Pregled berzi - zlato raste, obveznice padaju, SAD zabrinjavaju

Ušli smo u septembar, tradicionalno loš mesec za Wall Street. Vrednost američkog indeksa S&P 500 u septembru se u proseku tokom poslednjih trideset godina smanjila za 0,7 odsto, a u četiri od poslednjih pet godina ovaj mesec završavao je padom, pokazuju podaci Bloomberga. U kom će se pravcu kretati ove godine (nastavak rasta ili obrt) postaće jasno u narednim danima.

Indeks S&P 500 je ove nedelje pao za 0,12 odsto, Nasdaq je porastao za 0,32 odsto, dok je Dow Jones imao pad od 0,42 odsto. Evropski indeks Stoxx Europe 600 izgubio je 0,23 odsto, a nemački DAX čak 1,73 odsto. Kineski indeks CSI 300 pao je za 1,25 odsto, dok je hongkonški Hang Seng zabeležio pad od 0,35 odsto.

 

Američko tržište rada u avgustu daleko ispod očekivanja

Rast broja zaposlenih u SAD u avgustu se usporio, a stopa nezaposlenosti porasla je sa 4,2 odsto na 4,3 odsto, pokazuju podaci Američkog zavoda za statistiku rada. To potvrđuje zaoštravanje stanja na tržištu rada i povećava verovatnoću da bi američka centralna banka (Fed) mogla da snizi kamatne stope već ovog meseca. Broj zaposlenih van poljoprivrednog sektora porastao je u avgustu za samo 22.000, naspram 79.000 u julu.

Analitičari koje je anketirao Reuters predviđali su rast broja radnih mesta za 75.000. Nezaposlenost je porasla na najviši nivo od 2021. godine. Time raste zabrinutost da bi tržište rada moglo biti na ivici ozbiljnijeg pogoršanja. Prethodni izveštaj o zapošljavanju pokazao je znatno usporavanje tokom leta, što je kod pojedinih ekonomista izazvalo bojazan od recesije, prenosi Reuters.

U junu je tržište rada izgubilo 13.000 radnih mesta.

Zlato do rekorda

Zlato je tokom noći s ponedeljka na utorak dostiglo novi rekord, zahvaljujući očekivanjima o smanjenju kamatnih stopa od strane Feda i rastućim strahovima u vezi s budućnošću centralne banke. To je dalo novi impuls rastu plemenitih metala. Spot cena zlata porasla je za 0,9 odsto na 3.508,73 dolara za uncu, prevazilazeći prethodni rekord iz aprila.

U petak je cena bila 3.592 dolara za uncu.

Zlato je ove godine poraslo za više od 30 odsto, što ga čini jednom od najbrže rastućih glavnih sirovina. Poslednji skok vrednosti izazvan je očekivanjima da će Fed uskoro sniziti kamate, što je nagovestio predsednik Feda Jerome Powell. Ključno izveštavanje o zapošljavanju u SAD, zakazano za petak, moglo bi dodatno osnažiti tendenciju umirenja tržišta rada i time podstaći argumente za smanjenje kamata.

 

Napadi američkog predsednika Donalda Trumpa na Fed povećavaju rizik od podsticanja inflacije, smanjenja ulaganja i podrivanja poverenja u američku privredu. To čini scenario atraktivnim za "bikove" koji ulažu u zlato, što dodatno pojačava cenovni rast i pozicioniranje zlata kao jedne od najtraženijih imovina ove godine.

Spekulacije da će Fed uskoro početi sa smanjenjem kamata dodatno su ojačale trogodišnju bikovsku tendenciju, podržanu neumornim otkupom od strane centralnih banaka i rastućom ekonomskom nesigurnošću.

"Volatilnost u pogledu političkih odluka je izuzetno visoka, naročito kad dolazi iz Bele kuće", rekao je Johan Jooste, izvršni direktor Pangaea Wealtha. "Deluje kao da politike, namerno ili ne, slabe dolar, što je pozitivno za zlato.”

Goldman veruje da bi zlato moglo da dostigne 5.000 dolara za uncu

Zlato bi, prema proceni Goldman Sachsa, moglo da dostigne gotovo 5.000 dolara za uncu ako bi nezavisnost američke centralne banke bila ugrožena i ako bi deo ulaganja iz državnih obveznica prešao u zlato.

LBMA

"Scenarijo u kojem bi nezavisnost Feda bila narušena verovatno bi doveo do više inflacije, nižih cena akcija i dugoročnih obveznica, kao i do erozije statusa dolara kao rezervne valute", naveli su analitičari u belešci, uključujući Samanthu Dart. "Suprotno tome, zlato je čuvar vrednosti koji ne zavisi od institucionalnog poverenja."

Banka je predstavila niz mogućih ishoda za ovaj metal, sa osnovnom prognozom rasta na 4.000 dolara po unci do sredine 2026. godine, zatim sa takozvanim scenariom "tail-risk" (retki, neočekivani događaji koji mogu imati veliki uticaj na tržišta) od 4.500 dolara, te sa procenom od skoro 5.000 dolara ako samo jedan odsto privatnog vlasničkog tržišta američkih obveznica pređe u zlato.

"Procena je da bi, ako jedan odsto privatnog vlasničkog tržišta američkih obveznica pređe u zlato, cena zlata porasla na skoro 5.000 dolara po unci, pod pretpostavkom da sve ostalo ostane nepromenjeno", naveli su analitičari. "Kao rezultat toga, zlato ostaje naša najubedljivija preporuka za dugoročno ulaganje u sektoru sirovina."

Globalna rasprodaja obveznica se produbljuje

Svetske obveznice se suočavaju sa obnovljenim pritiskom na prodaju, jer nervoza u vezi sa inflacijom, prodajom duga i fiskalnom disciplinom smanjuje raspoloženje prema finansijskim instrumentima koja su dosada važila za najbezbednija na svetu.

Prinos od državnih obveznica je u sredu porastao, pri čemu se prinos od referentnih američkih 30-godišnjih obveznica približio vrednosti nešto ispod pažljivo praćene granice od pet odsto. Prinos od 30-godišnjih obveznica Ujedinjenog Kraljevstva porastao je na 5,75 odsto, što je najviše od 1998. godine, dok su 20-godišnje japanske obveznice dostigle najviši nivo u ovom veku.

Ukupno gledano, rasprodaja odražava zabrinutost trgovaca zbog visoke državne potrošnje i mogućih inflatornih posledica širom sveta. Povećana prodaja korporativnih obveznica u utorak i neizvesnost u vezi sa nezavisnošću američke centralne banke dodatno pojačavaju pritiske. "Problemi sa deficitom i dugom ne mogu se lako ili brzo rešiti", rekao je Andrew Ticehurst, strateg u Nomura Holdingsu. "Strmiji prinosni grafikoni su nova normalnost."

Kina namerava da ograniči špekulacije akcijama

Kineski finansijski regulatori (CSRS) razmatraju niz mera za smirivanje berzanskog tržišta, jer ih zabrinjava brz rast akcija vrednih 1,2 biliona dolara od početka avgusta, rekli su ljudi upoznati sa situacijom.

Mere koje su tokom poslednjih nedelja predložene vodećim donosiocima politika uključuju ukidanje nekih ograničenja za kratku prodaju (takozvano šortovanje), rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni, jer su informacije poverljive. Vlast takođe razmatra mogućnosti za ograničenje špekulativnog trgovanja, zbog zabrinutosti da bi nagli preokret mogao da izazove velike gubitke za male investitore.

Pošto još nije zaboravljen epski uspon i pad sa berze iz 2015. godine, zvaničnici teže stabilnijim prinosima koji bi pomogli u oživljavanju privrede i potrošačkog raspoloženja. Razgovori su se poklopili sa kineskim naporima da na paradi 3. septembra, povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, pokažu svoju vojnu moć. Vlada često teži stabilnosti na svojim tržištima kapitala uoči velikih nacionalnih događaja.

Šta pratimo ove nedelje

Ponedeljak, 8. septembar

• U Japanu će biti objavljeni podaci o BDP-u.

• U Nemačkoj će biti objavljeni podaci o spoljnoj trgovini.

• U Kini će biti objavljeni podaci o spoljnoj trgovini.

Utorak, 9. septembar

• Predsednik Bundesbanka Joachim Nagel će održati govor.

Sreda, 10. septembar

• U Kini će biti objavljeni podaci o inflaciji.

• U SAD će biti objavljen izveštaj o PPI-ju (indeks proizvođačkih cena).

• U Rusiji će biti objavljeni podaci o inflaciji.

Četvrtak, 11. septembar

• Narodna banka Srbije odlučuje o daljem kretanju kamatnih stopa.

• Međunarodna agencija za energiju će objaviti mesečni izveštaj.

• Evropska centralna banka će doneti odluku o kamatnim stopama.

• U SAD će biti objavljeni podaci o inflaciji i zahtevima za naknadu za nezaposlene.

Petak, 12. septembar

• Republički zavod za statistiku će objaviti novi izveštaj o inflaciji.

• U Japanu će biti objavljeni podaci o industrijskoj proizvodnji.

• U Ujedinjenom Kraljevstvu će biti objavljeni podaci o BDP-u i industrijskoj proizvodnji.

• U Nemačkoj i Francuskoj će biti objavljeni dodatni podaci o inflaciji za avgust.