Kojim domaćim privrednicima država daje pare – i za šta

Dok su strane kompanije od 2006. godine od države dobile više od milijardu evra, domaći privrednici su morali da sačekaju više od deceniju na prve subvencije, ali i da se zadovolje neuporedivo manjim iznosima. U prethodnih devet godina, prema podacima trenutno dostupnim na sajtu Ministarstva privrede, više od 80 domaćih kompanija sklopilo je ugovore sa državom o dobijanju podsticaja za otvaranje radnih mesta u vrednosti od 118,9 miliona evra.

Glavni razlog za ovoliku razliku u subvencijama leži u tome što domaći investitori ne ispunjavaju investicione obaveze u propisanom roku, što im nedostaje kapital za ulaganje, bankarske garancije, ali i što iako izjednačeni pred zakonom strani investitori imaju povlašćeni tretman. 

 

 

Ima za svakog, a za nekog ima više

Najvrednije ugovore sa državom sklopile su firme Elix Prahovo, Trinity Park d.o.o. Novi Sad i As-braća Stanković. Prvi ugovor sa državom Elixir Prahovo potpisao je 2022. godine u vrednosti od 9,7 miliona evra. U dve tranše Elixiru je već stiglo 7,5 miliona evra, a poslednja tranša iz ovog ugovora biće isplaćena naredne godine.

Drugi ugovor Elixir i Srbija potpisali su ove godine. Ugovorom se Elixir obavezao na investiciju od preko milijardu evra, a država na subvenciju od 10 miliona evra. Vicešampion, kad je u pitanju vrednost ugovora o bespovratnim sredstvima je Trinity Park d.o.o. Novi Sad sa 8,9 miliona evra, dok je na trećem mestu kompanija As-Braća Stanković, koja će do kraja 2026. godine dobiti u tri tranše sedam miliona evra.

Subvencije za hotele prioritet države

Vredne ugovore sa državom potpisivali su i privrednici koji su ulagali i ulažu hotele. Prvi ugovor o bespovratnim sredstvima za ulaganje u hotelijerstvo dobila  je 2018. godine kompanija Vita asistent doo Vrnjačka Banja. Iste godine ugovore su potpisali i Sport Agent za izgradnju hotela Crni vrh na Divčibarama, Voda Sinđelić za hotel Vrnjačke terme,  DOO Promont za hotel Vrdnička kula, Alco Group hoteli za hotel Tornik Zlatibor i rekonstrukciju hotela Park u Vrnjačkoj banji i PK Trebič Sunce za rekonstrukciju, adaptaciju i dogradnju hotela Sunce u Sokobanji.

Bloomberg Businessweek Adria

Godinu kasnije, podsticaje su dobili i Tonati d.o.o za hotelski kompleks u Vrnjačkoj Banji i Planinka Kuršumlija za hotel Bela Jela u Lukovskoj Banji. Firmama Millennium resort d.o.o, Stublina doo Aranđelovac, TM Hospitality doo, Trinity Park d.o.o. Novi Sad država je, takođe, odobrila sredstava kao pomoć za ulaganje u hotelijerstvo. Neki hotelijeri, recimo, DOO Promont i Alco Group potpisali su više ugovora za dobijanje subvencija, doduše, za različite hotele.

Najveći broj ugovora – 23, s domaćim privrednicima država je sklopila tokom 2021. godine. Ukupna vrednost ugovora je te godine bila  20,7 miliona evra. Najveće sumu za podsticaje domaćim privrednicima država je opredelila u 2023. godini, 27,7 miliona, a najviše novca ugovorima je predviđeno da dobiju Trinity Park d.o.o,  As – braća Stanković i Stublina hbb DOO Arandjelovac.

 

 

Prvi ugovori i početak sistema

Prva domaća kompanija, bar prema trenutno dostupnim podacima na sajtu Ministarstva privrede, koja je dobila podsticaj od države je Banja komerc Bekamnet. Ova firma 2015. godine dobila je 500.000 evra za izgradnju fabrike za proizvodnju stiropira i nabavku opreme za regalno skladištenje gotovih proizvoda. Banja komerc Bekamnet nije samo prva, već i jedina domaća kompanija koja je te godine dobila bespovratna sredstva.

Tokom 2016. godine, potpisani su ugovori sa 3 kompanije u vrednosti od 2,5 miliona evra, a tokom 2017, sa četiri u vrednosti od 1,9 miliona evra. U 2018.godini podsticaje su pretežno dobijali investitori u hotelijerstvo. Od 12 potpisanih ugovora, vrednosti 11,6 miliona evra, sedam su sa hotelijarima. Oni su dobili 9,3 miliona evra.

Pademija usporila davanja domaćoj privredi

Nakon tog uzleta, bespovratni podsticaji domaćoj privredi su tokom 2019. i 2020. usporili. Tokom 2019, potisani su ugovori sa pet kompanija, u vrednosti od 4,1 miliona evra. Od toga je više od polovine otišlo hotelijerima. U pandemijskoj godini, državni podsticaji u vrednosti od 2,5 miliona evra dogovoreni su sa četiri kompanije, a 2021. godine sa rekordne 23 domaće firme za koje je opredeljeno 20,7 miliona evra.  

Gotovo istim tempom nastavljeno je i u 2022. godini, kada je 16 kompanija potpisalo ugovore u vrednosti od 21,5 miliona evra. Najviše je pripalo Elixiru i kompaniji DOO Promont, više od polovine.Među onima koji su uspeli da te godine dobiju bespovratna sredstva su i Neoplanta, Swisslion, Agrounija, firma u vlasništvu MK grupe i oca naše proslavljene teniserke Ane Ivanović i Moka iz Čačka koja pravi pecivo za Lidl.

Depositphotos

  

Od početka ove godine potpisani su ugovori sa 12 domaćih kompanija, među kojima su Zlatiborac, Mioni, Mona Manufaktura i Trgocentar, lanac Skroz Dobra Pekara, u vrednosti od 25,9 miliona evra.

 

 

 

A kako je sve počelo?

Sistem subvencija prvi je promovisao 2006. Mlađan Dinkić, tada ministar finansija. Promena vlasti 2012. godine za kratko je zaustavila subvencije, ali se već 2015. godine ovaj model privlačenja stranih investitora vratio.

Od kada je počeo program privlačenja stranih investicija subvencijama, pa do kraja 2019. investitori su od države dobili 638 miliona evra, u 2020. država je ugovorila subvencije u iznosu od 233 miliona evra, a u 2021. još 107 miliona, čime je ukupna suma dostigla oko 978 miliona evra.

Strani investitori dobijaju pare "iz crne kutije"

Međutim, pored novčanih strani investitori su mogli da računaju i na druge olakšice, od dodele besplatnog zemljišta, izgradnje infrastrukture, ubrzanih procedura za dobijanje dozvola do vanrednih sredstava državne pomoći.

Komisija za kontrolu državne pomoći je identifikovala čak 117 šema državne pomoći koje u Srbiji primenjuju državni, pokrajinski i organi lokalnih samouprava, tako da i ne čudi što ne postoje zbirni zvanični podaci koliko je država ukupno do sada potrošila novca da bi privukla investitore, koliko su kompanije dobile i po kojim sve osnovama.

EU stavlja Srbiji rampu za subvencije stranim investitorima

Jedna od poruka sa Regionalnog samite za Zapadni Balkan, koji je održan u martu u Tirani je i da će Srbija u približavanju evropskom otvorenom tržištu od 2027. morati da prekine izdašne subvencije stranim investitorima. Aleksandar Vućič, predsednik Srbije, tada  je je u šturoj izjavi izrazio nadu da će rok biti produžen do 2029. ili 2030.

Depositphotos

Postojeći sistem subvencionisanja prevaziđen

Ekonomisti, ali i predstavnici sindikata su više puta ukazivali da je postojeći sistem subvencionisanja stranih investitora prevaziđen i da su potrebne izmene. Kao adut da država posle gotovo dve decenije "zavrne slavinu" navode podatke da Srbija više ne mora po svaku cenu da privlači strance subvencijama po radnom mestu, jer i domaće kompanije imaju sve više poteškoća sa nedostatkom radne snage. S druge strane, sindikati se žale da investitori dobijaju mnogo, a da su radnici uglavnom na minimalcu.

Ekonomisti smatraju i da bi oni koji proizvode robu niskog nivoa obrade i isplaćuju najniže plate trebalo da ostanu bez obilate pomoći države.

Podsećamo, Vlada je krajem prošle godine izmenila Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, kojom je podigla prag za minimalno ulaganje potrebno da bi se dobila pomoć države. Bilo je dovoljno da investitori ulože po 100.000 evra i da zaposle 10 radnika da bi dobili podsticaj, a izmenom uredbe biće im potrebno tri puta više novca i moraće da angažuju minimum 30 radnika. Tako da su malim kompanijama ti podsticaji nedostižni.

Dok država podiže prag za subvencije, ekonomisti poručuju da je vreme za strateški zaokret ka investicijama u visoku tehnologiju i domaću privredu, koja treba da raste na krilima kvaliteta, a ne kvaniteta. Poznato je su domaće investicije ispod 10 odsto BDP-a, pa zato i ne čudi što su podsticaji mali. 

Prema mišljenju akademika Pavla Petrovića domaće investicije koči loš investicioni ambijent, slaba vladavina prava i velika korupcija.

" Dosadašnji razvoj Srbije bio je baziran na tradicionalnim sektorima i jeftinoj radnoj snazi. Taj model rasta će ubrzo da se iscrpi i privredni rast će da se zakoči. Da bismo obezbedili dalji rast, moramo da se okrenemo sektorima sa visokom dodatom vrednošću", rekao je Petrović na Kopaonik biznis forumu. Prva linija na tom putu jeste domaći privatni sektor, koji mora da počne snažno da investira.

 

Bloomberg Adria uputila je 28. novembra pitanja Razvojnoj agenenciji Srbije, a 12. decembra Ministarstvu privrede, međutim, ni iz jedne državne institucije do objavljivanja tekst nisu odgvorili na sledeća pitanja:Od kada (godina) domaće kombanije dobijaju subvencije (podsticaje)?Koliko novca je od početka dodele subvenicija domaćim kompanijama dato?
Koja domaća kompanija je dobila prva subvenciju? Koja domaća kompanija je do sada dobila najveći subvenciju?
Koliko su za taj vremenski period dobile strane kompanije?Koja prva strana kompanija i kada je dobila subvenciju?
Koliko su ukupno, od početka dodele subvencija, dobile strane kompanije?U poslednje dve/tri godine primetna su značajna davanja domaćoj privredi. Šta je uticalo na tu odluku?

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar