Plate odolevaju inflaciji samo u Srbiji i BiH

Analitičari Bloomberg Adrije veruju da će neto zarade u regionu većinski beležiti blagi pozitivan rast u narednom periodu kao rezultat specifičnih okolnosti na tržištu rada koje je i dalje pod uticajem pandemije.

U prvih devet meseci ove godine jedino su Srbija i Bosna i Hercegovina zabeležile realni rast zarada uprkos opštem inflatornom okruženju, ali prosečne neto i bruto plate su ubedljivo najveće u Sloveniji i Hrvatskoj. Sve države regiona osim Slovenije, gde su i nominalne i bruto plate najviše, imale su visok nominalni godišnji rast zarada, a Srbija je bila rekorder sa rastom od 13,9 odsto.

Prosečno, nominalne zarade u regionu porasle su za devet odsto od početka 2022, za šta su najviše zaslužni ekonomski rast, mala ponuda radne snage i povećanje minimalne zarade i plata u javnom sektoru.

Prosečna nominalna zarada u Srbiji je u prvih devet meseci bila 625 evra, što je stavlja u samu sredinu u regionu. Slovenija je od januara do septembra imala najveću prosečnu nominalnu zaradu od 1.289 evra, dok je najmanju imala Severna Makedonija sa 508 evra.

Od početka godine realne zarade porasle su za 2,7 odsto u Srbiji i 0,2 odsto u Bosni i Hercegovini. S druge strane, realne plate su se od januara do septembra smanjile za 5,4 odsto u Sloveniji, 2,5 odsto u Hrvatskoj i 2,2 odsto u Severnoj Makedoniji, navodi se u najnovijoj analizi analitičara Bloomberg Adrije.

Bloomberg Mercury

U Srbiji su rastu realnih zarada najviše doprineli pozitivno ekonomsko okruženje, povećanje minimalca i velika tražnja za radnom snagom. S povećanjem inflatornih pritisaka u oktobru, analitičari očekuju da će se kretanja u realnim zaradama približiti trendu u drugim državama regiona. Pritom, velikom rastu plata najviše je doprineo rast u privatnom sektoru, gde su zarade uvećane za 17,1 odsto nominalno, što se poredi sa 7,6 odsto nominalnog rasta u javnom sektoru. Najveći rast zarada primećen je u sektoru informacionih tehnologija, čak 34,4 odsto na godišnjem nivou.

Na zarade u Hrvatskoj najviše je uticala sve veća pregovaračka moć zaposlenih zbog niske stope nezaposlenosti, a tražnja za novim radnicima bila je najveća u turizmu, maloprodaji i građevinarstvu. Međutim, ni to, ni povećanje minimalne zarade nije pomoglo, te su zbog inflacije realne plate opale za 2,5 odsto na godišnjem nivou u Hrvatskoj.

Slovenija je zabeležila najveći pad realnih zarada , najviše zbog toga što su plate u javnom sektoru umanjene za 3,6 odsto pošto se u podacima osetila razlika u odnosu na 2021. godinu, kada su mnogi zaposleni u javnom sektoru upravo zbog pandemije imali više osnove. U privatnom sektoru su porasle za 6,6 odsto kao posledica zategnutog tržišta rada i povećanja minimalne zarade.

U Bosni i Hercegovini neto zarada porasla je za 11,7 odsto zbog niske stope nezaposlenosti, povećanja plata zaposlenih u javnoj upravi i zdravstvu u Republici Srpskoj. Međutim, analitičari napominju da je niska stopa nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini zabeležena po metodologiji Svetske organizacije rada, a da je ista visoka po administrativnim podacima, što ukazuje na široko rasprostranjenu sivu ekonomiju, te se i to mora uzeti u obzir. Najveća povećanja zarada u Bosni i Hercegovini zabeležena su u administraciji (nominalni rast od 28,3 odsto), nekretninama i ugostiteljstvu (oba 22 odsto).

Bloomberg Mercury

 

Severna Makedonija, koja ima najnižu nominalnu prosečnu zaradu u regionu, imala je rast nominalnih zarada od 9,9 odsto na godišnjem nivou u prvih devet meseci. Tome je najviše doprinelo ugostiteljstvo, gde su plate porasle za 18,4 odsto. Viša minimalna zarada i veća tražnja od ponude za zaposlenima su i u Severnoj Makedoniji uticali na nominalni rast, ali realno gledano, inflacija ga je pojela te su realne zarade opale za 2,2 odsto na godišnjem nivou.

Očekivanja analitičara za tržište rada

Prethodno zabeleženi rast bruto domaćih proizvoda država regiona i dalje utiče na rast zarada, navodi tim analitičara Bloomberg Adrije. Oni dodaju da očekuju pretežno pozitivan trend u zaradama upravo zbog težnje država da u trenutnom inflatornom okruženju povećavaju minimalne zarade.

U 2023. godini analitičari veruju da će doći do rasta nominalnih zarada uprkos očekivanoj ekonomskoj stagnaciji, makar u većem delu godine.

Bloomberg Mercury

 

Jedan od glavnih razloga za ova očekivanja je činjenica da se tržište rada još uvek nije potpuno oporavilo od pandemije virusa kovid 19. Osim toga, Adria region je svedok negativnih demografskih trendova zbog visoke stope emigracije, što onima koji ostaju daje veću pregovaračku moć. Pritom, dodaju analitičari, poslodavci se odlučuju za rigidniji broj zaposlenih, što im otežava posao kada neko ode, a postojećim zaposlenima daje moć u pregovorima o uslovima.