Građevinska aktivnost je malo usporila u trećem kvartalu u odnosu na prethodni, ali je zadržala tendenciju rasta zahvaljujući uglavnom infrastrukturnim projektima koje finansira država, baš kao i u drugom kvartalu. Vrednost građevinskih radova porasla je 15,8 odsto međugodišnje, a najviše u Vojvodini, što i ne čudi budući da se na tom području grade dva velika infrastrukturna projekta: brza pruga Beograd - Budimpešta i auto-put Novi Sad - Ruma - Šabac.
Vrednost izvedenih građevinskih radova povećana je za 54,4 odsto u Vojovodini, zatim sledi Beograd za 12,1 odsto, koji je opet izbio na drugo mesto posle lošijeg rezultata u prethodnom kvartalu. Vrednost radova porasla je u južnoj i istočnoj Srbiji za 2,4 odsto, dok je opala u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za pet odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine.
Ukupna vrednost građevinskih radova porasla je na zgradama 3,1 odsto i na ostalim građevinama 22,3 procenta.
Opširnije
Rast izdatih građevinskih dozvola 12,3 odsto u avgustu
Predviđena vrednost radova novogradnje u avgustu 2023. iznosi 86,3 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova.
16.10.2023
Analiza BBA: Uz pad cena stanova menja se armatura građevinskog biznisa u regionu
Mada se očekuje pad cena stanova, oni će i dalje biti skupi, što će smanjiti potražnju.
16.10.2023
Građevinarstvo iznenadilo, ali ekonomisti i dalje očekuju privredni rast od dva odsto
'Zadržavamo prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda u celoj 2023. na nivou od oko dva odsto', rekli su ekonomisti.
28.09.2023
Broj izdatih građevinskih dozvola raste dok cena novogradnje pada
Prema dozvolama izdatim u julu, prijavljena je izgradnja 3.099 stanova.
15.09.2023
Cene stanova ne posustaju, ali padaju rate na kredite za 160 evra
Na stambene zajmove odnosilo se 16,3 odsto novih kredita stanovništvu (što je niže nego u 2022, kada su u proseku činili 23,5 procenata novih kredita stanovništvu).
13.09.2023
Na području Srbije izvedeno je 97,6 odsto, dok je preostalih 2,4 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu. Srpske firme su u inostranstvu zabeležile rast aktivnosti od 12,7 odsto.
Poređenja radi, vrednost izvedenih građevinskih radova porasla je za 17,9 odsto u drugom kvartalu, a najveći doprinos tome dala je Vojovodina.
Građevinarstvo je u prvom tromesečju zabeležilo minus od 1,5 odsto, ali je u drugom kvartalu značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen upravo u ovom sektoru od čak 15,1 odsto. Ministarstvo finansija procenjuje da će ovaj sektor u 2023. biti u plusu. Rebalansom budžeta prognoziran je rast od 8,5 odsto, što je velika razlika u odnosu na originalnu projekciju budžeta, koja je bila 0,9 odsto.
Analitičari BBA u analizi građevinskog sektora navode da je u poslednjih deset godina građevinska aktivnost u Adria regionu povećala svoj udeo u dodatoj vrednosti. U odnosu na evropski prosek, Adria region od 2019. beleži veći doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP), što znači da raste udeo bruto profita preduzeća koji dolazi iz građevinske industrije. Građevinarstvo je u tom periodu raslo na dva načina - kroz privatna ulaganja u nekretnine i infrastrukturna ulaganja podržana državnim i spoljnim finansiranjem (uglavnom fondovima Evropske unije), objašnjava naš analitički tim.
Prošla godina je tako bila prilično izazovna za građevinske kompanije. Zbog makroekonomskih uslova, ali i drugih poslovnih aktivnosti, došlo je do pada marži i kod kompanija iz stanogradnje, i kod onih iz niskogradnje. Uz to, pogoršali su se i neki drugi pokazatelji poslovanja. Pre toga, nakon krize u pandemijskoj 2020. godini, do oporavka građevinarstva u Adria regionu došlo je već 2021, s time da su snažniji oporavak imale zemlje s relativno višim prihodima, odražavajući jače investicije u 2021. godini.
Očekivani pad u cenama nekretnina, koje su u regionu naglo rasle poslednjih godina "podstaknute jeftinim kreditima, dobrim dinamikama tržišta rada i koncentracijom ulaganja (...) u nekretnine", ipak bi mogao doneti promenu dinamike unutar same građevinske industrije.
Za početak, nastaviće se pritisci na troškove rada zbog povećane potražnje za projektima niskogradnje. Najavljeni projekti iz ovog segmenta su intenzivni i zahtevaće više radne snage. Tu potrebu će kompanije delom zadovoljiti "uvozom" stranih radnika - pri čemu će ne samo braniti svoju profitabilnost nego i osiguravati operativno sprovođenje projekata. Deo potrebne radne snage biće angažovan iz sektora stanogradnje, budući da cene stanova ostaju visoke, što smanjuje potražnju u tom delu građevinske industrije.
"Očekujemo nastavak niže aktivnosti u izgradnji zgrada, što će podstaknuti građevinsku industriju da se više oslanja na projekte niskogradnje u bliskoj budućnosti. Niskogradnja je manje podložna fluktuacijama kamatnih stopa jer projekte finansiraju vlade ili se finansiraju kroz fondove Evropske unije. Pritisak cena materijala, poremećaja u lancima snabdevanja i nedostatka radne snage rezultiraće povećanim rizikom za kvalitet građevinskih radova i nastaviti rezultirati gubicima prihoda, narušavanjem ugleda te potencijalnim kaznama regulatornih tela", upozoravaju analitičari Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
