ECB polako shvata da je pohlepa za profitom glavni uzrok inflacije

Evropska centralna banka (ECB) polako osvešćuje važnost jednog od uzročnika inflacije koji se pokazao mnogo opasnijim od spirale plata i cena koja joj je dosad bila glavna briga.

Članovi uprave ECB u skorije vreme sve češće apostrofiraju visoke profite kompanija koji, prema rečima predsednice ECB Christine Lagarde, guraju plate i cene prema gore.

Takozvana inflacija pohlepe (engl. greedflation) otežava napore da se obuzda rast potrošačkih cena, što znači da će ECB možda morati dodatno da pooštri monetarnu politiku kako bi došla do svog cilja od dva odsto – baš u trenutku kada zvaničnici ističu da se nazire kraj najagresivnijeg ciklusa povećanja kamatnih stopa.

"Postoje jasni rizici da će pad inflacije biti sporiji nego što se ranije predviđalo zbog rastućih korporativnih marži", rekao je Piet Christiansen, glavni strateg Danske Banka u Kopenhagenu.

To je zato što su kompanije sklonije bržem podizanju cena kako bi nadoknadile veće ulazne troškove, nego što ih smanjuju kada im troškovi padnu, što im omogućava da duže drže veće marže, pojasnio je.

"ECB-u je vrlo teško da odgovori na ovu dinamiku", rekao je Christiansen.

Bloomberg

Iako rast marži ove godine neće biti tako brz kao što je bio 2022. godine, "bilo kakav sukob između plata, dobiti kompanija i javnog sektora bio bi izuzetno štetan za budućnost i mogao bi da izazove našu monetarnu reakciju", rekao je potpredsednik ECB Luis de Guindos u sredu.

Korporativni profiti su već neko vreme veći pokretač rasta cena od troškova rada - od početka 2021. godine, kaže Maeva Cousin iz Bloomberg Economicsa. Izračunala je da su rastuće zarade kompanija generisale više od dve trećine inflacije na kraju prošle godine.

Ekonomisti već duže prozivaju ECB zbog tromog delovanja na rast cena posle lokdauna, a rast korporativnih profita je počeo da ih brine tek prethodnih par meseci.

"Mnoge firme su uspele da povećaju svoje profitne marže u sektorima suočenim s ograničenom ponudom i probuđenom potražnjom", rekao je glavni ekonomista ECB Philip Lane svojim kolegama, tvrdeći da su "plate imale samo ograničen uticaj na inflaciju u protekle dve godine i da je rast profita bio znatno dinamičniji."

Primer za to je Letonija, gde je inflacija najbrže rasla od svih 20 zemalja evrozone. Guverner centralne banke Mārtiņš Kazāks smatra da neke tamošnje kompanije podižu cene "samo zato što mogu".

Bloomberg

"Zato Upravno veće nastavlja da diže stope u situaciji kada harmonizovani indeks potrošačkih cena počinje da pada pod uticajem pada svetskih cena energenata", rekao je.

"Kupci takođe mogu da odigraju svoju ulogu", ističe Kazāks, savetujući im da budu izbirljiviji u kupovini i traže bolje ponude.

Neki od njegovih kolega, poput hrvatskog guvernera Borisa Vujčića, drže da rast korporativnih profita nije toliko opasan. On je prošle nedelje utvrdio da će slabiji privredni rast smanjiti mogućnosti za dodatno podizanje cena.

Pre par dana je i članica Izvršnog odbora Isabel Schnabel priznala da ECB "nije obratila dovoljno pažnje na profite", ali je i dodala da oni verovatno ne mogu da pokrenu spiralu rasta cena kao plate.

"S profitom postoji snažnija samokorekcija jer ljudi nekako moraju da plate te više cene", kazala je. "Ne vidim da se to može kontinuirano ekstrapolirati u budućnost, ali svakako moramo pratiti situaciju, što i radimo dosta detaljnije nego pre."

ECB bi mogla da uspori nedavni tempo povećanja kamatnih stopa četvrtog maja, podižući kamatnu stopu na 3,25 odsto pomakom od četvrtine procentnog poena. Predviđa se da će inflacija pasti na 2,8 odsto do kraja godine s više od devet odsto na početku, pre nego što se vrati u normalu u drugoj polovini 2025.

Ali s obzirom na to da i firme i potrošači pokušavaju da se zaštite od rastućih troškova, Oscar Arce, glavni direktor ECB za ekonomiju i istraživanja, upozorava da bi spirala cena ipak mogla da eksalira.

"Kombinacija viših profitnih marži, viših nominalnih plata i viših cena prete snažnim sekundarnim učinkom", napisali su on i njegovi kolege.

(Tekst dopunjen predviđanjima u 17. pasusu.)

- U pisanju teksta pomogli Jan Bratanic i Alexander Weber.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar