Loša demografska situacija u većem delu razvijenog sveta ide u korist radnika i daje im dodatnu pregovaračku moć, što je uz vrlo visok ovogodišnji i prošlogodišnji opšti ekonomski rast rezultat visoke nominalne stope rasta plata, pojasnio je Ivan Odrčić, rukovodilac analiza makroekonomije i tržišta kapitala.
Dodaje da je nagli oporavak tržišta nakon pandemije kovida 19 rezultirao snažnim rastom plata na nivou Evropske unije u svetu i u regiji. Naime, nakon prvog talasa pandemije poslodavci u raznim industrijama smanjili su potražnju za radnicima ili su ih otpuštali. Ipak, danas zbog tog manjka radnika imaju poteškoće sa zadovoljenjem tržišne potražnje, još uvek u relativno dobroj privrednoj situaciji.
Zanimljivo je kako sa snažnim rastom plata kupci sve manje mogu priuštiti usluge ili proizvode. Odrčić u programu Bloomberg Adrije takav fenomen pojašnjava povratkom visokih stopa inflacije. Kaže da se visoka stopa inflacije pojavila ove godine, ali i ističe da je jedan izvestan period na globalnom nivou nije bilo.
Opširnije
Srpska prosečna plata i dalje 'pobeđuje' inflaciju
Prosečna neto zarada iznosila je 75.282 dinara, što je povećanje za skoro tri odsto u odnosu na julsku platu.
25.10.2022
Cene hrane u svetu usporavaju, ali ne i u Srbiji
Globalne cene hrane su se stabilizovale u oktobru.
20.11.2022
Inflacija u Srbiji dostigla rekordnih 15 odsto
Rast cena u Srbiji ubrzao je na međugodišnjem nivou po 15. put uzastopce.
14.11.2022
Inflaciju je jasno prouzrokovao nagli skok cena energenata, hrane i od nedavno i usluga, navodi Odrčić. Međutim, prema njegovoj proceni, ne treba zanemariti da je rast potrošačkih cena počeo još tokom 2021. godine. Visoke stope inflacije dovele su do pada kupovne moći građana, a glavni razlog toga analitičar vidi u činjenici što nominalni rast plata ne prati troškove života, uprkos pokušajima fiskalne i monetarne politike da obuzda inflaciju na prihvatljivi godišnji nivo oko dva odsto.
Bloomberg
Analitičar Bloomberg Adrije komentarisao je rezultate dosadašnjih pokušaja monetarnih i fiskalnih vlasti i rekao kako je jedno od glavnih oružja smirivanja, a naknadno i smanjenja rasta godišnjih stopa inflacije podizanje ključnih kamatnih stopa, putem kojih centralne banke utiču na finansiranje privrede u celini. Pojašnjava da je to razlog zbog kojeg novac postaje skuplji, što dovodi do njegove slabije potražnje, a time se nepovoljno utiče na investicije i ekonomski rast.
Odrčić dodaje da potražnja opada kada se privreda priguši, pa se time smanjuje i pritisak na rast cena. Fiskalne vlasti najčešće pokušavaju održati kupovnu moć građana na način što podižu plate državnim i javnim službenicima, što za posledicu ima dalje dolivanje ulja na vatru. Povećani priliv novaca građani koriste za potrošnju, a time pojačavaju ionako pregrejanu potražnju pa se inflatorno okružje nastavlja. Drugi vid borbe fiskalnih vlasti analitičar vidi u zamrzavanju cena, ali to ostavlja ozbiljne posledice na privredu jer može doći do nestašica.
Uprkos visokim stopama inflacije, pitanje rasta plata i u 2023. godini ne bi se trebalo znatno promeniti prema predviđanjima analitičara Bloomberg Adrije. Kaže kako očekuje da bi plate i dalje trebalo da rastu u nominalnom iznosu, iako sporije u odnosu na tekuću godinu. Međutim, zbog usporavanja privredne aktivnosti i nastavka očekivanih visokih stopa inflacije u realnom iznosu očekuje se dalje smanjenje kupovne moći građana. Na kraju, Odrčić zaključuje da će na kretanje plata nepovoljno uticati i sporiji rast zaposlenosti, odnosno mogući rast nezaposlenosti, što će, prema njegovom mišljenju, na kraju smanjiti pregovaračku moć radnika.
Više o ovoj temi moći ćete pročitati u izveštaju analitičkog tima Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
