MMF odobrio Srbiji povlačenje oko 200 miliona evra

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) saopštio je u sredu da je zaključio sa Srbijom konsultacije i prvu reviziju stendbaj aranžmana za 2023. godinu. MMF će odobriti Srbiji povlačenje 164 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno više od 200 miliona evra. Time će ukupno iskorišćena sredstva ovog aranžmana iznositi 949 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 1,2 milijarde evra.

U saopštenju MMF-a navodi se da je Srbija tokom poslednje decenije, uprkos spoljnim šokovima, postigla "impresivne ekonomske rezultate" koji odražavaju njenu snažnu ekonomsku politiku. "Takve politike podržavale su snažan rast, nisku inflaciju i smanjenje javnog duga. Kao rezultat toga, prihodi su porasli, zaposlenost se povećala, a siromaštvo opadalo."

Predstavnici MMF-a ukazuju da su veliki i raznovrsni prilivi stranih direktnih investicija više nego pokrili deficit tekućeg računa. "Pandemija kovid 19 uticala je na rast, ali se ekonomija brzo oporavila 2021. godine uz podršku snažnog paketa mera politike", navodi MMF u delu o razmatranju ekonomske politike Srbije i kao obrazloženje za odobrena sredstva.

Srpska privreda nije ostala imuna na rat i energetsku krizu

Međutim, MMF ističe da su posledice ruske invazije na Ukrajinu i domaći problemi, pre svega u energetskom sektoru, teško su pogodili srpsku ekonomiju. "Oštar porast međunarodnih cena energije, domaći problemi u proizvodnji električne energije i pooštravanje finansijskih uslova širom sveta doveli su do povećanja potreba za fiskalnim i eksternim finansiranjem u 2022. godini."

U okviru stendbaj aranžmana, navodi MMF, makroekonomske neravnoteže su već počele da opadaju, a devizne rezerve su na vrhuncu svih vremena.

Inflacija do kraja godine osam odsto, uz dodatna povećanja stopa

Kada je reč o inflaciji, iz MMF-a ističu da je inflacija od 15 odsto u maju i dalje znatno iznad cilja i da bazna inflacija ostaje dvocifrena.

Prognoziraju da bi pod uslovom strože monetarne politike, koja, ističu, verovatno zahteva dalje povećanje referentne kamatne stope, inflacija do kraja godine trebalo da se smanji na oko osam odsto.

MMF predviđa da će se 2024. godine vratiti u okvire ciljnog opsega Narodne banke Srbije. Navode i da projektovani fiskalni deficit, za koji se ne očekuje da će premašiti tri odsto BDP-a 2023. godine, podržaće dezinflaciju i dalje smanjenje javnog duga.

Privredni rast u 2023. pašće na dva odsto

MMF očeku se da će rast 2023. godine pasti na dva odsto, pošto stroža monetarna i fiskalna politika, još uvek visoka inflacija, slaba spoljna tražnja i pooštravanje globalnih finansijskih uslova utiču na aktivnost.

"U srednjem roku, rast bi trebalo da se vrati na mogućih četiri odsto. Očekuje se da će se deficit tekućeg računa suziti na oko 4½ procenta BDP-a kako uvozne cene energije padaju, a obim izvoza nastavlja da raste", navodi MMF.

Završna reč Boa Lija o Srbiji

Nakon rasprave u Izvršnom odboru, Bo Li, zamenik generalnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg odbora, rekao je da je stroža monetarna politika odgovarajuća za rešavanje izazovnog okruženja visoke inflacije, podršku dinarizaciji i dalje jačanje rezervi.

"Dok banke ostaju otporne, potrebno je stalno pažljivo praćenje, s obzirom na rastuće kamatne stope i rizike od globalnih finansijskih turbulencija. Važni su koraci za zatvaranje preostalih regulatornih i nadzornih praznina sa EU i podrška dubljim tržištima kapitala. Čvrsta fiskalna pozicija podržava dezinflaciju i pomaže u smanjenju javnog duga. Vlasti su postigle snažan napredak u fiskalno-strukturnim reformama, uključujući i one u vezi sa investicijama i upravljanjem rizicima", rekao je Bo Li.

Ubuduće, dodaje, biće važno pridržavati se novog fiskalnog pravila, izbegavati ad hoc mere potrošnje i obezbediti da se budući fiskalni učinak sačuva ili iskoristi za prioritetne investicije.

Ističe da je reforma energetskog sektora i dalje neophodna. "Tekuća povećanja tarifa za električnu energiju i gas pomogla su da se smanje fiskalne subvencije i biće od ključne važnosti za finansiranje osnovnih energetskih investicija u narednim godinama."

Bo Li navodi da novi zakon o državnim preduzećima, koji je usklađen sa najboljim praksama OECD-a, pruža snažnu osnovu za reformu upravljanja u energetskom sektoru i šire. Ukazao je da je značajan napredak postignut u poboljšanju strukture i upravljanja energetskim državnim preduzećima.

"Mere strukturnih reformi vlasti za poboljšanje poslovnog okruženja su važne, uključujući jačanje vladavine prava, poboljšanje efikasnosti pravosudnog sistema i jačanje upravljanja i borbe protiv korupcije", zaključio je Bo Li.