Šta su obveznice vezane za BDP i zašto ih države izdaju

Ezoterični i često kontroverzni finansijski instrument, koji se koristi u pregovorima o državnom dugu, ove godine je dospeo u žižu javnosti - ali iz potpuno pogrešnih razloga.

Takozvane obveznice vezane za BDP (eng. GDP-linked warrants) nude način da se profitira od budućeg ekonomskog rasta neke zemlje i uglavnom se koriste na tržištima u razvoju. Zemlje koje su izdale ove hartije od vrednosti u vreme finansijskih teškoća - poput Argentine, Ukrajine i Grčke - često se zateknu u pravnim sporovima sa svojim poveriocima.

Iako je grčka dužnička kriza sada daleka prošlost, a ekonomija te zemlje spada među najbrže rastuće u Evropi, obveznice vezane za BDP, izdate pre više od decenije, sada su predmet sudske tužbe u Velikoj Britaniji. Neobično, spor se odnosi na otkup od vlade, a ne na nemogućnost plaćanja.

Šta su tačno obveznice vezane za BDP

To je vrsta finansijskog instrumenta čije isplate zavise od ekonomskih performansi zemlje, obično od bruto domaćeg proizvoda (BDP) i njegovog rasta. Obveznice vezane za BDP obično izdaju vlade kao deo restrukturiranja državnog duga i predstavljaju način da se poveriocima ponudi udeo u potencijalnoj dobiti kada se ekonomija oporavi. Neki investitori gledaju na tu vrstu obveznica kao na opcije - ako ekonomski rast pređe određeni prag do određenog datuma, obveznica isplaćuje sredstva; ako ne, ne isplaćuje ništa.

Drugi ih posmatraju kao ulaganja slična akcijama. Za razliku od obveznica koje isplaćuju fiksni iznos bez obzira na stanje ekonomije, obveznice vezane za BDP povećavaju povraćaj investitorima kada su ekonomski uslovi povoljni.

 

Zašto zemlje izdaju ove obveznice

To je način da se "zaslade" sporazumi za poverioce koji su spremni da prihvate gubitke (eng. haircuts) na sredstva koja su pozajmili. Takođe, poznate su i kao "zaslađivači" (eng. sweeteners) - dodatni stimulansi koji mogu učiniti dogovor o dugu prihvatljivijim za investitore, skraćujući pregovore i smanjujući štetne blokade.

Još važnije, države mogu uštedeti novac jer se kamate ne isplaćuju godinama, pa čak i decenijama. Na primer, obveznice koje su izdate kao deo grčkog restrukturiranja duga 2012, potencijalno su mogle početi s isplatom kamate tek 2027. godine.

Kada su prvi put korišćene

Ideja o instrumentima vezanim za BDP datira još od dužničkih kriza tržišta u razvoju krajem osamdesetih godina i takozvanih Bradyjevih restrukturiranja - po inicijativi tadašnjeg američkog ministra finansije Nicholasa Bradyja. Ideja je imala za cilj smanjenje dugova mnogih zemalja u razvoju koje su bankrotirale.

U okviru ovog procesa, Bosna i Hercegovina, Bugarska i Kostarika izdale su obveznice vezane za BDP. Međutim, za razliku od današnjih obveznica, one su bile vezane za obične "plain vanilla" obveznice, što ih je činilo konvencionalnijim instrumentima duga. Prema istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), te hartije, praćene nejasnim uslovima i lošim podacima, nisu se zaista razvile, a tek više od decenije kasnije pojavile su se u obliku BDP obveznica poznatih današnjim investitorima.

Koje zemlje još imaju neizmirene obveznice vezane za BDP

Trenutno su Argentina i Ukrajina jedine veće ekonomije koje imaju neizmirene BDP obveznice:

• Argentina je ove hartije prvi put izdala 2005. godine, kao deo velikog restrukturiranja duga nakon bankrota četiri godine ranije. Ponovo je izdala BDP obveznice 2010. godine kako bi motivisala poverioce koji nisu učestvovali u prethodnom restrukturiranju.

• Ukrajina je izdala obveznice kao "zaslađivače" tokom restrukturiranja duga 2015. godine, kada su poverioci pristali na kombinaciju produženja roka dospeća i 20 odsto gubitka na nominalnu vrednost obveznica koje poseduju.

 

Grčka se tek nedavno oslobodila svojih BDP obveznica. U maju ove godine vlada je iskoristila opciju otkupa hartija iz 2012. godine, koje su bile dospele 2042. godine, što je verovatno uštedelo stotine miliona evra u odnosu na isplate koje bi bile obavezne da je ekonomija dostigla određene pragove.

Depositphotos

 

Zašto su obveznice vezane za BDP kontroverzne

Pre svega, teško ih je vrednovati. Razni uslovi, maksimalne vrednosti, okidači i ekonomski podaci potrebni za modele čine obveznice teškim za procenu. Ovo ih čini i nelikvidnim, a tržište uglavnom privlači nišne investitore i sofisticirane hedge fondove, dodatno zamagljujući njihovu vrednost. Takođe, BDP obveznice su podložne manipulacijama, jer postoji podsticaj za države da umanje ekonomski rast i izbegnu isplate.

Investitori su tužili argentinsku vladu u sudovima u Velikoj Britaniji i SAD, tvrdeći da je nepravilno zadržala deo isplata na dugove izdate 2005. i 2010. godine, i da je prethodna administracija prilagodila način obračuna BDP-a kako bi smanjila isplate. Prošle godine, Apelacioni sud u Londonu potvrdio je odluku Višeg suda da je Argentina odgovorna za propuštene isplate. Vlada još nije predstavila plan za otplatu obveznica, dok se suočava s ograničenim neto deviznim rezervama i pritiskom na pezos. Kako je presuda britanskog suda konačna, MMF je u avgustovskom izveštaju uključio 1,6 milijardi evra u vezi sa osporavanim obveznicama u "ukupni dug" Argentine.

U Ukrajini je vlada 2024. godine restrukturirala 20 milijardi dolara stranih obveznica kako bi finansirala odbranu od ruske invazije. BDP obveznice nisu bile uključene zbog složene strukture i potencijalno velikih isplata nakon postratnog oporavka ekonomije. Ranije ove godine pokušali su da restrukturiraju 3,2 milijarde dolara BDP obveznica, ali nisu postigli dogovor s grupom poverilaca koju predvode hedge fondovi, a zatim su preskočili isplatu od 665 miliona dolara u junu.

Zašto se grčka vlada nalazi u pravnom sporu

Grupa hedž fondova i menadžera, uključujući VR Capital i Pharo Management, osporila je valjanost upotrebe opcije otkupa od vlade, tvrdeći da je cena koju su dobili ispod tržišne vrednosti. U odgovoru, grčka vlada podnela je tužbu u Velikoj Britaniji i traži od londonskog suda da presudi da li su njene akcije bile opravdane i da li je cena ispravno obračunata.

Opcija otkupa realizovana je 14. maja po ceni od 252,28 evra za svakih 1.000 BDP obveznica, prema izveštaju vlade. Poverioci tvrde da je tržišna cena bila više od trećine veća. Sudsko ročište očekuje se u aprilu 2026.

Da li su se pojavile alternative BDP obveznicama

Nedavni talas restrukturiranja duga na tržištima u razvoju doneo je nove državne instrumente, koji zamenjuju BDP obveznice. To uključuje obveznice vezane za makroekonomske pokazatelje, koje su korišćene u restrukturiranju duga Šri Lanke krajem prošle godine. One omogućavaju imaocima obveznica dodatne isplate ako ekonomija zemlje dužnika ostvaruje bolje rezultate nego što se očekivalo. Međutim, ako ekonomija padne, isplate duga takođe padaju, pa poverioci pretrpe dodatne gubitke uz inicijalno smanjenje nominalne vrednosti duga (eng. haircut). Sa stanovišta investitora, postoji veći rizik, pa ishod može biti i gorak i sladak.

- U pisanju pomogao Sotiris Nikas.