemačku ekonomiju objavio studiju u kojoj je predlagao da se starosna granica za penzionisanje pomeri na 69 godina do 2030. godine, na 71 godinu do 2035. a na 73 godine od 2041. godine pa nadalje. 

 

Bloomberg Businessweek Adria

"Umesto da se osvrnemo samo na jednu stavku, kao što je starosna granica za penzionisanje, predlažemo višedimenzionalni pristup koji se bavi i rashodima i doprinosima i nadoknađuje one koji su prvobitno pogođeni reformama", navode španski ekonomisti Gimenez i Saavedra, koji predlažu uvođenje novih mehanizama automatskog prilagođavanja, odnosno pravila koja prilagođavaju penzije promenljivim ekonomskim i demografskim realnostima, kao i da se uvedu jednokratne nadoknade radnicima i penzionerima koji snose najveći teret smanjenih penzija.  

Iako ukazuju da će stariji birači blokirati svaki pokušaj smanjenja njihovih penzija, oni navode da bi to moglo da se promeni ukoliko penzioneri i oni pred penzijom shvate da će biti nadoknađeni za svoje gubitke.                      

Dopunska evropska penzija na popravci  Evropska unija je pre tri godine pokrenula svojevrsnu evropsku penziju kao lako prenosivu ponudu Evropljanima za penziju uz državne penzije, ali zasad to nije privuklo previše zainteresovanih. Za ovaj Panevropski lični penzijski proizvod (PEPP) dosad se opredelilo samo oko 10.000 ljudi, pa Evropska komisija (EK) sada pokušava da ga izmenom pravila učini atraktivnijem u trenutku kada se cela EU suočava sa starenjem stanovništva i krizom nacionalnih penzionih fondova. EK predlaže smanjenje birokratije kako bi se više ljudi opredelilo da novac za ovu dopunsku penziju uloži u akcije, berzanski fondovi i obveznice.  "Upotreba dopunskih penzija u Evropi ostaje niska", rekla je evropska komesarka za finansijske usluge Maria Luis Albuquerque. "Samo 20 odsto Evropljana ima profesionalni penzioni plan, a samo 18 odsto poseduje lični penzijski proizvod."

  

Skupa penzijska solidarnost u Adria regionu 

Ono po čemu se zemlje Adria regiona ne razlikuju previše jesu jaki demografski problemi – opadanje stope nataliteta, masovna emigracija i sve starije stanovništvo. 

Prosečna starost ukupnog stanovništva u Hrvatskoj i Sloveniji iznosi 44,5 godina, što ih svrstava među nacije sa najstarijim stanovništvom u Evropi. Slične prosečne starosti je i stanovništvo Srbije (43,9), Bosne i Hercegovine (oko 43), Makedonije (41,1) i Crne Gore (39,7). Od ovog trenda naizgled jedino odskače stanovništvo na Kosovu i Metohiji, gde je prosečna starost 34,84. Međutim, samo naizgled, jer je prosečna starost porasla za pet godina u odnosu na rezultate popisa 2011. godine, što ukazuje da pad nataliteta i emigracija mladih ljudi sa reproduktivnim kapacitetima utiče da se i ova teritorija približava istom nivou demografskih problema koji muče ceo Adria region. 

I prirodni priraštaj je već godinama negativan u dobrom delom regiona, pre svega u Hrvatskoj (-4,9 promila), Srbiji (-5,7) i Bosni i Hercegovini (-6,7) i Sloveniji (-2,2), koji bezmalo svake godine beleže novi rekord u najmanje rođene dece u proteklih nekoliko decenija. I Crna Gora je proteklih godina imala negativan prirodni priraštaj, ali sada je vrlo blago pozitivan i iznosi oko 0,65 promila, dok na Kosovu iznosi čak 6,8 promila, ali velike emigracije praktično poništavaju taj demografski uspeh. 

Demografski problemi dovode do klimanja penzionih sistema jer manjak zaposlenih smanjuje i priliv u penzione fondove, a samim tim dovodi u pitanje održivost celokupnog penzionog sistema. Srećna vremena kada je troje zaposlenih bilo na jednog penzionera davno su prošla za Adria region, osim statistički za teritoriju Kosova, gde na jednog penzionera dolazi oko dva i po zaposlenika, ali to je teritorija sa najnižim penzijama u regionu i sa kontinuiranim opadanjem radne snage zbog emigriranju u EU, Švajcarsku i SAD. 

Kada je u pitanju odnos broja penzionera i zaposlenih koji uplaćuju doprinose, prema statističkim podacima, Severna Makedonija i Slovenija trenutno imaju jedan od povoljnijih odnosa u regionu, i to 1,7 zaposlenih po penzioneru, a sledi Srbija (1,67), Hrvatska (1,42) Crna Gora (1,38), dok je na začelju Bosna i Hercegovina (1,15), pri čemu je posebno alarmantna situacija u Republici Srpskoj, gde je odnos jedan zaposleni na jednog penzionera, a ponekad čak ima manje zaposlenih od penzionera. 

Međutim, nijedna od zemalja regiona ne može da isplati penzije bez pozamašnih transfera sredstava iz državnog budžeta, pa tako u Makedoniji se državnom penzijskom fondu iz državnog budžeta godišnje izdvaja oko milijardu evra, a prognoze su da će za dve godine, bez konsolidacije, ovi transferi dostići dve milijarde. 

