Siva ekonomija u padu i rastu bezgotovinska plaćanja, ali ima izazova

Elektronsko plaćanje je u nezaustavljivom rastu, ali je još uvek u povoju i ima ogroman potencijal, rečeno je na konferenciji o trendovima u bankarstvu i osiguranju, koju je organizovala Bloomberg Adria. Kako je moglo da se čuje, siva ekonomija je u padu. U formalno registrovanoj privredi iznosi 12 odsto BDP-a i poslednjih pet do šest godina se smanjila za pet procentnih poena. Na nivou cele privrede je oko 19 odsto BDP-a. Upravo bezgotovinsko plaćanje doprinosi njenom padu.

Direktor za saradnju sa trgovcima i bankama Visa za region JIE Slobodan Lukić/ Bloomberg Adria

Slobodan Lukić, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama u kompaniji Visa za region jugoistočne Evrope, kaže da postoji nekoliko problema. U Srbiji pre svega nedostaje infrastruktura jer veći broj malih trgovaca nema uređaje za kartice. Problem je i edukacija. 

 

"Imamo dokaze iz zemalja koje su dosta odmakle u bezgotovinskom plaćanju, da ovaj način plaćanja utiče na celu ekonomiju, a ne samo na poreze i doprinose nego i kada je u pitanju podizanje BDP-a zemlje", istakao je Lukić.

Jedan od faktora je bezbednost.

"Danas imamo tehnologije koje sprečavaju da dođe do toga. Da bismo plaćanje obavili bezbedno, moramo da budemo odgovorni kako bismo zaštitli sebe i svoje račune".

Savetnik za ekonomski razvoj NALED Marko Danon/ Bloomberg Adria

Marko Danon, savetnik za ekonomski razvoj Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), naglasio je da je izuzetno važno da raste bezgotovinsko plaćanje zbog suzbijanja sive ekonomije i davanja impulsa privrednom rastu.  Bezgotovinska plaćanja su snažno povezana sa sivom ekonomijom, jer to suzbija nelegalno poslovanje.

 

"Ukoliko bi Srbija u smisli bezgotovinskih plaćanja došla do proseka zemalja centralne i istočne Evrope, onda bi po osnovu suzbijanja sive ekonomije budžet bio pojačan sa dodatnih 700 miliona evra godišnje. Prema istraživanju FREN-a jedan odsto rasta vrednosti elektronskih transakcija smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto", rekao je Danon.

Bezgotovinska plaćanja rastu ogromnom brzinom i prošle godine su iznosila 9,5 milijardi evra. To je za 25 odsto više nego godinu dana ranije. Recimo, 2016. godine bezgotovinska plaćanja su iznosila oko dve milijarde evra. 

Bloomberg Adria

Prosečna godišnja stopa rasta bezgotovinskih post plaćanja raste 20 do 25 odsto. Ukupna potrošnja domaćinstava raste oko sedam odsto godišnje. E-commerce je prošle godine dostigao 1,6 milijardi evra u Srbiji.

"To sve može još da se intenzivira. Mi sada imamo 10 milijardi evra prometa i postoje uska grla na kojima treba raditi. Svaki drugi građanin koristi bezgotovinska plaćanja, ali kažu da im je lakše sa gotovinom, plaše se krađe i slično", naveo je Danon.

Na strani privrede sve manje poslodavaca ne pruža bezgotovinska plaćanja.

Izvršni direktor eCommerce Asocijacije Srbija Ivan Tanasković/ Bloomberg Adria

Ivan Tanasković, član Upravnog odbora i izvršni direktor, eCommerce Asocijacije Srbije, kao izazov navodi logistiku. Taj sektor se značajno proširio, a kompanije koje posluju u oblasti elektronske trgovine i logistike su same instalirale paketomate. On ukazuje na zastarelost regulative u eCommerceu, kao jedan od izazova i nešto na čemu bi trebalo raditi.

 

Kada je reč o primeni veštačke inteligencija u elektronskoj trgovini, ukazuje na brzinu obrade podataka u realnom vremenu. Prema njegovom mišljenju veštačka inteligencija može da preuzme ozbiljan deo poslova u ovom sektoru, ali da donese uštedu, u smisli bržeg poručivanja robe i praćenja zaliha.

Lukić je izneo podatak da Srbija ne zaostaje kada je reč o internet plaćanjima, koja čine 11 do 12 odsto. Trenutno je između 1.500 do 2.000 trgovaca registrovanih u e-commerceu.

(Tekst je ažuriran u poslednja dva pasusa.)