Šta možemo očekivati u svetu finansija i osiguranja ove godine, kako će politika higher for longer uticati na bankarski sektor, kako se osiguravajuće kuće nose sa nesigurnošću zbog klimatskih promena i izazovima AI tehnologije bile su glavne teme diskusije na Bloomberg Adria konferenciji “Finance & Insurance Industries Trends 2025" u Beogradu.
Konferencija je održana u utorak u hotelu Metropol Palace uz prisustvo vodećih predstavnika najvećih banaka, osiguravajućih kuća, paytech i “e-commerce“ kompanija u Srbiji i regionu.
Diskusiju je otvorila guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, rekavši da NBS očekuje postepeni pad inflacije i privredni rast od 4,5 odsto. Prema njenim procenama rizik za ostvarenje projektovanih stopa pre svega predstavlja potencijalno neuspešna poljoprivredna sezona, dok bi negativno mogle da se odraze i geopolitičke tenzije, ali i tekući protesti i blokade.
Promo/Bloomberg Adria
Tabaković je istakla da su 2024. godine prihodi banaka od kredita građanima povećani za svega 2,5 procenata.
“To je za čestitanje bankarskom sektoru, poverenju koje zaslužuje od građana Srbije, gde je uvećanje kreditne aktivnosti 8,2 odsto, a povećanje njihovih prihoda se kreće, od banke do banke, posle oporezivanja od 180 miliona, 250 miliona, ostali su sa nižim iznosima, ali ne na teret građana Republike Srbije ili privrede, već najviše na teret Narodne banke Srbije i reverznih repo aukcija, gde mi povlačimo višak likvidnosti brinući o inflaciji koja je briga svih nas”, kazala je Tabaković.
Banke sve profitabilnije, naknade doživele bum
Mihael Blažeković, rukovodilac tima analitičara u Bloomberg Adriji je u uvodnoj analizi naglasio da su banke pobednici tržišta kapitala 2024. godine, kao i da tim tempom nastavljaju u 2025.
On je to ilustrovao podatkom da su trenutno u tekućoj godini evropske banke u plusu oko 27 odsto, što ih čini najuspešnijim sektorom u Evropi.
Promo/Bloomberg Adria
“Imamo snažan rast kreditiranja, naknade su doživele bum, banke su sve profitabilnije. Odlikuje ih vrlo nizak nivo NPL-ova koji u Srbiji iznosi 2,7 odsto, a u Evropi dva odsto. Podsetimo da je nekada bio i 10 odsto”, kazao je Blažeković.
Paralelno sa bankarskim sektorom, došlo je do naglog industrijskog rasta, kojem je, kako ističe Blažeković, u velikoj meri doprineo rat u Ukrajini.
“Posebno su tu zanimljivi industrijalci kojima pripada i odbrambena industrija kad znamo da je Evropa najavila silne milijarde ulaganja u odbrambeni sektor i kad tome pridodamo potencijalnu obnovu Ukrajine, industrijalci bi mogli biti jedan od boljih izbora u 2025.” prognozira Blažeković, dodajući da je Nemačka tu na čelu.
Kako AI oblikuje platnu industriju u korist potrošača
Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za region jugoistočne Evrope (SEE), navela je da postoji tri glavna trenda u platnoj industriji: veštačka inteligencija, besprekorna personalizacija uz sigurnost transakcije i integracije na plaćanju. On naglašava da kompanija Visa u svom poslovanju koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje već 30 godina.
Promo/Bloomberg Adria
"Zahvaljujući tome što smo bili jedan od pionira primene ove tehnologije, prikupili smo ogroman broj podataka i danas imamo 60% više podataka od svih naših konkurenata zajedno. Zašto je ovo važno? Zato što nam upravo ti podaci omogućavaju da razumemo potrebe potrošača i naših korisnika i da projektujemo rešenja koja su u stanju da se izbore i sa velikim izazovima kao što su prevare, sajber napadi i itd", kazala je Ana Drašković, ali je napomenula da o potencijalu AI tehnologija još uvek ne puno toga ne znamo.
Ona se zatim osvrnula na reči guvernera NBS Tabaković sa foruma na Kopaoniku da iza AI, koliko god ona bila superiorna, ipak stoji čovek.
"Mi u Visi zapravo, zahvaljujući svojim ekspertima, koristimo svu ovu tehnologiju da razvijamo rešenja koja su nam pomogla da tokom prošle godine zaustavimo prevarne transakcije u vrednosti od 40 milijardi dolara", kazala je Drašković i napomenula da se u našem regionu svakodnevno dešavaju prevarne transakcije u vrednosti od 50.000 evra.
Govoreći o prednostima integrativnih tehnologija i integrisanog plaćanja Drašković je navela partnerstvo kompanije Visa sa Mercedesom, zahvaljujući kojem kupci mogu da otiskom prsta plaćaju iz svog auta.
"To nam govori da zapravo svi zajedno u partnerstvu. Mi kao platna industrija, zajedno sa državom, sa bankama i sa fintek industrijom smo ti koji pomeramo granice i koji kompletnu industriju vodimo napred na korist naših potrošača i naših sugrađana", rekla je ona.
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Šta “higher for longer“ znači za banke?
Posle godina niskih kamatnih usledio je inflatorni šok nakon pandemije, koji je podigao troškove zaduživanja. Od sredine 2024. usledilo je smanjenje kamata, ali je taj pad bio niži od očekivanog. Ove godine jedno od glavnih pitanja kako će politika centralnih banaka "higher for longer" uticati na bankarski sektor.
Promo/Bloomberg Adria
Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora u Banca Intesa Beograd, rekao je na panelu 2025: “Higher for Longer“ šta znači za banke i njihove klijente? očekuje da će taj pad kamatnih stopa biti niži od očekivanog, što će uticati na prihode banaka.
“Znači da će pad kamatnih prihoda biti manji nego što smo budžetirali, recimo, u decembru kada smo imali nešto drugačije pretpostavke. Ako pričamo o ECB-u, iako oni govore da ne targetiraju tzv. referentnu kamatnu stopu koja drži inflaciju pod kontrolom i stimuliše prirodni rast, meni se čini da ako ovim tempom dođemo do očekivanja do kraja godine, da je to upravo ta kamatna stopa koja je balansirana i realna”, rekao je Popović.
Promo/Bloomberg Adria
Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank slaže se sa procenom kolega da “higher for longer” za banke znači nešto duži period povećanog troška novca.
“Za klijente to znači nešto veće kamatne stope na kredite, ali i nešto veće kamatne stope na, recimo, štednju, što je isto jedan dobar mehanizam za očuvanje vrednosti”, kaže Bogdanović.
On ističe da se Yettel odlučio za organski rast umesto preuzimanja i spajanja, kao i da će se raditi na konvergenciji ili fuziji sa drugim biznisima.
“Imamo tu sreću da imamo srodne komunikacije kao što su mediji, kao što su kablovska televizija, kao što je e-commerce i tako dalje. Tako da ćemo naš projekat, pošto imamo jedan dobar akvizicijski model, realizovati relativno lako. Imamo 850.000 osnovnih preklučnih računa, od toga 500.000 klijenata ima neki aktivan odnos sa bankom”, kazao je Bogdanović.
Promo/Bloomberg Adria
Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora u UniCredit Banka Srbija naveo je da “higher for longer” znači da će novac zadržati svoju vrednost u narednom periodu, te da se nećemo vratiti u negativne stope, koje su bile anomalija. On ističe da su banke likvidne, da imaju potencijal da zadrže kreditnu aktivnost i da nastave sa rastom.
“Naš trogodišnji plan do kraja 2027. se bazira na rastu kreditne aktivnosti u svim segmentima. Pogotovo je fokus na malim i srednjim preduzećima. Naša osnovna uloga kao banke jeste da podržavamo realni sektor, privredu i stanovništvo. Nismo spomenuli neto kamatnu maržu, koja je mnogo manja sada nego što je bila u istoriji, što znači da banke manje zarađuju na kreditima nego što su zarađivale ranije. Ali sa druge strane, ono što je bitno ako želite da raste, da raste vaš bilans, da raste biznis, jedan način je da nastavite da finansirate vaše kredite”, kazao je Vuletić.
Uticaj konsolidacije bankarskog tržišta na kvalitet finansijskih proizvoda
Una Sikimić, predsednica izvršnog odbora Alta bank rekla je da je konsolidacija domaćeg bankarskog i šireg finansijskog tržišta govori da su institucije iz tog sektora atraktivne investitorima. Prema njenim rečima, razlozi za ukrupnjavanje leže i u odnosu depozita i kredita i potencijala za rast kreditne aktivnosti kroz finansiranje kako investicionih projekata privrednih društava, tako i onih tekuće prirode. Posebno je značajan segment finansiranja potreba stanovništva, istakla je.
Promo/Bloomberg Adria
"U kontekstu koncentracije bankarskog sektora, važno je napomenuti da postoji tržišna utakmica u tom domenu, a uspešnost te utakmice meri se kvalitetom i uslovima finansijskih proizvoda. Tržište je konkurentno, pri čemu zdrava konkurencija apsolutno pogoduje i realnom sektoru i pruža osnove za dalji rast i razvoj", kazala je Sikimić.
Govoreći o finansiranju ESG projekata kao onih koji su postali popularni poslednjih godina, učesnica konferencije je ocenila da je to postao standard u bankarskoj industriji, dok istovremeno banke i u okviru svog poslovanja sve više teže da se pridržavaju ESG prinicpa. "Bankarski sektor je jedan od sinonima za adekvatno sprovođenje ESG standarda."
Naglasila je da se uspešnost sprovođenja strategija poslovnih banaka, između ostalog, zasniva na dugoročnoj stabilnosti, dugoročnom rastu i održivosti, investicionim ulaganjima u savremene tehnologije i neprekidnom unapređenju korisničkog iskustva.
"Ako govorimo konkretno o strategiji Alta banke, ono što mogu s ponosom da konstatujem jeste da smo prošle godine dobili nagradu za najbrže rastuću banku u Srbiji", izjavila je, dodavši da su u 2025. godinu ušli sa još većim poslovnim ambicijama i očekivanim rastom tržišnog učešća.
Šta utiče na razvoj venture capital i private equity fondova u Adria regionu?
Finansijska pismenost i sklonost rizičnijim investicijala u Adria regionu još uvek nije na evropskom nivou, o čemu svedoči i slaba razvijenost alternativnih fondova u Srbiji, koji su trenutno u ranoj fazi.
Promo/Bloomberg Adria
Marko Mijatović, finansijski direktor venture capital fonda Fifth Quarter Ventures smatra da će geopolitička situacija u svetu, više od kamatnih stopa, uticati kako na inicijalne javne ponude (IPO), zako i na spajanja i preuyimanja (M&A). On dodaje da njihov fond ulaže u startapove koji potiču sa ex-YU područja, ali poslovanje razvijaju u drugim zemlja, koji su takođe dosta rizični.
Po njemu je tržište ovog regiona "mala bara u kojoj nema puno krokodila".
Promo/Bloomberg Adria
Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora Vista Rica smatra da će od velike važnosti za investitore biti trgovinski spor na relaciji SAD-EU, kao i budućnost potencijalnog prekida vatre u Ukrajini.
"Amerika je u 2024. dosta rasla i ispunila performanse po pitanju profitabilnosti i prinosa, a ove godine vidimo Evropu kao dominantniju. Različiti su faktori tu u pitanju, videćemo, imamo ogromna pomeranja, carine, mirovne pregovore, očekivanja od ublažavanja monetarnih uslova... Sve to može uticati na fond i na naše napore da ostvarujemo veće prinose za naše klijente", kazao je on.
Popović dodaje da ga raduje razvoj domaćeg tržišta kapitala, kao i to što je kompanija Elixir Group u procesu izdavanja korporativnih obveznica.
AI i revolucija u onlajn plaćanju
Slobodan Lukić, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama jugoistočne Evrope u kompaniji Visa Onlajn ističe prioritet da onlajn plaćanje bude dostupno svima. Takođe je bitno da ono bude brzo, sigurno i efikasno.
Promo/Bloomberg Adria
Prema rečima Lukića, primena AI tehnologije je među glavnim trendovima u ovoj industriji.
"Visa dugi niz godina koristi AI u poslovanju. Ali ono gde smo najviše tu odmakli, to je sigurnost plaćanja. To je trend koji će se nastaviti i ubuduće. Značajniji iznos novca ulažemo u sigurnost, a suština je u tome da nijedan čovek ne može da obradi tu količinu podataka i donese zaključak kao što može AI", naveo je on.
Promo/Bloomberg Adria
Marija Popović, glavni operativni direktor u kompaniji Ananas E-commerce, u prvi plan stavlja korisničko iskustvo kada je onlajn biznis u pitanju.
"Da bi bilo bolje u onlajn plaćanju, neophodna je personalizacija. Težimo uvođenju naprednih alata, personalizovanih alata koji bi doveli do boljeg personalnog iskustva korisnika."
Ona takođe predviđa revoluciju u plaćanju, tačnije širok izbor mogućnosti za korisnike.
"Imaćemo uvođenje tzv. BNPL (engl. buy now pay later) za koji sada regulatorni okvir nije blagonaklon, ali s druge strane u pitanju je i spremnost finansijskih institucija da krenu u to sa nama", istakla je Popović
Kako se osiguranja nose sa sve ekstremnijim vremenskim nepogodama?
Vremenske nepogode su sve češće i ekstremnije, zbog čega se industrija osiguranja suočava sa raznim pritiscima. Osiguravajuće kuće moraju da osmisle kako procenjivati te rizike, upravljati njima i kako prilagoditi, odnosno povećati cene premija, a da i dalje ostanu konkurentne. To je bila tema panela “Sektor osiguranja: Prilagođavanje poslovanja rekordima koje obaraju klimatske i druge promene”.
Promo/Bloomberg Adria
Milo Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja rekao je da je ta kompanija reagovala minimalno što se premija tiče, koje su u pojedinim regionima došle do 30 ili 40 odsto sume osiguranja, uzimajući u obzir da štete nisu uvek totalne, a da se osiguravaju uglavnom oni koji štete trpe već dugi niz godina
“Kad imamo takvu situaciju, ne možemo da ostvarimo disperziju rizika i uključimo manje rizična područja i da uspemo da izbalansiramo sa premijom. To je apel za naše osiguravače, za naše klijente i za državu, da nađemo neko rešenje koje će pomoći da svima bude dobro, odnosno pre svega tu disperziju premije, da ostvarimo veći obuhvat”, kaže Marković.
On apeluje na zakonodavstvo da je u takvoj situaciji jako bitan sistem državnih subvencija.
“Mi u našoj zemlji, kao i svuda u Evropi, imamo državne subvencije koje su značajne na premiju osiguranja. Kod nas su 40 ili 70 posto. U okruzima gde su štete veće su 70, a 40 okruzima gde su štete niže. To ipak dovodi do toga da su zainteresovani za osiguranje oni koji već imaju štete. Mislim da bi bilo svima dobro ukoliko bi subvencije svuda bile na većem procentu, da se izjednače, kako bi uključili i regione koji sada nisu bili toliko zainteresovani za osiguranje, kako bi delovali na spuštanje premije”, rekao je Marković.
Promo/Bloomberg Adria
Francesco Masci, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja pre svega ističe da za njega klimatske promene nisu prevara već realan rizik za ljude i prirodu, bez obzira što se oko toga vodi polarizovana i politizovana debata.
“Klimatske promene su identifikovane kao jedan od tri najveća rizika u nastajanju u Izveštaju o novonastalim rizicima za 2024. koji je sastavila Unipol grupa. Prema nedavno objavljenom izveštaju, globalne katastrofe u 2024. dovele su do ukupnih ekonomskih gubitaka od 368 milijardi dolara, 14 odsto više od dugoročnog proseka, premašujući 300 milijardi dolara devetu godinu zaredom. Takođe, osigurani gubici su iznosili 145 milijardi dolara, što je petu godinu zaredom premašilo 100 milijardi dolara, što je 54 odsto više od dugoročnog proseka, proseka 21. veka, kao i šeste najskuplje godine u istoriji. Kao rezultat toga, zaštitni jaz je bio relativno visok i iznosio je 60 odsto. Sve ovo se dešava u pozadini velikih kompanija koje smanjuju svoje ambiciozne ciljeve smanjenja plastike i značajnog otapanja glečera, posebno na Alpima i Pirinejima, koji su doživeli smanjenje od 40 odsto od 2000. godine", predstavio je zabrinjavajuće brojke Masci, dodavši da je pod takvim uslovima ekstremno teško proceniti rizike.
Sanja Nikolić, članica Izvršnog odbora, Wiener Städtische osiguranje
Promo/Bloomberg Adria
Sanja Nikolić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja napominje da su u Srbiji klimatske promene vidljivije nego na drugim mestima zato što je prosečna temperatura porasla za dva stepena u zadnjih 100 godina, što je iznad globalnog proseka.
“Imamo padavina leti u jednom danu koliko smo pre desetak godina imali za dva letnja meseca i naravno sve to ostavlja posledicu na osiguranje. Možda malo manje ostavlja posledicu na cenu osiguranja iz vrlo prostog razloga što nismo u prilici da baš utičemo na cenu tako direktno. U skladu sa tim menjali smo cene premija osiguranja ali vrlo ograničeno i fokusirano. Samo je osiguranje useva pretrpelo tu promenu zbog pada prinosa i šteta”, navela je ona.
Organizaciju konferencije „Finance & Insurance Industries Trends 2025" podržali su zlatni sponzori Visa Banca Intesa i ALTA banka; zatim srebrni sponzori Yettel Bank i Vista Rica; kao i bronzani sponzori Dunav osiguranje i DDOR Novi Sad.
.webp){kind=icon}
