MMF od danas u Srbiji, reforma EPS-a verovatno ključna tema

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od danas je u Srbiji, a sa ministrom finansija Sinišom Malim i guvernerom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković počela je razgovore o trećoj reviziji u okviru stendbaj aranžmana, koji je u međuvremenu od finansijskog postao aranžman iz predostrožnosti.

Ono što je izvesno jeste da ne bi trebalo da traže dodatno povećanje cene energenata. Tako je bar rečeno u novembru prošle godine, kada je okončana druga revizija i kada je struja poskupela upravo na zahtev MMF-a. Ali će verovatno insistirati na daljoj reformi EPS-a. Kada je reč o reformama, to preduzeće je zasad promenilo formu u akcionarsko društvo i prošlog leta raspisalo konkurs za direktora, koji još nije okončan.

Povodom predstojeće posete, Donal McGettigan, šef Misije MMF-a u Srbiji, na Kopaonik biznis forumu je ocenio da su urađene reforme u energetici u vidu povećanja cena struje i gasa, što, kako je rekao, svakako nije popularno, ali je bilo neophodno. Ocenio je da ima još dosta problema u funkcionisanju EPS-a i da će njegova transformacija u akcionarsko društvo potrajati.

Savez ekonomista Srbije

 

Yulia Ustyugova, šefica kancelarije MMF-a u Beogradu, na istom skupu je rekla da za Srbiju očekuju privredni rast od 3,3 odsto ove godine, dok je Ministarstvo finansija nešto optimističnije i računa na rast od 3,5 odsto.

MMF očekuje u 2025. godini rast od 4,5 odsto, a prema rečima Ustyugove, pripreme za EXPO 2027. godine mogu da doprinesu privrednom rastu Srbije.

"Mislim da kao i svaka druga javna investicija može pozitivno da doprinese rastu 2025, 2026. i 2027. godine, u zavisnosti od toga kada će tačno projekti biti ostvareni", rekla je ona.

Savez ekonomista Srbije

 

McGettigan smatra da rast Srbije 2028. godine, a možda i ranije, može da dostigne četiri procenta, što je više od susednih zemalja. Posebno je ukazao na važnost balansiranja javnih ulaganja i visine javnog duga.

Prema njegovim rečima, uslov za to je da se zacrtani programi i reforme sprovode kako treba, da se poštuje fiskalna politika i da se završi rekonstrukcija javnih preduzeća kao što je Elektroprivreda Srbije.

Takođe je potrebno dobro upravljati javnim ulaganjima i paziti da budu pažljivo odabrana, naglasio je on.

"Kada je reč o uravnoteženosti rasta, tu Srbija dobro stoji. Dobro se oporavila od energetskog šoka koji je pogodio, nivo investicija je i dalje visok, javni dug nastavlja da opada", naveo je.

Naglasio je i da je nivo problematičnih kredita sada najmanji, a da inflacija opada.

Treći krug razgovora o sporazumu vrednom 2,4 milijarde evra Srbija dočekuje sa učešćem javnog duga u BDP-u od 48,3 odsto, privrednim rastom od 3,8 odsto u poslednjem kvartalu 2023. godine i inflacijom koja je usporila na 5,6 odsto u februaru.

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, izjavila je da se njen povratak u granice cilja od tri plus minus 1,5 odsto očekuje sredinom ove godine, da bi se krajem godine približila centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.

Podsetimo, MMF je posle druge revizije ocenio kredibilnim budžet Srbije za 2024. godinu, sa deficitom od 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar