.webp){kind=icon}
Zahvaljujući Inicijativi "Otvoreni Balkan" upola je skraćeno vreme transporta robe, a troškovi su smanjeni za 80 odsto. Robna razmena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potpisnica ove incijative, povećana je za 30 odsto, rekao je danas Stefan Lazarević, predsednik Američke privredne komore u Srbiji. To zasada važi samo za robu biljnog i životinjskog porekla.
Američke komore tri države su anketrale svoje privrednike i, prema nalazima ankete koja je danas predstavljena u Beogradu, devet od 10 kompanija očekuje koristi za svoje poslovanje, a jedna trećina je govorila o povezivanju sa susednim zemljama, članicama EU.
Prema rečima Amalije Pavić, izvršne direktorke Američke komore Srbije, neke vancarinske barijere koje CEFTA nije mogla da zaustavi, rešene su "Otvorenim Balkanom". Ona je takođe istakla da Srbija ubedljivo prednjači u primeni inicijative "Otvoreni Balkan". Srbija je jedina potpuno uklonila inspekcijske kontrole sa granice. Takođe, Srbija je ukinula veterinarske takse i naknade, dok su sve tri zemlje sprovele mere na prihvatanju laboratorijskih analiza.
Opširnije
Od leta jedinstvena naplata putarine između Srbije i S. Makedonije
Zvaničnici Srbije i Severne Makedonije potpisali su u petak u Beogradu tri dokumenta.
31.03.2023
Zaposlenost raste: Prednjače programeri, poljoprivrednika sve manje
Nivo zaposlenosti u Srbiji zabeležio je još jedan kvartalni rast.
31.01.2023
Radnike sve više uvozimo iz Azije, ali ne zato što su jeftiniji
Nacionalna služba za zapošljavanje je tokom prošle godine izdala više od 35.000 dozvola za rad stranim državljanima.
14.02.2023
Tržište rada u Srbiji čeka stagnacija plata i bitka za radnike
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko očekuje da će se u narednoj godini zbog visoke inflacije nastaviti stagnacija prosečne realne plate.
17.01.2023
Privrednici traže slobodan protok kapitala
"Ono što se do sada nije desilo ni u 'Otvorenom Balkanu', niti u CEFTA, niti u sklopu Berlinskog procesa, jeste slobodno kretanje kapitala i ljudi. Svima smeta nedostatak slobode kretanja kapitala i privrednici predlažu da se napravi sporazum o kretanju kaptala", rekla je Pavić.
Anketa među privrednicima je pokazala da je potrebna liberalizacija deviznih propisa. Srbija i Severna Makedonija ne dozovljavaju „cash pooling“, mogućnost da kompanija koja posluje u regionu objedini sredstva filijala u zemljama regiona.
Takođe, članice Američke komore traže i da se olakšice u trgovini robom prošire i na drugu robu, kao i da se proširi broj ukinutih taksi i naknada. Privrednici apeluju da na graničnim prelazima bude samo jedna kontrola.
Oni kažu da bi trebalo uskladiti zahteve za bezbednost i kvalitet proizvoda, s obzirom na to da je ova oblast neiscrpan izvor necarinskih barijera.
Otvoreni Balkan da se proširi na ceo region
Predsednik Američke privredne komore u Srbiji je ocenio da je cilj "Otvorenog Balkana" stvaranje jedinstvenog tržišta zasnovanog na principima jedinstvenog tržišta Evropske unije, slobodnog kretanja robe i kapitala.
"Liberalizacija tokova kapitala u okviru 'Otvorenog Balkana' je sjajna prilika za regulatore u regionu da se pripreme za veće tržište kao što je Evropska unija", rekao je Lazarević i dodao da bi "Otvoreni Balkan" morao da se proširi na ceo region da bi bio efikasan i da obuhvati sve četiri slobode koje su zastupljene u EU slobodnog kretanja robe, ljudi, kapitala i usluga.
U okviru ove inicijative napravljen je pomak u rešavanju dugogodišnjih necarinskih barijera i prepreka, što je dovelo do olakšavanje trgovine u regionu, pre svega u domenu uvoza i izvoza prehrambenih proizvoda.
Christoppher Hil, amabasador SAD u Srbiji, rekao je da "Otvoreni Balkan" nije proces koji može da sprovede samo jedna zemlja Zapadnog Balkana već sve zemlje, zbog čega je međusobna saradnja veoma važna. Prema njegovim rečima, ova inicijativa je izuzetno važna za poslovnu zajednicu i uloga Američke privredne komore koja je prisutna u regionu jeste da zbližava i umrežava sva tržišta Zapadnog Balkana.
Američke kompanije traže iste standarde u celom regionu
"Američke kompanije koje planiraju dolazak u Srbiju ne razmišljaju samo o infrastrukturi i lokalnim uslovima, već o potencijalu za šire regionalno prisustvo zahvaljujući harmonizovanim standardima koji važe u celom regionu. Zato je Inicijativa 'Ovoreni Balkan' važna pre svega za ekonomiju i biznis i kao mogućnost za privlačenje stranih investitora“, izjavio je ambasador Hil.
Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, rekla je da je važno naglasiti da kroz "Otvoreni Balkan" ne osmišljavamo neke nove zajedničke standarde, već standarde pozajmljujemo iz procesa pristupanja EU, a koje već pojedinačno pregovaramo. "Tako su evropske i regionalne integracije međusobno komplementarne i pomažu jedna drugoj", naglasila je Miščević.
AmCham
Dok je značajan pomak učinjen u domenu slobodne trgovine robom, u ostalim oblastima i dalje postoji veliki prostor za napredak, kompanije očekuju punu primenu potpisanog Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada, koja bi privredi u ovim zemljama omogućila da kroz znatno olakšane administrativne procedure zapošljava deficitarne kadrove. Inicijativa "Otvoreni Balkan" zasada nije adresirala pitanje slobodnog kretanja kapitala u regionu, dok je liberalizacija kretanja usluga započeta kroz ograničene i pravno neobavezujuće memorandume u oblasti turizma i filma.
Na kraju, jasna i transparentna struktura upravljanja i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za rešavanje žalbi privrede, koji će omogućiti ujednačenu primenu sporazuma u okviru svih potpisnica, ključni su preduslovi da platforme za regionalnu ekonomsku saradnju, poput "Otvorenog Balkana", daju svoje pune rezultate.
Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije je rekao da se radi na usaglašavanju propisa za slobodno kretanje ljudi i da bi od prvog juna trebalo da se pristupi tržištu rada sve tri države. Đurđević je rekao da je najveća mana Inicijative parcijalnost, zahvaljujući dnevnim političkim porukama. Govoreći o dosadašnjim rezultatima, naglasio je da je uvoz u Srbiju iz Severne Makedonije olakšan, izvoz je pojednostavljen, ali da ima nekih šumova. Prema njegovoj oceni, nedostaje sistematski pristup sproveđenju propisa, njihovom praćenju i rešavanju sporova.