"Potreba za prenosom transfera iz budžeta u PIOM raste i ako se ovaj trend nastavi, to znači veću prenamenu, veću preraspodelu poreza koje prikupljate po drugom osnovu. Fond treba da bude zasnovan na doprinosima i proces konsolidacije mora da počne", rekao je nedavno akademik Abdulmenaf Bedžeti, predsednik Fiskalnog saveta Severne Makedonije, u emisiji "Fin sajt" na portalu "Bankarstvo". "Trenutno, 1,7 zaposlenih plaća za jednog penzionera. To nije dovoljno jer bi trebalo da bude 2,5 zaposlenih po penzioneru. To je nedostižno. Da bismo mogli da kažemo da Penzioni fond ulazi u konsolidaciju, potrebno je da dostignemo odnos od najmanje 2 : 1." 

Podaci iz godišnjih izveštaja Penzionog fonda pokazuju da broj makedonskih penzionera raste mnogo brže od broja onih koji uplaćuju doprinose pa je za proteklih 30 godina broj penzionera povećan za skoro 57 odsto, a broj zaposlenih za tek 18,7 odsto. 

Penzijska solidarnost je skupa i u Sloveniji, gde će sledeće godine iz državnog budžeta biti prebačen penzionom fondu dosad rekordan iznos od 1,6 milijardi evra kako bi bila pokrivena razlika između prihoda i rashoda, najavio je slovenački ministar finansija Klemen Boštjančič na predstavljanju državnih budžeta za 2026. i 2027. godinu u parlamentu. Kako su za Bloomberg Adriju objasnili u slovenačkom penzionom fondu Zpiz, veći rashodi su "zbog planiranog redovnog usklađivanja penzija i invalidskog osiguranja, efekata potencijalne penzijske reforme i godišnje stope rasta prosečnog broja korisnika". 

Lekovi i alati za popravku penzionih sistema 

Starenja stanovništva ima ogroman uticaj na penzione fondove i državne budžete širom regiona, ali u Srbiji su uvereni da imaju dugoročno održiv i stabilan penzioni sistem, čulo se na nedavnom predstavljanju "Modela starenja za Republiku Srbiju sa projekcijama 2025–2070. Godine", u kojem se obrazlaže da će udeo prosečne penzije u zaradi biti relativno stabilan u narednih 20 godina, kao i da će penzioneri moći da očekuju značajno povećanje realne kupovne moći svojih penzija u budućnosti. 

"Obezbeđivanje održivosti javnih finansija i penzionog sistema u dugom roku i sposobnost da obezbedimo adekvatan životni standard korisnika penzija je naš prioritet", poručio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Saša Stevanović, rekavši da se izradom ovog modela uz pomoć nemačke vlade došlo do analitičkog alata za transparentno planiranje budžetskih izdvajanja u narednim godinama, što će omogućiti lakše predviđanje socijalnih i penzionih politika.

Ključna ocena eksperta Alena Bučića, koji radi na izradi ovog modela starenja, jeste da je penzijski sistem Srbije fiskalno održiv na dugi rok, da će zadržati stabilan udeo rashoda za penzije u BDP-u, a postepeno će se smanjivati transferi iz budžeta. Među važnim nalazima je to da eventualno povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 do 68 godina, zbog ugrađene formule za obračun penzija, ne bi dovelo do većih ušteda u penzionom sistemu. 

Bučić je ukazao i da projekcije pokazuju da će Srbija do 2070. godine imati relativno blaga pomeranja u pogledu demografije i broja mladih ljudi, ali i penzionera te da su joj rezultati "mnogo bolji nego u drugim evropskim državama". Prema projekcijama za period od 2025. do 2070. godine, godišnji manjak u penzionom fondu će sa 0,9 odsto BDP-a Srbije pasti na 0,4 odsto BDP-a. Nasuprot tome, u Sloveniji se očekuje rast deficita sa 1,1 na 4,5 odsto BDP-a, u Češkoj sa 0,3 na 2,8 odsto, a u Slovačkoj sa 2,5 na 5 odsto BDP-a. 

Zbog toga i ne čudi da je Slovenija ove jeseni odlučila da od 2028. godine postepeno podiže prag za penzionisanje tako da od 2035. godine on bude u 67. godini života. Doduše, oni koji su stekli 40 godina staža moći će da se penzionišu i sa 62 godine. 

Profesorka Špresa Alija na Jugoistočnoevropskom univerzitetu lek za makedonski penzioni sistem vidi takođe u tome da se postepeno poveća starosna granice za penzionisanje, i to na 67 godina do 2030. godine, ali i da se povećaju stope doprinosa za penziono osiguranje na 23 odsto umesto sadašnjih 18,8. 

"Postepeno povećanje doprinosa ili njihovo vraćanje na prethodni nivo jedno je od rešenja. Moguća alternativa je pronalaženje kompromisa između poslodavaca i zaposlenih, gde, na primer, poslodavac plaća 17 odsto, a zaposleni pet odsto doprinosa", kaže Alija i ističe da se održivost penzionog sistema ne može postići samo kratkoročnim intervencijama, već je potrebna integrisana strategija strukturnih, institucionalnih i digitalnih reformi. "Samo koordinisanim pristupom između vlade, preduzeća i civilnog društva može se garantovati pravedan, solidan i finansijski održiv penzijski sistem za sadašnje i buduće generacije." 

- U pisanju pomogli Danijela Polonijo (Hrvatska), Aleksandar Lukić (Slovenija), Ivana Raonić (BiH) i Nataša Hadžispirkoska Stefanova (Makedonija).