Godišnja stopa inflacije u oktobru se ubrzala u celom Adria regionu, pa je u proseku iznosila oko 15 odsto. U isto vreme, bazna stopa inflacije iznosila je u proseku oko 13 odsto (podaci za Bosnu i Hercegovinu nisu dostupni), tj. ona se polako ali sigurno približava glavnoj stopi. Ključni naglasak ostaje na tome da očigledno još postoji dovoljno domaće potražnje koja može dovesti do daljeg povećanja cena, posebno u slučaju osnovnih kategorija.
Za praćenje baznih stopa inflacije, Bloomberg Adria koristi Eurostatov standard, što znači da je računica: ukupna HICP (Harmonised Index of Consumer Prices) inflacija minus cene energije (jer su manje-više vrlo volatilne u našem okruženju i podložne administrativnoj regulaciji) i sezonske cene hrane.
Pojedinačno gledano
U Srbiji je inflacija ubrzala tempo već petnaesti mesec zaredom, dosegnuvši gotovo rekordan nivo s 14,6 odsto. Prethodna najviša vrednost od 14,7 procenata zabeležena je u aprilu 2008. Dominantan doprinos ukupnom rastu dale su rastuće cene hrane i bezalkoholnih pića, te cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva. Hrana je skuplja za 23 odsto, a cene stanovanja za 17,2 odsto na godišnjem nivou.
Opširnije
Lagarde: Biću iznenađena ako je ovo vrhunac inflacije
Lagarde ovim sugeriše da dosadašnja kampanja podizanja kamatnih stopa nije ni blizu kraja.
28.11.2022
Udar inflacije dobro ilustruje rast cene ovog omiljenog jela
Pasta bolonjeze je od izbijanja pandemije virusa korona u londonskim restoranima poskupela sa 14 na 24 funte.
27.11.2022
Srbija plaća danak nekorišćenju korporativnih obveznica
Kompanije u razvijenim zemljama će ovaj mehanizam koristiti sve više, predviđa Grubišić.
25.11.2022
Odrčić: Dok plate rastu, kupovna moć je sve manja
Opšti ekonomski rezultat i dodatna pregovaračka moć radnika dovele su do visoke nominalne stope rasta plata, objašnjava analitičar Ivan Odrčić.
24.11.2022
Godišnja stopa HICP inflacije u Hrvatskoj vratila se na rekordan nivo od 12,7 odsto. Poslednji put takav broj je zabeležen u ovogodišnjem julu. Brojevi su stagnirali prethodna dva meseca na 12,6 odsto. Imajući u vidu značaj u ukupnom indeksu, na godišnji rast potrošačkih cena prvenstveno je uticalo povećanje cena u kategoriji prehrane i bezalkoholnih pića za 19,4 odsto. Ova kategorija je s 4,2 procentna boda doprinela ukupnom rastu cena.
Slede stanovanje, voda, struja, gas i ostala goriva za 16,4 odsto, što doprinosi 2,0 procentna boda ukupnom rastu cena, s obzirom na to da su beležene više cene gasa i struje za domaćinstva. Povećanje cena u kategoriji restorana i hotela za 18,1 odsto donelo je 1,9 procentni bod na ukupni rast cena. Ovakav rezultat tim analitičara Bloomberg Adrije pripisuje izrazito dobroj turističkoj sezoni, to jest jačoj inostranoj potražnji.
Godišnja stopa inflacije u Bosni i Hercegovini (BiH) ubrzala se na rekordan nivo od 17,4 odsto u oktobru 2022. Ukupnom rastu cena na godišnjem nivou najviše su doprinele 27,3 odsto više cene hrane.
"Što je u skladu s nedostatkom značajnijih mera državne podrške stanovništvu, posebno imajući u vidu svetsku stabilizaciju cena hrane", poručili su analitičari.
HICP inflacija u Severnoj Makedoniji porasla je na rekordno visokih 19,4 odsto na godišnjem nivou. Ubedljivi prvaci u regionu. Među glavnim faktorima zabrinjavajuće visoke inflacije su snažniji rast cena povrća od 22,2 procenta (u odnosu na 12,6 odsto u septembru) i nedostatak državne pomoći u suzbijanju visokih cena.
Slučaj Slovenije razlikuje se od ostatka regiona, budući da su inflatorni pritisci smanjeni treći mesec zaredom, iznoseći 10,3 odsto na godišnjem nivou.
"Uglavnom zahvaljujući blažem rastu cena prevoza u odnosu na prethodni mesec - 10,4 odsto naspram 15,8 odsto u septembru", ističu analitičari.
Izgledi za dalja kretanja inflacije
"Vidimo prekretnicu u četvrtom tromesečju 2022. i prvom tromesečju 2023, s ozbiljnim usporavanjem inflatornih pritisaka koje se događa u drugom delu 2023", navode analitičari Bloomberg Adrije.
Među glavnim pokretačima ovakvih promena izdvajaju bazne učinke, uticaj porasta kamatnih stopa monetarne politike, omekšavanje cena hrane i energije i prigušenu potražnju. Jedina ozbiljna nepoznanica za sledeću godinu, međutim, ostaje geopolitička neizvesnost, koja, kako kažu, može znatno promeniti stvarni ishod inflacije u godini pred nama i kasnije.
Iako su ove godine vlade u celom regionu subvencionisale troškove za krajnje korisnike, očekuje se da će te subvencije nestati već u proleće 2023.
"Sve u svemu, vidimo da će prosečna godišnja stopa inflacije Adria regiona biti u rasponu od osam do 13 odsto u 2023", ocenjuje analitički tim našeg medija, pri čemu bi Slovenija i Hrvatska trebalo da beleže niže vrednosti, dok bi Severna Makedonija mogla da bude na vrhu tog raspona vrednosti. "Vidimo da će se ciljana granica od dva odsto za stope inflacije dostići tek negde 2025."
Kamatne stope
Naši analitičari očekuju da će kamatne stope na tržištu novca nastaviti da rastu, a to će pratiti i kamatne stope u privatnom sektoru.
Ovo su ključni elementi za stav analitičara:
1) Evropska centralna banka (ECB) - očekuje se da monetarna vlast evrozone podiže stope za dodatnih 75 baznih poena, s tim da će se ciklus povećanja verovatno završiti u prvoj polovini 2023;
2) Narodna banka Srbije (NBS) - očekuje se povećanje stopa naše centralne banke za dodatnih 100 baznih poena tokom sledećih šest meseci s inflacijom koja će dostići vrhunac tek u periodu četvrtog kvartala ove i prvog kvartala sledeće godine, kao i tekućim prelivanjem ukupne inflacije na bazne kategorije.
3) Narodna banka Republike Severne Makedonije (NBRNM) - očekuje se rast stopa NBRNM-a za dodatnih 100 baznih poena u sledećih šest meseci usred tekuće borbe protiv uporno visoke inflacije i potrebe da se očuva stabilnost EUR/MKD režima takozvanog prljavog plivanja (engl. dirty float - praksa intervenisanja države u cilju održavanja određene cene domaće valute).