Korporativnim obveznicama u Srbiji treba nova publika

Pitanje tržišta korporativnih obveznica i diverizfikovanja finansiranja domaćih kompanija još jednom je pokrenula Svetska banka, koja je nedavno odobrila zajam od 27,7 miliona evra za razvitak tržišta kapitala u Srbiji. Trenutak je više nego simboličan, ako se pogleda kada su prve korporativne obveznice izdate u Srbiji 2008. godine od strane Tigra, Telefonije i Galeb. Sve tri obveznice su tada defoltirale (engl. defolt) i nisu vratile novac svojim ulagačima. I tada, kao i sada, svet je bio zahvaćen finansijskim turbulencijama, ali analogije je nekada nezahvalno povlačiti.

U aktuelnom okruženju, naprotiv, korporativna obveznica može biti vid alternative sve skupljim bankarskim kreditima i dobitak za obe strane - i emitenta i kupca obveznice, kaže Vladan Pavlović, analitičar za tržište kapitala u Ipopema Securities. Ali kako ovo sprovesti na tržištu Srbije, koje je nepoverljivo i ne postoji dovoljna obaveštenost o ovim vidovima ulaganja.

Od 2008. godine do sada i Telekom Srbija je probao da prikupi novac investitora izlaskom na tržište. Pokušaj se završio tako što je Narodna banka Srbije tada otkupila skoro celu emisiju od banaka koje su i bile prvi kupci ovih hartija od vrednosti. U međuvremenu, Telekom je u tri navrata najavio izlazak na inostrano tržište hartija od vrednosti, poslednje zakazano za septembar ove godine.

Ali ako pogledamo lokalno tržište, koliko je ono zrelo za ovakve poteze, ko su eventualni kandidati koji bi mogli da prikupe sredstva ovim putem, kao i da li bi Vlada Srbije ovim načinom mogla da rastereti deo finansiranja velikih sistema, u pokušaju da rastereti budžet države.

"Tržište obveznica bi eventualno moglo da rastereti Vladu Srbije samo uz uslov da eminenti budu veliki sistemi kojima se priskače u pomoć sredstvima iz budžeta u uslovima kada imaju gubitke ili potrebe za finansiranjem. Mada je i to diskutabilno, s obzirom na to da bi u slučaju nemogućnosti da se vrati dug po osnovu obveznica, opet država morala da interveniše. Iz tog razloga teško je reći da bi razvoj tržišta korporativnih obveznica uopšte bilo kako rasteretio Vladu Srbije", kaže Pavlović u odgovorima za Bloomberg Adriju.

EPS i drugi kandidati

Još neke kompanije se javljaju kao logični kandidati za prikupljanje investicija ovim putem. Tu su i veliki sistemi poput Elektroprivrede Srbije (EPS), ali i manje startap kompanije koje su uzele veliki zamah na tržištu Srbije u poslednjih nekoliko godina. Tu je i kompanija MK Group, koja se i preko svoje investicije u vetroparkove, doduše sa inostranim partnerom, već oprobala za izlazak na IPO (engl. Inital Public Offering).

"S obzirom na to da država ima strategiju razvoja tržišta kapitala, moglo bi se desiti da radi pozitivnog primera to u početku upravo budu neki državni sistemi. Već smo imali slučaj Telekoma, doduše NBS je brzo otkupila emisiju od banaka tako da on možda nije najbolji primer. EPS bi mogao biti emitent s obzirom na to da makar u dužem vremenskom roku mora sprovesti tranziciju ka čistijim oblicima energije", kaže analitičar Pavlović.

EPS

 

Iz Svetske banke su najavili da će zajmom pomoći Vladi Srbije da realizuje svoju Strategiju za razvoj tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija tržišta kapitala i podsticanje pravnih lica da emituju obveznice, uključujući i zelene i tematske obveznice. 

Svaka kompanija koja nastoji da izvrši tranziciju ka korišćenju obnovljivih i zelenih izvora energije može biti potencijalni emitent, uz uslov da se reši da projekte finansira iz duga, a ne iz sopstvenih sredstava. Nije nužno te obveznice nazivati zelenim, ali izgleda da je to u današnjem dobu motivacioni faktor na strani ulagača. S obzirom na to da su najveći zagađivači u Srbiji termoelektrane, toplane, cementare i topionice, bilo bi logično da se neka od njih pojavi kao emitent ovih obveznica.

