Inflatorna spirala ipak nije realan scenario za Srbiju

Privredne okolnosti u Srbiji se pogoršavaju. Inflacija je dostigla 15 odsto, a bruto domaći proizvod je pao u trećem kvartalu.

Na rast cena potrošači reaguju nezadovoljstvom, a poslodavci (ako prilike dozvoljavaju) podizanjem zarada. Iako bi ovo moglo da izgleda kao dobar način da se održi status kvo, to može da dovede do dugotrajnog rasta cena.

Međutim, inflatorna spirala nije nešto što treba da nas zabrinjava, navode sagovornici Bloomberg Adrije, dodajući da nije verovatno da do toga dođe u Srbiji.

Nepotrvđena teza

Da su šanse da Srbiju zahvati inflatorni kovitlac male, smatra istraživač na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

"Ne vidim opasnost od inflatorne spirale u Srbiji", rekao je Jovanović u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije, i dodao da su šanse male i po pitanju nastanka spirale hiperinflacije. "Ne vidim opasnost ni od hiperinflatorne spirale, poput one iz 90-ih, jer je hiperinflacija uvek posledica prevelikog štampanja novca od strane centralne banke, a to se trenutno u Srbiji ne dešava", zaključuje analitičar.

Dodao je da je i sama premisa inflatorne spirale, odnosno teza da rast zarada, kao odgovor na rast cena, vodi do novog rasta cena, nema jako utemeljenje.

"Nedavno je izašlo istraživanje nekoliko ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, koje dokumentuje i analizira epizode rasta cena i zarada u razvijenim zemljama u poslednjih 60 godina. Njihov zaključak je da rast zarada, kao odgovor na rast cena, ne otvara inflatornu spiralu, već da se stvari ubrzo stabilizuju. U zemljama u razvoju je ta veza između zarada i cena još slabija, jer je učešće zarada u ukupnim troškovima firmi manje nego u razvijenim zemljama", dodaje Jovanović.

Spor realni rast zarada razlog za brigu

Postoje i oni koji smatraju da šanse za inflatornu spiralu postoje, iako verovatnoća nije velika. Jedan od njih je i Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments CEE, koji navodi da rizik od te pojave raste, ali da se još uvek nisu ispunili svi uslovi koji prate začarani krug inflacije.

"Mogućnost i dalje postoji, naročito jer Srbija i dalje beleži skroman realni rast zarada, što je retkost u Evropi", navodi Kratky, i dodaje da stanje na tržištu rada nije tako dobro kao u pojedinim zemljama, naročito u pogledu stope nezaposlenosti. S druge strane, inflaciona očekivanja domaćinstava ostaju poprilično visoka, i čak su rasla ako govorimo o dugom roku", zaključuje naš sagovornik.

Kraj podizanja stopa NBS možda blizu

Iako je inflacija u oktobru dostigla vrlo visokih 15 odsto, Narodna banka Srbije (NBS) trebalo bi da razmisli o daljem podizanju stopa, smatraju naši sagovornici.

Trenutna inflacija ne dolazi sa strane tražnje nego ponude, a na nju centralne banke ne mogu da utiču, rekao je Jovanović. "Čak i da NBS poveća svoju kamatu na 20 odsto, to neće smanjiti cenu nafte ili gasa na svetskim tržištima."

On dodaje da podizanje cena zaduživanja može u konačnici da donese više štete nego koristi, ako se sa njim pretera. "Povećanje kamatne stope usporava ekonomski rast, a i više pogađa siromašne, jer su oni više zaduženi, što je dosta problematično u trenutnoj krizi. Zato, mislim da NBS mora dobro razmisliti dali da poveća kamatnu stopu još jednom, na sledećoj sednici u decembru", zaključuje Jovanović.

Kratky, na sličnom tragu, navodi da poslednje projekcije NBS pokazuju pad tražnje, što bi "opravdalo odluku NBS da u narednom periodu okonča sa zaoštravanjem monetarne politike".

Kako dodaje finansijski analitičar, odluka NBS da kurs dinara u odnosu na evro drži stabilnim čini da centralna banka Srbije zavisi od odluka Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država i Evropske centralne banke (ECB).

"Jastrebovski nastrojeni Fed i ECB mogli bi da nateraju NBS da ne prekida ciklus", zaključuje Kratky.

Glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez očekuje da će NBS na sastanku u četvrtak podići kamatne stope za 50 baznih poena, kao što je to učinila i prethodnog meseca. Time će referentna stopa dostići pet odsto, ukazuje Knez.

"Inflacija iznenađuje, poslednjih meseci je bila kontinuirano iznad onoga što se očekivalo. Sada se popela na 15 odsto, što je najviši nivo od 2008. godine", rekao je Knez.

Da li će inflacija u Srbiji nakon ovog poteza centralne banke usporiti, Knez kaže da to ne zavisi samo od NBS, jer je, podseća, inflacija dominantno uvezena, pa će i drugi faktori koji bi zaustavili inflaciju isto biti uvezeni. Jedan od njih je, dodaje, povećanje stopa ECB-a.

Knez očekuje da će NBS pored podizanja kamatne stope za 50 baznih poena ovog decembra, povećati i početkom sledeće godine stopu za još 50 baznih poena i smatra da će tu biti kraj procesa monetarnog zatezanja.