Novi rast inflacije u Srbiji - 15,1 odsto u novembru

Inflacija u Srbiji je dostigla nove visine od 15,1 odsto, ali bi prema očekivanjima relevantnih institucija trebalo da krene da slabi sledeće godine. Kako predviđaju ekonomisti Ministarstva finansija, u novoj godini Srbiju očekuje u proseku inflacija od 11,1 odsto. Prethodno je u oktobru zabeleženo poskupljenje od 15 odsto, što je više od 14,9 odsto, koliko je inflacija bila 2007. godine.

"Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije", očekivanja su Narodne banke Srbije od prošle nedelje.

NBS je malo kasnije krenula da reaguje na rastuću inflaciju podizanjem referetne kamatne stope, te se nadaju da će dosadašnje zaoštravanje monetarne politike delovati na rast cena, ali i očekivanja u slabljenju globalnih faktora. Globalni faktori utiču na srpsku inflaciju i privredu uopšte, a možda i najviše ona iz zone evra, s obzirom na to da je najveći ekonomski partner Srbije, te da je dinar vezan kursom za evro.

Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra smanjena je prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10,0 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast.

"Sve što se dešava u Evropi utiče i na naše tržište, imamo slične lance snabdevanja, vezu sa evrom koja određuje u velikoj meri koliko se inflacija sa dolarom preliva u naš sistem. Kada imamo rast dolara, bitno je da evro zadrži snagu i vidimo da je sada malo ojačao, ne mnogo, ali je ohrabrujuće jer vidimo da se neće još više prelivati međunarodna inflacija na nas", kaže Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS.

Prema očekivanjima centralne banke, rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine.

"Očekujem da ćemo videte slabljenje inflacije sledeće godine kada uđemo u ono doba godine naredne, kada smo u ovoj godini imali najjači rast, jer je viša osnova", objašnjava Šoškić.

NBS navodi i da su sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu.

Zaustavljanje rasta inflacije je bitan psihološki momenat, jer tada možemo da očekujemo da se smanje inflatorna očekivanja. Posotoji jedan špekulativni momenat trenutno u ovom nivou cena i postoji neizvestnost oko vojnog konflikta u Ukrajini, kaže Šoškić.

Prema njegovim očekivanjima, sledeća godina će biti godina stabilizacije i po pitanju inflacije, te bi trebalo da osetimo u drugom delu godine pad, ukoliko se ne napušta restriktivna monetarna politika, i kod nas i u svetu.ž

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kazao je za Bloomberg TV da zabrinjavaju inflatorni pritisci koji će se svakako preliti i na sledeću godinu, navodeći da istraživanja koja su rađena u Evropskoj uniji pokazuju da su kompanije do sada prebacile inflaciju ulaznih troškova u proizvodnji na konačnu cenu samo 34 odsto i očekuju da će u prvom kvartalu preliti do 50 odsto.

"I to je još jedan inflatorni pritisak, koji je zakasneli iz ove godine. Ako imamo nastavak inflacije i dalji rast refenrentnih kamatnih stopa, Euribor koji može da ode na 4 odsto vrlo izvesno, kompanije moraju da brane profit od prošle godine koji je bio dobar, da kroz viskoku inflaciju i manju kupovnu moraju da smanjite profit. Kompanije nemaju mnogo izbora, mogu ono što su planirali da investiraju da prebace u operativne poslove i taj novac koriste da bi održali nivo proizvodnje“, kaže Čadež.