Inflacija u Srbiji će u granice cilja ući i pre sredine godine, rekla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Na osnovu prognoze alata NBS zasnovanog na veštačkoj inteligenciji (AI), inflacija će se u okvire cilja od 1,5 do 4,5 odsto vratiti već u maju ove godine, rekla je Tabaković na konferenciji Bloomberg Adrije "Finance and insurance industries trends 2024".
Opširnije
Kamate će početi da padaju, ali teško će se vratiti na nekadašnje nivoe
Fintek postaje partner banaka.
28.03.2024
Tri ključna rizika za osiguravače biće klima, sajber-napadi i način života
Tri trenda na koji osiguravajuće kuće u budućnosti moraju da obrate pažnju su klimatske promene, sajber-napadi i promene u načinu života i demografiji.
28.03.2024
Siva ekonomija u padu i rastu bezgotovinska plaćanja, ali ima izazova
Bezgotovinska plaćanja rastu ogromnom brzinom i prošle godine su iznosila 9,5 milijardi evra.
28.03.2024
"To će svima nama omogućiti da naš rad bude u potpunosti vrednovan i da ne bude oporezovan inflacijom za koju mi i nismo krivi", rekla je Tabaković.
Podsećanja radi, prethodna prognoza je govorila da će inflacija u granice cilja doći sredinom godine, a da će se na srednjoj vrednosti ciljanog raspona (od oko tri odsto) naći krajem godine.
Tabaković je u svom uvodnom obraćanju na konferenciji rekla da je NBS zbog varijabilnih repo stopa imala veću fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike od nekih drugih centralnih banaka.
Projekcije BBA
Inflacija, s druge strane, usporava i u ostatku Adria regiona, a sličan trend prisutan je i u svetu. Kako je rekao glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez, inflacija bi u Srbiji ove godine mogla da iznosi oko četiri odsto (u proseku), dok bi u drugim zemljama Adria regiona ona mogla biti upola niža, odnosno nešto viša od dva odsto.
Neto kamatne marže banaka će već do kraja ove godine početi da se smanjuju, ali će banke i ove godine moći da računaju na visok nivo profitabilnosti, smatra Knez, koji dodaje da će Evropska centralna banka (ECB) u smanjivanja kreditnih stopa krenuti sredinom godine, a da će euribor do kraja godine pasti na oko tri odsto.
"Trend usporavanja inflacije će se nastaviti, ali će on biti sporiji", rekao je Knez tokom predstavljanja projekcija. "Svedoci smo pojave da kreditna aktivnost usporava, ali u Adria regionu je to usporavanje najmanje strmo", rekao je Knez na konferenciji.
On dodaje da se još ne može tvrditi da je u Adria regionu višak likvidnosti došao na vrhunac, i dodao da i dalje izostaje primetnije prebacivanje novca u bankama iz A-vista računa u oročene depozite, do čega po pravilu dolazi sa višim kamatnim stopama koje štednju čine primamljivijom.
Dodatni pritisak na inflaciju mogao bi doneti i rast zarada, rekao je Knez, posebno ukazavši na moguć rast zarada u građevinskom sektoru, koji bi prema projekcijama analitičkog tima Bloomberg Adrije mogao da zabeleži rast od oko 10 odsto u naredne dve godine.
On je dodao da će posebno pitanje biti i brzina kojom će se smanjivati portfelj obveznica centralnih banaka, što je proces poznat kao kvantitativno stezanje. To se zasad još uvek ne zna definitivno, ali višak likvidnosti i dalje postoji, a ovaj tempo smanjenja bi mogao da znači da će ECB svoj portfelj smanjiti na željeni nivo za devet godina.
Analitičari su u svom poslednjem izveštaju digli projekcije privrednog rasta većeg dela Adria regiona. Za osiguranje većeg privrednog rasta, neophodno je i smanjenje uticaja sive ekonomije, čemu doprinose digitalna plaćanja, rekla je Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za region jugoistočne Evrope (SEE).
"Kada govorimo o E-commercu, to više nije samo trend, to je postala jedna od osnovnih strategija razvoja i malih i srednjih preduzeća, ali i privrede u celini", dodala je Drašković u svom prvom javnom obraćanju nakon preuzimanja funkcije u kompaniji.