Pre nešto više od pet godina, preduzetnik Nikola Borojević je, pakujući robu iz Kine, shvatio da je suočen sa logističkim problemom. "Godinama sam uvozio kinesku robu, ali sam primetio da mogu da prodam mnogo više nego što fizički mogu da pošaljem", priseća se.
Tako se rodila ideja za novi poslovni poduhvat, ali i novi koncept na srpskom tržištu, u koji se Borojević upustio sa poslovnim partnerom Nebojšom Šapićem. "Razvili smo aplikaciju, automatizovali sistem sortiranja i pakovanja i razradili logistički lanac koji pokriva "skladištenje robe raznih proizvođača, čuvanje i isporuku potrošačima".
"Počeli smo takoreći iz jedne garaže 2020. godine, a već 2021. naša ideja je prerasla u ozbiljan posao, danas prepoznatljiv pod nazivom Slanje paketa". Kako dodaje, kompanija svakog dana isporuči "oko 4.000 paketa", a početkom godine preselili smo se u najveći magacin do sada, koji se prostire na 3.500 kvadratnih metara", priča Bogojević.
Opširnije
Analiza BBA: E-trgovinu ima trećina srpskih firmi, ali su prihodi mršavi
Industrija e-trgovine je brzo rasla tokom proteklih godina, a u Adria regionu je prema nekim kriterijuma bila i iznad proseka Evropske unije.
22.02.2023
Siva ekonomija u padu i rastu bezgotovinska plaćanja, ali ima izazova
Bezgotovinska plaćanja rastu ogromnom brzinom i prošle godine su iznosila 9,5 milijardi evra.
28.03.2024
Kako da onlajn plaćanje postane brzo, sigurno i jednostavno
Konferencija Bloomberg Adrije o pomacima u onlajn plaćanju i očekivanjima u ovoj industriji.
25.03.2025
Zašto Shein ne može na berzu uprkos velikim ambicijama
Shein Group razmatra povratak svoje baze u Kinu u nadi da bi to moglo pomoći da pridobije kineske vlasti za odobravanje planova ovog trgovca brzom modom za izlazak na berzu u Hongkongu, navode anonimni izvori upoznati sa situacijom.
20.08.2025
Kada su Borojević i Šapić 2020. krenuli u razvoj ove poslovne ideje, trenutak verovatno nije mogao biti povoljniji - pandemija kovida naterala je mnoge biznise, koji su do tada poslovali isključivo tradicionalno, da pređu na onlajn model. "Mi smo im u pravom trenutku ponudili rešenje", kaže Borojević, dodajući da su njihovi klijenti pretežno kompanije iz Srbije, ali i brendovi iz regiona koji imaju poslovnice u zemlji.
Borojević u svom poslovnom poduhvatu nije usamljen - na slične ideje došli su i konkurenti, kao što je Milšped Srbija.
Zaokret ka e-trgovini registrovala je i zvanična statistika - 14 odsto građana, koji nikada nisu kupovali putem interneta, okrenulo se onlajn kupovini u poslednje tri godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). "Srbija je lider Zapadnog Balkana po stepenu razvijenosti e-trgovine i logističkih rešenja, a tu poziciju treba iskoristiti za dalje širenje", kaže za Bloomberg Adriju Ivan Tanasković, izvršni direktor Ecommerce Asocijacije Srbije.
Vrednost elektronske trgovine u Srbiji je u 2024. prešla je vrednost od 1,6 milijardi evra, a Srbija beleži rast bezgotovinskih transakcija, što doprinosi smanjenju sive ekonomije, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.
Temu kao ključni igrač na srpskom e-commerce tržištu
"Dolazak kineske platforme Temu u Srbiju, kao prvog velikog globalnog igrača, uticao je na korisnike da prihvate kartična plaćanja i time probio barijere", kaže Tanasković, osvrćući se na nepoverenje pojedinih korisnika prema korišćenju bankovnih kartica prilikom internet kupovine. Temu je na srpskom tržištu dostupan od 2024. godine.
Istraživanje E-commerce Asocijacije Srbije, čiji su rezultati objavljeni prošle godine, pokazalo je da iako 40,5 odsto ispitanika kupuje putem interneta više puta mesečno, i dalje najradije plaćaju pouzećem.
Potrošači u Srbiji su gladni novih platnih rešenja, jedan je od zaključaka istraživanja. Anketa, sprovedena među 3.500 učesnika, pokazala je da bi čak 81 odsto njih koristilo alternativne oblike plaćanja kada bi bili dostupni u Srbiji. "Jedan od tri glavna razloga za odustajanje od kupovine jeste upravo nedostatak načina plaćanja – što više opcija trgovac nudi, to je veća prodaja", ističe Tanasković.
Prema njegovim rečima, inovativne opcije poput "kupi sada, plati kasnije" (engl. Buy Now, Pay Later) mogle bi da zažive paralelno sa ekspanzijom open bankinga - finansijskog koncepta koji se stidljivo probija na srpsko tržište od maja ove godine, kada su na snagu stupile izmene Zakona o platnim uslugama.
|
Šta su open banking i Buy Now, Pay Later (BNPL) Open banking je finansijski i regulatorni koncept koji omogućava sigurno deljenje podataka o platnim računima korisnika između banaka i trećih strana (fintek kompanija) uz pristanak korisnika, navodi se na sajtu Advokatske kancelarije Žunić Law. Izmene Zakona o platnim uslugama iz maja ove godine omogućile su uvođenje PIS (engl. Payment Initiation Services) i AIS (engl. Account Information Services). PIS (inicijator plaćanja) omogućava korisniku da autorizuje plaćanje direktno sa svog bankovnog računa, bez unošenja podataka sa kartice. AIS pruža pregled svih računa korisnika u različitim bankama na jednom mestu - ukoliko korisnik prethodno za tako nešto da pristanak. U praksi, na e-trgovini korisnik bi mogao da odabere opciju "plati iz banke" (Pay-by-Bank) putem PIS servisa, što bi direktno iniciralo prenos sredstava sa njegovog računa. Ovaj metod smanjuje kompleksnost procesa plaćanja, može smanjiti troškove i rizik od povraćaja (engl. chargeback) i učiniti naplatu bržom. Buy Now, Pay Later (BNPL) je model koji omogućava potrošačima da odmah dobiju proizvod, a da plaćanje podele na dve, tri ili nekoliko rata, često bez kamata (ili s vrlo niskim troškovima), prenosi Bloomberg. U praksi, trgovac dobija novac odmah, a BNPL provajder preuzima rizik od kašnjenja otplate. BNPL usluge često se integrišu sa open bankingom, jer pristup podacima o transakcijama omogućava precizniju procenu kreditne sposobnosti korisnika u realnom vremenu. Na taj način, provajder može ponuditi limit baziran na stvarnom toku sredstava, kao i da smanjiti rizik da mu korisnik neće isplatiti obećanu sumu. Međutim, pojedini stručnjaci upozoravaju da BNPL može da podstakne prekomerno zaduživanje korisnika, posebno ako se koriste često i bez adekvatnog nadzora. |
Manje od 15 odsto srpskih e-trgovaca prodaje robu u inostranstvu
Međutim, srpski trgovci suočeni su sa izazovima kada je u pitanju poslovanje na stranim tržištima - samo 11,6 odsto srpskih e-trgovaca uspeva da prodaje robu u inostranstvu, pokazuje istraživanje Ecommerce Asocijacije Srbije.
"Visoki troškovi isporuke i nedostatak informacija o izvozu su glavni izazovi, sa kojima se suočavaju srpske e-commerce kompanije", ocenjuje Tanasković.
Međutim, neosporno je da se srpsko tržište e-trgovine širi. "Pre samo pet godina, u Srbiji nije postojao nijedan marketplejs (engl. marketplace), a danas ih je pet", kaže Tanasković. Marketplace je onlajn platforma koja povezuje više prodavaca sa kupcima na jednom mestu. "Podseća na digitalni tržni centar, gde različite kompanije ili pojedinci mogu da nude svoje proizvode", pojašnjava Tanasković.
DepositPhotos
Iako su svi domaći igrači svesni potencijala za razvoj e-trgovine, po prihodima i dalje kaskaju za sličnim kompanijama u Evropskoj uniji (EU). Firme poput Shoppster i E-kupi beleže znatno slabije prihode u poređenju sa rivalima iz EU, što ukazuje na izazov skaliranja i profitabilnosti na domaćem tržištu, pokazalo je nedavno istraživanje Shoppster International.
Srbija je u riziku da ostane konkurentno tržište na kojem su globalni giganti, poput kineskih platformi Temu i Shein, ali ukoliko trgovci pronađu način da unaprede logistiku, izvoz i uvedu inovacije u plaćanju, mogli bi da povećaju izvoznu konkurentnost. "Za prevazilaženje ovih izazova neophodno je bolje povezivanje svih učesnika na tržištu", ističe Tanasković.
.webp){kind=icon}
