MMF završio reviziju, Srbija može da povuče još 400 miliona evra

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zaključio je treću reviziju u okviru stendbaj aranžmana sa Srbijom, saopštila je ova međunarodna organizacija. Ovim je dozvoljeno dodatno povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra, pored novca koji je postao dostupan po okončanju drugog razmatranja, a koji nije povučen.

Iako je Srbiji na raspolaganju povlačenje novih 400 miliona evra, ovaj novac se neće koristiti, što je još jedan od pokazatelja stabilnosti srpskih finansija, saopštio je Siniša Mali, ministar finansija.

Imajući u vidu akumuliranje znatnog iznosa rezervi, kreiranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, aranžman će nastaviti da se tretira kao aranžman iz predostrožnosti (bez namere da se sredstva koriste osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje).

"Takav tretman započet je prilikom prethodne, druge revizije programa, što je bilo jednu reviziju ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja aranžmana", poručili su iz Narodne banke Srbije (NBS).

U MMF-u su ocenili da makroekonomski rezultati u okviru programa ostaju jaki. "Rast ubrzava, inflacija opada, deficit tekućeg računa se smanjio, rezerve su rekordno visoke, a javni dug opada", naveli su u saopštenju od ponedeljka.

Dodali su da je vlast u Srbiji posvećena fiskalnim planovima za 2024, koji su usklađeni sa fiskalnim ciljevima stendbaj aranžmana, ali da veće javne investicije znače da će deficiti tokom perioda 2025 - 2027. biti veći nego što je ranije bilo predviđeno. 

Finansijska situacija državnih preduzeća u energetskom sektoru je stabilizovana, naglašava MMF. "Strukturne reforme u kompanijama u energetskom sektoru, upravljanje državnim preduzećima i šire fiskalno upravljanje dobro napreduju."

Zamenica generalnog direktor Antoinette Sayeh rekla je da će dodatne promene u cenama energije i korporativnom upravljanju energetskih državnih preduzeća pomoći u jačanju finansijske pozicije, stvaranju prostora za ulaganja u energiju i obuzdavanju fiskalnih rizika.

Depositphotos

Uz slabljenje uticaja energetske krize, očekuje se da će privredni rast biti blizu četiri odsto u 2024. uz snažno tržište rada, povećanje realnih plata i veće investicije, navodi se u saopštenju. Podseća se i da je godišnja inflacija pala na 4,5 odsto u maju, vraćajući se na ciljne granice NBS. Predviđeno je da će se deficit tekućeg računa povećati na oko četiri odsto u 2024. kako domaća tražnja bude jačala, uz stalnu snagu stranih direktnih investicija koja će omogućiti dalju akumulaciju rezervi.

"Budžet za 2024. predviđa fiskalni deficit od 2,2 procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali ambiciozno ulaganje u infrastrukturu u okviru vladinog razvojnog plana 'Skok u budućnost - Srbija Expo 2027' podrazumeva veći srednjoročni fiskalni deficit nego što je ranije bilo predviđeno. Uprkos planiranim većim izdacima za javne investicije, javni dug i dalje opada", poručuju iz MMF-a.

 

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković poručila je da "ocena MMF-a da Srbija beleži odlične rezultate i činjenica da smo na pola koraka do investicionog rejtinga, koji odavno zaslužujemo, potvrđuju ispravnost politika koje vodimo u Srbiji".

Iz centralne banke su takođe podsetili i na druge dosad ostvarene ciljeve, kao što su povećanje deviznih rezervi, jačanje dinara prema evru, povećana dinarska štednja, najniži deficit tekućeg računa platnog bilansa dosad i rekord u prilivu stranih direktnih investicija.

(Tekst je ažuriran u drugom pasusu izjavom Siniše Malog, ministra finansija.)