Infrastruktura na Zapadnom Balkanu za 50 odsto ispod proseka EU

Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prosečna razvijenost infrastrukture na Zapadnom Balkanu je za oko 50 odsto niža od proseka Evropske unije, a postojeća uska grla ometaju ekonomsku integraciju u globalne lance vrednosti. Kyriacos Kakouris, potpredsednik Evropske investicione banke (EIB), kaže da nedostaci javne infrastrukture na Zapadnom Balkanu i dalje predstavljaju prepreku bržem razvoju privatnog sektora, ekonomskom prosperitetu i integraciji u jedinstveno evropsko tržište.

"Dobro definisan razvoj javne infrastrukture, zajedno sa jačim okvirima za upravljanje investicijama, mogli bi znatno povećati efikasnost javne potrošnje i pomoći da se iskoristi finansijska podrška Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija i donatora", navodi Kakouris.

Deo evropskih integracija

Kako je navedeno u Izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, dosadašnja modernizacija infrastrukture povećala je realni dohodak za oko pet odsto, uz mogućnost daljeg rasta za sedam odsto u slučaju pristupanja Evropskoj uniji (EU).

Potpredsednik EIB kaže da harmonizacija zakonodavnog okvira sa onim iz EU, kao i razvoj moderne infrastrukture, zavise od sposobnosti zemalja da pripreme i sprovedu nove strategije i projekte. Ograničeni fiskalni prostor takođe može smanjiti javne investicije.

Kroz različite mehanizme finansiranja, kao što je Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), zemlje kandidati imaju pristup fondovima EU čak i pre članstva. Da bi se ta prednost potpuno iskoristila, moraju imati gotove predloge projekata koji ispunjavaju uslove za finansiranje sredstvima EU.

Evropska komisija i EIB još 2005. godine pokrenule su savetodavni program JASPERS (Zajednička pomoć evropskim regionima). Ovaj program je doprineo realizaciji investicija vrednih 317 milijardi evra.

Region Zapadnog Balkana od 2011. godine koristi pogodnosti ove besplatne podrške koja je rezultirala pripremom projekata vrednih devet milijardi evra. Kako je nedavno najavljeno, sada će podrška u okviru programa JASPERS za Zapadni Balkan biti utrostručena.

Kakouris za Bloomberg Adriju objašnjava da JASPERS dolazi kroz novi IPA III program sa budžetom od 20 miliona evra, od kojih je 18 miliona evra namenjeno Zapadnom Balkanu i, kako naglašava, nema unapred određene raspodele sredstava po zemljama.

JASPERS je do sada kroz IPA program podržavao Srbiju kada je reč o ključnim infrastrukturnim projektima, posebno u sektorima transporta, otpada i energije. 

"Kroz novi program IPA III, očekujemo da ćemo nastaviti rad u ovim sektorima, ali smo takođe dostupni za pružanje podrške i u drugim oblastima, uključujući, na primer, telekomunikacije i širokopojasni internet, digitalizaciju, socijalnu infrastrukturu, kao i urbanu sredinu", kaže naš sagovornik.

Povećana tehnička pomoć bi trebalo da doprinese sprovođenju više projekata u okviru Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije. Budući da je polovina predviđenih sredstava već raspoređena (gotovo 16 milijardi evra za finansiranje 54 projekta), uključujući 4,3 milijarde evra bespovratnih sredstava, ovaj plan već pokazuje konkretne benefite na terenu.

"Evropska komisija je nedavno usvojila Paket proširenja, kao i Plan rasta koji podrazumeva šest milijardi evra bespovratnog novca i kredita u cilju ubrzanja ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana. To vidimo kao jasan dokaz solidarnosti i posvećenosti EU približavanju regiona u smislu bolje povezanosti i višeg životnog standarda", navodi Kakouris.

Međutim, kako kaže, da bi raspoloživa sredstva bila iskorišćena, zemlje regiona moraju nastaviti sa izgradnjom kapaciteta za upravljanje infrastrukturom, uključujući planiranje, sprovođenje i nadzor, uz integrisanje principa transparentnosti i odgovornosti u taj proces.

Kapitalni rashodi visoki, i to je dobro

Srbija je budžetom za 2024. za kapitalne investicije opredelila 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP-a, od čega više od trećine za infrastrukturu, i to sa akcentom na železničku.

Fiskalni savet smatra da javni kapitalni rashodi Srbije ostaju relativno veći nego u zemljama centralne i istočne Evrope, što je tendencija koju treba nastaviti.

Infrastruktura železnica Srbije

"To znači da je za smanjivanje jaza u pristupu infrastrukturi i njenom kvalitetu u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope neophodno da se nastavi politika obimnih kapitalnih rashoda. Drugim rečima, investicije bi i u narednih 10-12 godina morale da budu za oko 1,5 procentnih poena više od proseka te grupe zemalja", ocenjuje Fiskalni savet.

Pojedini segmenti saobraćajne infrastrukture predstavljaju oblasti sa najznačajnijim smanjivanjem jaza za zemljama centralne i istočne Evrope u poslednjih nekoliko godina. Tu, pre svega, misle na deonice auto-puteva.

Dužina mreže auto-puteva je u prethodnom periodu znatno uvećana i u Srbiji iznosi 1,05km/100km2, što je veoma blisko proseku zemalja centralne i istočne Evrope, koji iznosi 1,23 km/100 km2. Međutim, određeni segmenti saobraćajne infrastrukture i dalje nisu dovoljno razvijeni.

Pored obima puteva i pruga, kvalitet je drugi veliki problem, i to još krupniji. I dalje je više od 30 odsto puteva u Srbiji sačinjeno od staromodnih materijala (tucanik, zemljani put), 83 odsto lokomotiva koje su u upotrebi proizvedeno je pre 1985. godine, a na polovini železničke mreže vozovi ne mogu da razviju brzine veće od 50 kilometara na čas.

"Ovi podaci ukazuju da saobraćajna infrastruktura, i nadalje, mora predstavljati prioritet u investicionoj politici Vlade (kako bi se Srbija, po obimu i kvalitetu putne i železničke infrastrukture dodatno približila zemljama centralne i istočne Evrope)", ocenio je Fiskalni savet.

(Tekst je ažuriran podacima o programu JASPERS za Srbiju.)