Što se tiče velikih posrnuli državnih preduzeća, Vladimir Pavlović, direktor i partner u WMEP Equity Partners, nije siguran da li je dobro krenuti od državnih preduzeća koja su u problemima.

Promene u sektoru

"Sve dok je bankarski sektor ovako jak i dominantan, dobra preduzeća, ona koja bi mogla da emituju dug na tržištu, nemaju veliki podsticaj da to učine jer banke se manje-više otimaju oko njih ko će ih finansirati. Da bi korporativne obveznice imale smisla, kupci treba da budi neki investitori koji nisu bankari, a kod nas u tom segmentu postoji veliko nerazumevanje.

Nerazumevanje je kako na strani stanovništva, tako i na strani institucionalnih nebankarskih investitora. U Srbiji imamo preko 15 milijardi devizne štednje koja nosi vrlo skroman prinos. Ne mora značajan deo te sume da se plasira u obveznice, ali samo jedan posto toga je 150 miliona evra", objašnjava Pavlović iz WMEP Equity Partners. Dobro je što se stanovništvo o investiranju edukuje kroz "crowdfunding" kampanije i investiranje u okviru mreža poslovnih anđela, gde se mogu uložiti mali iznosi sredstava, kaže naš sagovornik iz WMEP.  

"Segment korporativnih obveznica će se teško razvijati dok NBS eventualno ne promeni svoju regulativu. Ne mora veliki deo sredstava kojima upravlja sektor penzionih fondova i osiguranja biti investiran u ove investicije. U Srbiji, 90 odsto ukupnih finansijskih sredstava kontrolišu banke. Kad dodamo na to sektor penzionih fondova i osiguranja, imamo 99 odsto finansijskog sistema koji kontroliše NBS. Manje od jedan odsto našeg finansijskog sistema je pod supervizijom Komisije za hartije od vrednosti (KHoV)", navodi direktor i partner u WMEP, i dodaje da je to upravo i adresa gde treba da se razviju korporativne obveznice i drugi finansijski instrumenti. 

Bloomberg Adria

 

Prema Pavloviću naš finansijski sistem je fragmentisan i nema prave saradnje između institucija koje nadzire NBS i KHoV. Svuda u razvijenim zemljama osiguranja i penzioni fondovi su ključni investitori u investicione fondove i alterantivne investicione fondove, a upravo ti fondovi će finansiranjem putem dodatnog kapitala podizati srpske kompanije i startapove. 

Tržište se snađe

Ovakav vid investiranja treba ponuditi nekoj novijoj publici, a kao neke oblike motivacije oba naša sagovornika pominju oslobađanje od nekih poreskih nameta. Takođe, oba sagovornika se slažu da je otvaranje vrata ovakvoj vrsti investiranja neophodno i da je potrebno da se koraci u ovom pravcu sprovedu.

"Da bi se ovakvo tržište zaista razvilo, potrebno je da domaća ekonomija raste po mnogo većim stopama, da lokalni investicioni i penzioni fondovi imaju mnogo veću imovinu pod upravljanjem, da postoji potpuno drugačija investiciona kultura, stepen informisanosti i obrazovanja na tom polju među stanovništvom (koje bi onda redistribuiralo svoju štednju), ali i među kompanijama (koje mogu dobiti vid alternative bankarskim kreditima). Problem ostaju procedure, naknade, duže vreme realizacije, neinformisanost", ukratko je sažeo probleme ovog tržišta analitičar iz Ipopeme.

U Srbiji je u povoju i "crowdfunding" i ima onih koji tako prikupljaju novac, naročito startap kompanije, jer su investitori davno shvatili da ne treba čekati na institucije, koje su ponekad preglomazne i prespore da isprate korak sa ekonomskim kretanjima. Ostaje da se vidi i da li će korporativne obveznice u Srbiji biti određene samo za "teškaše", jer je očigledno da investitori ne čekaju na institucije sistema da se pomere.

Količine novca prikupljene ovim putem, okupljenih oko tri različite grupe investitora, još uvek su između tri do pet miliona evra u prošloj godini za startap kompanije uglavnom iz tehnološkog sektora, kaže Pavlović iz WMEP.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar