Bazna inflacija se spustila na nivo iz januara

Nakon drugog usporavanja ukupne inflacije u Srbiji, po drugi put je smanjena i stopa bazne inflacije.

Indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta u maju je na međugodišnjem nivou porastao 10,4 odsto. Pored toga što predstavlja drugo uzastopno usporavanje indeksa, stopa iz maja predstavlja i najniži nivo od januara ove godine.

 

 

Evropska centralna banka (ECB)  i Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država upravo baznu inflaciju posmatraju kao bolji pokazatelj kretanja cena jer isključuju volatilne kategorije. Zbog toga se centralne banke na baznu inflaciju oslanjaju više pri donošenju odluka o monetarnoj politici.

Kako su za Bloomberg Adriju ranije rekli iz NBS, bazna inflacija je bitan pokazatelj jer je "deo ukupne inflacije na koji mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri" i da stoga pokazuje efektivnost mera centralne banke.

Energenti u fokusu

Iako je na rast stope inflacije (14,8 odsto) najviše uticao rast cena hrane, ovaj put su se u centru pažnje našli energenti. "Mesečnu dinamiku rasta inflacije obeležile su ranije najavljena poskupljenja električne energije i gasa, kao i rast cena neprerađene hrane. U suprotnom smeru su delovale niže cene naftnih derivata i usluga", rekli su u saopštenju zvaničnici NBS.

Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata je u maju bio niži od rasta ukupne inflacije i iznosio je 12,5 odsto, pri čemu su cene naftnih derivata nastavile da doprinose usporavanju ukupne međugodišnje inflacije, navodi se u saopštenju.

Rast cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije u maju je i na mesečnom nivou bio najniži od početka godine, i iznosio je 0,4 odsto. Usporavanju mesečne dinamike rasta bazne inflacije u najvećoj meri doprinele su niže cene usluga, navode iz NBS.

Oni su dodali da se, prema aktuelnoj projekciji, očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine. Ulazak inflacije u granice cilja od 1,5 do 4,5 odsto očekuje se sredinom 2024. godine, što se nije menjalo u odnosu na dve prethodne projekcije.

"U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, usporavanje uvozne inflacije, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone", zaključuju iz NBS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar