Mladi i veštačka inteligencija - odnos koji će definisati budućnost

"Osim ako niste sveštenik ili možda sportista, vaš sektor se upravo menja pod uticajem tehnoloških inovacija", našalio se predavač na francuskoj obrazovnoj ustanovi Polytechnique Aleksandar Protić tokom svog obraćanja na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu. Ali, kao što znamo - u svakoj šali ima istine, a ovih dana deluje nemoguće govoriti o tehnologiji i ne dotaći se veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), naročito one generativne. Kakav će biti njen uticaj na mlađe generacije, teško je sa sigurnošću reći, ali nekih naznaka u tom pogledu sada već svakako ima.

Kod milenijalaca (rođeni od 1981. do 1995. godine), pripadnika generacije Z (1995-2010) i alfa (2010-2025) u načelu nema nekih velikih razlika kada je reč o tome kako koriste generativni AI - za sve njih zajedničko je da ChatGPT postaje mejnstrim, pokazalo je nedavno istraživanje fakulteta FEFA, sprovedeno na nešto više od 500 ispitanika.

"Kroz upitnik smo videli da kod nas 90 odsto pripadnika iz svih ovih generacija koristi generativni AI. Velika je brzina kojom oni usvajaju veštine i znanja za korišćenje generativnog AI-ja jer su i same promene koje se na tom polju dešavaju brze. ChatGPT već sada na nedeljnom nivou ima 400 miliona korisnika", rekla je prodekan za nastavu fakulteta FEFA i direktorka sadržaja Bloomberg Adrije Jelisaveta Lazarević na panelu na kopaoničkom forumu.

Pritom, podaci kažu da milenijalci koriste ChatGPT svaki dan, a pripadnici generacija Z i alfa nekoliko puta nedeljno. "Milenijalci su se razvijali u doba kad smo imali bum interneta, pa su najpopularnija zanimanjima među njima bila programerska. Generacija Z se razvijala tokom buma društvenih mreža, pa su se tu pojavili influenseri kao novo zanimanje, dok se generacija alfa razvija u doba generativnog AI-ja i videćemo šta će ta interakcija te generacije sa ovom tehnologijom da donese u pogledu zanimanja i te same tehnologije."

Jelisaveta Lazarević; Foto: Savez ekonomista Srbije

Lazarević je napomenula i da je najviše pripadnika generacije alfa rođeno u Indiji, zemlji u kojoj se najbrže usvaja generativni AI.

Kako savremene tehnologije menjaju poslovanja u gotovo svim sektorima, kao novi imperativ nameće se dobro razumevanje i upotreba tehnologija u svom sektoru, rekao je Protić. "Postoji velika potreba lidera da razumeju kako se biznis menja u sprezi sa AI-jem, kvantnim tehnologijama, naukama o podacima... A s druge strane, postoji malo mesta gde lideri za relativno kratko vreme mogu da steknu takva znanja."

 

Kod mladih se upotreba generativnog AI-ja (i u Srbiji i u svetu), uglavnom svodi na pisanje eseja, pomoć pri rešavanju domaćih zadataka, pravljenje izveštaja za posao...

"Pripadnici tri generacije kod nas generativni AI koriste kao alat za učenje, a videli smo i da kažu da ih generativni AI podržava u kreiranju kreativnih zadataka", iznela je Lazarević zaključke istraživanja.

Prema rezultatima njihove analize, 41 odsto ispitanika smatra da ta tehnologija negativno utiče na njihovo slobodno vreme. "Oni pokušavaju da istraže mogućnosti generativnog AI-ja i preko te neke samo zabave, a kada je reč o osećanjima koja razvijaju dok koriste ChatGPT - u svetu uglavnom pripadnici generacija Z i milenijalci se osećaju dosta nesigurno, ali odmah zatim slede osećanja koja se tiču fascinacija i uzbuđenja, a kod nas kako raste znanje o korišćenju, smanjuje se nesigurnost i nepoverenje u ChatGPT."

Depositphotos

U kontekstu poverenja, Lazarević je istakla više bitnih stvari: trećina pripadnika pomenutih generacija ne proverava informacije koje dobije kroz ChatGPT, pri čemu - što su generacije zrelije, to više proveravaju jer imaju kritičkiji odnos prema svemu. U svetu 57 odsto zumera bi volelo da društvene mreže nikad nisu ni postojale, što prikazuje njihov kritički odnos prema tim stvarima. Mladi i dalje najviše veruju objavljenim knjigama, zatim internetu, ChatGPT-ju, 60 odsto njih ne veruje tradicionalnim medijima. Trećina njih je zabrinuta zbog uticaja koji će generativni AI imati na kreiranje dipfejka.

Posao i finansije

Na polju budućnost obrazovanja i karijere, uključujući ulogu generativnog AI-ja u tome, istaživanje ukazuje na to da milenijalci i alfe optimističniji od generacije Z. "Zašto? Zato što se generacija Z formirala u periodu kad su se razvijale društvene mreže, bili su jako izloženi negativnim aspektima toga, te imaju pesimističniji odnos prema novinama. To je prva generacija koja vrlo jasno priča o tome koliko im je važno mentalno zdravlje, a sem toga, to je generacija koju je obeležila svetska finansijska kriza. Ovo za posledicu ima to da su oni finansijski anksiozni jer su gledali svoje roditelje kako ostaju bez posla i stoga su manje optimistični prema budućnosti - za razliku od milenijalaca koji su deca bebi-bumera, dakle odgajali su ih roditelji koji su jako optimistični kada je budućnost u pitanju."

Govoreći o pomenutoj finansijskoj anksioznosti, generalni direktor sektora za finansijsku stabilnost u Narodnoj banci Srbije (NBS) Darko Kovačević rekao je da očekuje dva kanala prilagođavanja finansijskog sistema. "Prvi kanal će biti prilagođavanje mlađim generacijama, koje će sve više biti učesnici na finansijskim tržištima, a drugi kanal se odnosi na to da će finansijske institucije morati da se prilagode novim tehnologijama."

Darko Kovačević; Foto: Savez ekonomista Srbije

U pogledu prvog kanala, sama tehnologija će verovatno dovesti do povećane pristupačnosti i demokratizacije ulaganja, kao i do personalizacije usluga i finansijskih instrumenata, naveo je Kovačević, pri čemu bi AI mogao da pruži personalizovanu štednju, osiguranje, prilagođeni investicioni portfelj...

Institucije će verovatno više polagati na ESG (engl. environmental, social, and governance - zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje), budući da mlađe generacije imaju razvijenu svest o tome, a moraće i da porade na digitalnoj komunikaciji sa tim generacijama. Prema njegovim rečima, trenutno se ne stoji dobro na tom polju i dolazi do toga da određeni influenseri daju finansijske savete, a nemaju nužno znanja za to.

Kovačević je kazao i da će budućnost verovatno doneti više takozvane gig-ekonomije i frilensinga, da će doći do veće volatilnosti ličnih prihoda, pa će mlađe generacije možda morati ranije da razmišljaju o dugoročnom finansijskom planiranju nego što su to starije generacije radile. Gotovo da je izvesno da će zbog toga doći do promena u penzionim politikama, naglasio je.

Dvosmerna ulica

Arhitekta za razvoj AI-ja u Melkioru Jan Štedul skrenuo je pažnju na koncept dvosmerne ulice u oblasti AI-ja. "Reč je o tome da s jedne strane tehnologija utiče na čoveka - recimo, na generaciju alfa, a kako ona svojim korišćenjem tehnologije utiče na dalje treniranje AI algoritama. Jer generacija alfa je prva koja odrasta u svetu gde je AI sveprisutan - to nije samo alat nego sastavni deo njihovog odrastanja, obrazovanja, donošenja odluka..."

Jan Štedul; Foto: Savez ekonomista Srbije

Ono što vidi kao veliku opasnost jeste pitanje da li će mladi koristiti AI za podsticanje kritičkog mišljenja ili će biti isključivo pasivni konzumenti. "S jedne strane, AI je fenomenalan alat za podsticanje kognitivnih sposobnosti, ali prekomerno oslanjanje na tu tehnologiju (za pisanje odgovora na svaki imejl, kreiranje svih prezentacija, govora i slično) može dovesti do atrofije kritičkog mišljenja."

Dodao je i da je zanemarivanje emocija korisnika velika greška pri pravljenju AI alata, te da to stvara velike probleme. "Ljudi ne donose odluke samo na osnovu logike, a AI agent koji ignoriše taj aspekt odbija korisnike - ako je hladan i ne razume problem, nećete ga koristiti. Svaki potrošač očekuje personalizaciju i empatiju, kada toga nema, ne može se ni stvoriti lojalnost prema nekom brendu."

Kada je reč o firmama koje se služe generativnim AI-jem, Štedul je kazao da je njima emotivni aspekt takođe važan, ali u manjoj meri, kao i da im je bitnije da imaju osećaj sigurnosti i kontrole, što znači da od AI-ja zahtevaju da bude transparentan i objasni kako je došao do nekog predloga, uz ostavljanje prostora ljudima da oni ipak daju završnu reč.

Direktor Asocijacije industrije video-igara Srbije (engl. Serbian Games Association - SGA) Mihajlo Jovanović Džaril istakao je značaj emocionalne komponente u gejmingu i AI-ju i njihovu povezanost. "Ključna poruka AI-ja su podaci, oni postaju najvažniji resurs na kojima se ti modeli treniraju. Gejming je jedno tržište gde postoji ogroman broj podataka koji su vezani za emocionalni deo, ljudi u gejmingu ka mašinama pokazuju neku vrstu emocija - dolazite u različite izbore prilikom igranja tih igara i dajete mašini informaciju koju ona kasnije može da obradi, a koja ima emocionalnu težinu. To su podaci koje ne možete trenutno naći na internetu."

Foto: Savez ekonomista Srbije

On je ocenio da će nova tehnologija gejmingu doneti još bržu proizvodnju, to jest intenzivniju hiperprodukciju, koja će na kraju morati da splasne jer neće više biti mesta na tržištu za toliko stvari. Naposletku, isplivaće ono što je kvalitetno, zaključio je.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar