Inflacija u 2024: najbolje će proći BiH, a najgore S. Makedonija

Ako je verovati analitičarima, rast cena će ove godine usporiti u celom Adria regionu, osim u Severnoj Makedoniji.

Iako je region složen u smislu geopolitike i poteza monetarnih vlasti, preovlađujući je stav da će inflacija popustiti pod pritiskom mera centralnih banaka, pa nas tako čeka makar nešto lakša 2024. godina.

Srbija: Sa 12 na oko pet odsto

Iako se još čekaju podaci za decembar, već se može utvrditi da je inflacija u Srbiji u godini za nama iznosila oko 12 odsto, a kako predviđaju analitičari, rast cena bi u 2024. mogao biti upola sporiji, pa bi se kretao na oko pet odsto.

Marcin Sulewski iz Ipopema Securitiesa kaže za Bloomberg Adriju da bi inflacija u Srbiji u 2024. u proseku mogla da iznosi između četiri i pet odsto, za razliku od prošlogodišnjih 12, 13 procenata.

"Pretpostavljam da će najveći faktor koji će vući cene naniže biti cene hrane. Bazna inflacija i njene komponente ne bi trebalo da znatnije utiču na ukupnu inflaciju", kaže Sulewski.

Analitičari banke ING su rekli da za ovu godinu očekuju da inflacija nastavi da postepeno usporava. Kako je za našu redakciju rekao analitičar Stefan Posea, oni očekuju da će inflacija na kraju godine iznositi 4,4 odsto (što je u okviru ciljanog raspona Narodne banke Srbije od 1,5 do 4,5 odsto), a da će godišnji prosek inflacije iznositi pet odsto.

Podsećanja radi, NBS ima nešto optimističnije projekcije pa očekuje da će se inflacija u okvire ciljanog raspona vratiti sredinom godine, dok bi krajem 2024. stopa inflacije bila oko tri odsto.

Severna Makedonija: Izbori donose nove pritiske

U Severnoj Makedoniji postoje oni koji smatraju da će rast cena nastaviti da usporava, ali postoje i oni koji nisu tako optimistični.

"Povećanje zarada u uslovima niske produktivnosti, očekivanja nižeg rasta privatne potrošnje nego do sada, ograničene konkurentnosti domaćih preduzeća i veličine sive ekonomije kao dodatnih negativnih efekata će u proseku pomeriti stopu inflacije sa sedam na osam odsto 2024. godine", rekao je profesor Bujamin Bela.

"Insistiraće se na tome da se inflacija zadrži na jednocifrenoj stopi, koja bi se kretala do osam odsto. Kako je 2024. godina izborna, očekuje se da vladine mere neće biti restriktivne i da neće usporiti inflaciju za privredu i građane. Zato su preporuke transparentno trošenje, kapitalna ulaganja i ulaganje u ljudski kapital", dodao je.

Jesenji podaci centralne banke predviđaju da će inflacija u Severnoj Makedoniji ove godine usporiti na 3,5 do četiri odsto, te da će se nakon toga stabilizovati na oko dva procenta.

Vicepremijer za ekonomska pitanja Fatmir Bitići rekao je da se nada da će inflacija do kraja 2024. usporiti na 2,5 odsto, a da će biti ostvaren isti privredni rast kao i prošle godine.

Hrvatska: Evropa optimističnija od Vlade

Tokom 2024. godine se očekuje osetno usporavanje rasta potrošačkih cena u Hrvatskoj, ali uprkos tome što većina analitičara predviđa da će se inflacija praktično prepoloviti, i dalje će naneti popriličnu štetu novčanicima hrvatskih građana.

U zavisnosti od toga koga pitate, brojevi variraju, ali bi srednja vrednost mogla biti negde oko 3,5 odsto. Zanimljivo je i da je Evropska komisija po tom pitanju optimističnija od vlasti, dok institucije generalno imaju nešto bolja očekivanja od tržišta.

Predviđanja Komisije za ovu godinu pokazuju da bi stopa inflacije u Hrvatskoj trebalo da padne na 2,4 odsto, a Vlada je, međutim, budžetske projekcije zasnivala na očekivanoj stopi inflacije od 3,1 odsto.

Medijan 12 prognoza inflacije svetskih analitičarskih kuća za ovu godinu stavlja inflaciju u Hrvatskoj na nivo od 3,8 odsto, dok bi u 2025. trebalo da dodatno uspori, na 2,7 procenata. 

"Nesporno je da je ekonomija EU u procesu smanjenja inflacije, ali zbog trenutne geopolitičke situacije i procesa deglobalizacije pad ispod dva odsto je moguć samo ako dođe do značajnoga pada BDP-a", rekao je ekonomski analitičar Neven Vidaković.

Dodaje da inflacija ne usporava na dva odsto "jer EMU nije prepoznala strukturnu inflaciju u kojoj se nalazi. To je najveći problem", zaključio je Vidaković.

Bosna i Hercegovina: Optimizam i složena struktura

I u Bosni i Hercegovini (BiH) očekuje se stabilizovanje inflacije, ali ova država nosi svoje specifičnosti u pogledu računanja stope rasta cena. 

Muharem Karamujić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, rekao je da uprkos opštoj tendenciji postoje izolovani džepovi gde inflacija i dalje predstavlja izazov, ali da se ona u BiH prilično stabilizovala.

BiH je već prošla kroz izazovan period koji je rezultovao znatnim pritiskom na privredu. Stoga je ključno da se zadrži postojeći nivo stabilnosti, rekao je Karamujić. Njegova očekivanja su da će se inflacija kretati unutar raspona od dva do tri odsto.

Nešto manje optimizma pokazao je Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.

"Ne smatram da sa zadovoljavajućom dozom pouzdanosti mogu da predvidim kretanje inflacije u BiH i zemljama regiona u 2024, ali ako bih morao da se kladim na nešto, bile bi to stope inflacije između tri i 4,5 odsto", navodi.

Posebna složenost dolazi iz specifičnog uređenja Bosne i Hercegovine. Dok je Federacija BiH pobedila inflaciju i na mesečnom i na godišnjem nivou, to nije slučaj s Republikom Srpskom, gde cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju stagniraju u oktobru u odnosu na septembar prošle godine, a inflacija na godišnjem nivou iznosi 3,8 odsto.

Slovenija: Ciljanih dva odsto tek 2025.

Stopa međugodišnje inflacije će nastaviti da se smanjuje u Sloveniji, ako ne bude novih šokova spolja, a mere monetarne politike bi rast cena do kraja 2024. godine trebalo da svedu na oko tri odsto, predviđa Kancelarija za makroekonomske odnose i razvoj (Umar).

U proseku bi godišnja inflacija ove godine trebalo da iznosi 3,9 odsto, što je niže od novembarskih 4,9 procenata. U 2025. godini, inflacija bi trebalo da uspori na dva odsto, kažu iz kancelarije.

Inflacioni rizici uključuju brži rast cena hrane i otpornije visoke cene energenata. Slovenija, koja je bila pogođena poplavama i sušom, mogla bi da, u slučaju novih ekstremnih vremenskih prilika, zabeleži nove skokove cena hrane, upozoravaju iz Umara.

Prema projekcijama centralne banke, inflacija će u 2023. iznositi prosečnih 7,5 odsto, dok će u naredne dve godine usporiti na 3,6 i 2,5 procenata.

Šta kažu analitičari Bloomberg Adrije

Analitički tim Bloomberg Adrije je početkom decembra izradio svoju poslednju kvartalnu makroekonomsku analizu pređašnje godine. Prema njihovim projekcijama, najvišu inflaciju će u 2024. zabeležiti Srbija, a najnižu Slovenija.

Rast cena će tako u Srbiji u proseku iznositi 4,7 odsto, što je u skladu sa predviđanjima ekonomista, iako analitički tim BBA koristi HICP metodologiju, pa se rezultati donekle razlikuju i zbog toga.

Smatra se da će Slovenija u ovoj godini imati rast cena od 2,8 odsto, dok se on i do kraja godine neće vratiti na dva odsto što je cilj Evropske centralne banke (ECB).

U Hrvatskoj će prosečna inflacija iznositi 3,6 odsto, dok će Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina zabeležiti prosečnu inflaciju od po 3,1 odsto, predviđaju analitičari.