Richard Record, SB: Ima mesta za brži rast BDP-a Srbije

Razlog za sporiji rast Srbije u srednjem roku, za koji Svetska banka prognozira da će biti 2,3 odsto ove i 3 i 3,8 odsto u naredne dve godine, jeste zbog više osnove iz prethodnih godina, pa se očekuje da druge zemlje regiona imaju bolji rezultat od Srbije, rekao je Richard Record, glavni ekonomista za region Zapadnog Balkana.

U intervjuu za Bloomberg Adriju navodi da su izgledi za rast Srbije i dalje pozitivni, ali se, kao i druge evropske ekonomije u ovom trenutku, suočava sa značajnim rizicima.

"Potrošnja je glavni pokretač, doprinoseći godišnjem rastu sa oko 2,2 procentna poena, a zatim slede investicije. Brži rast bi bio moguć u srednjoročnom periodu ako bi se sprovele strukturne reforme za povećanje potencijalne proizvodnje, napori kao što su povećanje kvaliteta i kvantiteta ljudskog kapitala, povećanje produktivnosti, posebno kroz veće, kvalitetnije strane direktne investicije i poboljšano poslovno okruženje – regulatorna predvidljivost, povećana tržišna konkurencija bi pomogli", kaže Record. 

U finansijskom sektoru Srbije je i pored potresa na tržištima EU i SAD u bankarskom sektoru održana stabilnost. I broj loših kredita je na niskom nivou, ali privrednicima u Srbiji je krajem prošle i početkom ove godine odobreno četiri odsto manje kredita nego u istom periodu godinu dana ranije, što navodi na zaključak da se rast kamatnih stopa polako odražava na njihov tempo zaduživanja.

"Finansijski sektor je pokazao otpornost, iako je potreban oprez kako kamatne stope rastu i turbulencije u globalnom finansijskom sistemu se mogu nastaviti. Koeficijenti kapitala i likvidnosti bankarskog sektora i dalje su znatno iznad minimalnog regulatornog nivoa, a krediti koji se ne otplaćuju su na rekordno niskom nivou, i dalje na tri procenta. Ipak, povećanje kamatnih stopa moglo bi da izvrši pritisak na kvalitet aktive", kaže Record.

Spremnost za narednu krizu

Uzastopni ekonomski šokovi, prvo pandemija, a zatim kriza energetike i hrane izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu, uticali su na sve ekonomije Zapadnog Balkana. Države su različito pristupile rešavanju problema, prvo pomažući jednokratnim uplatama stanovništvu i kompanijama, a potom je uvela kontrolu cena za neke životne namirnice i gorivo.

"Vlada je s pravom odgovorila kontracikličnom fiskalnom politikom kako bi ublažila efekte na domaćinstva i firme. Ali to je imalo cenu u smislu povećanog fiskalnog deficita i javnog duga. Dok gledamo ka oporavku, važno je da region ponovo izgradi fiskalne rezerve u spremnosti za sledeću krizu. Srbija je ovde dobro počela sa fiskalnom konsolidacijom koja sada pomaže da se javni dug smanji sa 57,1 odsto BDP-a 2021. godine na 55,6 odsto BDP-a na kraju 2022. godine", rekao je Record.

Ali inflacija ostaje najveći problem regiona, pa i Srbije. Jedan od problema koji bi mogao da utiče na ekonomiju i produbi dodatno inflaciju bi nastao ukoliko se potresi na tržištu nafte dodatno zakomplikuju, što bi moglo da prouzrokuje dodatno podizanje kamatnih stopa od strane NBS. 

"Očekuje se da će se inflacija vratiti na cilj tek 2024. NBS ostaje posvećena ciljanju inflacije (3 procenta +/- 1,5 odsto), iako je inflacija ostala znatno iznad ciljnog opsega u 2022. NBS je povećala ključnu stopu svakog meseca od aprila 2022. i smanjila ponudu novca, a očekuje se da će se to nastaviti i u narednom periodu ukoliko inflacija ostane uporna. Ovo će u velikoj meri zavisiti od promena u međunarodnim cenama hrane i energije", kaže Record.

S obzirom na to da potrošnja ima veliko učešće u BDP-u, a da je inflacija visoka, te da kupovna moć građana opada, ostaje pitanje kako pomiriti ove stavke. Dodatno, kontrola cena koju je država uvela, a sada skoro ukinula, bila je uzrok nekoliko potresa na tržištu.  

"Političari, kako u naprednim privredama, tako i na tržištima u razvoju i privredama u razvoju, suočavaju se sa kompromisom između brzog reagovanja kako bi pomogli domaćinstvima da upravljaju većom inflacijom i efektivnog reagovanja. Srbija je jedna od zemalja koja je usvojila ekonomske mere o cenama energije i hrane. Bez sumnje, ove politike pomažu najugroženijim domaćinstvima – znamo da donji decil stanovništva Srbije troši mnogo veći deo prihoda na hranu i energiju u odnosu na najviši decil – ali kada se svima pruži podrška cenama, to je mnogo veći trošak za vladu u poređenju sa ciljanim pristupom", rekao je ekonomista Svetske banke.

Što se tiče državnog ciljanog pristupa rešavanju problema najugroženijih domaćinstava u Srbiji, jedan deo stanovništva je u mogućnosti da se prijavi za umanjenje računa za struju, ali program socijalnih karata, u koji bi ušli svi oni koji su najranjiviji, država i dalje nije uspela posle 2017. godine, završenog i dodeljenog tendera da uspostavi ovaj sistem.

"Kontrole cena takođe mogu stvoriti distorzije u drugim delovima privrede, a u slučaju energije, mogu da umanje podsticaje ka povećanju efikasnog korišćenja energije. Dok gledamo ka oporavku širom Zapadnog Balkana, za zemlje će biti važno da pređu na ciljaniji pristup prema najugroženijim domaćinstvima", rekao je Record.