Srpska infrastruktura kaska za evropskom uprkos velikim ulaganjima

Srbija je dobila budžet za 2024. u kojem je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP-a, od čega više od trećine za infrastrukturu, i to sa akcentom na železničku. Povećana su ulaganja u zaštitu životne sredine.

Kapitalni rashodi usmereni u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu rastu sa 20,7 milijardi dinara iz septembarskog rebalansa 2023. godine na 26,4 milijarde dinara, koliko se predviđa budžetom za 2024. Ovim porastom, ulaganja u zaštitu životne sredine konačno bi dostigla nivo od 0,3 odsto BDP, i to je suštinski pohvalno, s obzirom na to da toliko iznosi prosek zemalja centralne i istočne Evrope.

Međutim, Fiskalni savet naglašava da su zemlje centralne i istočne Evrope tokom dugog prethodnog perioda investirale u zaštitu životne sredine znatno više novca od Srbije. Godišnje investicije Srbije u ovoj oblasti morale bi da budu barem dva do tri puta veće nego što su sada i da se taj nivo održava dugi niz godina, pošto je to jedini način da se nadoknadi višedecenijski jaz koji postoji u odnosu na uporedive zemlje centralne i istočne Evrope.

 

 

Ministar finansija Siniša Mali naveo je da će država nastaviti da sprovodi strategiju ulaganja u auto-puteve, pruge, kliničke centre, škole. Kao najznačajnije infrastrukturne projekte koji će se graditi novcem iz budžeta naveo je obilaznicu oko Kragujevca, čija gradnja počinje u narednih nekoliko nedelja, potom brzu saobraćajnicu na severu Vojvodine, od Bačkog Brega do Nakova, i auto-put Beograd - Zrenjanin - Novi Sad.

Investicije u izgradnju saobraćajnica zadržane su na približno istom nivou i ostaju stub javnih investicija. Ova oblast ostaje ubedljivo najznačajniji deo kapitalnog budžeta, sa udelom većim od 40 odsto u ukupnim ulaganjima opšte države. To je pohvalno, kaže Fiskalni savet, s obzirom na produktivni karakter tih investicija. Dakle, investicije u infrastrukturu ostaju na nivou od 2,5 odsto BDP-a i iznosiće 215,5 milijardi dinara.

Ulaganja u putnu infrastrukturu čine dve trećine navedenog iznosa, odnosno 141 milijardu dinara (u rebalansu za 2023. vrednost je 150 milijardi), pri čemu je akcenat stavljen na izgradnju ranije započetih deonica auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Svi ovi projekti započeti su u ranijim godinama, pa veliki iznos namenjen njima predstavlja investicije koje su i bile očekivane za 2024.

"Projektovani nivo investicija četvrtu godinu zaredom je iznad proseka uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope, što je izuzetno pozitivan trend i povoljno iz ugla budućeg rasta i razvoja", navodi Fiskalni savet. Nizak nivo ulaganja iz ranijih perioda uzrokovao je da Srbija, u pogledu obima i kvaliteta infrastrukture, znatno zaostaje za prosekom centralne i istočne Evrope.

Prema budžetu za 2024. javni kapitalni rashodi Srbije ostaju relativno veći nego u zemljama centralne i istočne Evrope, što je tendencija koju treba nastaviti.

To znači da je za smanjivanje jaza u pristupu infrastrukturi i njenom kvalitetu u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope neophodno da se nastavi politika obimnih kapitalnih rashoda. Drugim rečima, investicije bi i u narednih 10-12 godina morale da budu za oko 1,5 procentnih poena više od proseka te grupe zemalja.

"U tom smislu, kapitalni budžet za 2024. adekvatno je postavljen, jer najavljuje da bi Vlada Srbije i u predstojećem višegodišnjem periodu mogla da održi visok nivo javnih investicija", ocenjuje Fiskalni savet.

Depositphotos

 

Pojedini segmenti saobraćajne infrastrukture predstavljaju oblasti sa najznačajnijim smanjivanjem jaza za zemljama centralne i istočne Evrope u poslednjih nekoliko godina. Tu, pre svega, misle na deonice auto-puteva - dužina mreže auto-puteva je u prethodnom periodu znatno uvećana i u Srbiji iznosi 1,05km/100km2, što je veoma blisko proseku zemalja centralne i istočne Evrope, koji iznosi 1,23 km/100 km2. Međutim, određeni segmenti saobraćajne infrastrukture i dalje nisu dovoljno razvijeni.

To se može reći za ostale puteve (državne, regionalne i opštinske), s obzirom na to da Srbija nema ni upola raširenu mrežu tih puteva u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope (50 km/100 km2 , naspram 120 km/100 km2), a situacija nije mnogo bolja ni u pogledu železničkih pruga.

Pored obima puteva i pruga, kvalitet je drugi veliki problem, i to još krupniji. I dalje je više od 30 odsto puteva u Srbiji sačinjeno od staromodnih materijala (tucanik, zemljani put), 83 odsto lokomotiva koje su u upotrebi stvoreno je pre 1985. godine, a na polovini železničke mreže vozovi ne mogu da razviju brzine veće od 50 kilometara na čas.

"Ovi podaci ukazuju da saobraćajna infrastruktura, i nadalje, mora predstavljati prioritet u investicionoj politici Vlade (kako bi se Srbija, po obimu i kvalitetu putne i železničke infrastrukture dodatno približila zemljama centralne i istočne), što Zakon o budžetu za 2024. načelno i pretpostavlja. Posmatrano u strukturi ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, predviđena su nešto niža izdvajanja za izgradnju puteva ali viša za razvoj železnice u poređenju sa 2023. godinom", ocenjuje Fiskalni savet.

Železnička infrastruktura bi, prema budžetu, ostvarila 56,7 milijardi dinara investicija u 2024. godini (skok u odnosu na 46 milijardi planiranih u 2023). Ovo uvećanje planiranih ulaganja u železnice dobrim delom predstavlja nadoknadu nerealizovanih planova investiranja iz prethodnih godina.

Kapitalni projekat sa najosetnijim porastom budžetskih sredstava u 2024. jeste Međunarodna izložba EXPO 2027. Porast investicija u ovaj projekat, koji se realizuje sa razdela Ministarstva finansija, iznosi nešto više od 0,2 p. p. BDP (skok sa 35 na oko 190 miliona evra). Koliko je to velika suma, govori činjenica da premašuje celokupni kapitalni budžet Ministarstva za javna ulaganja (koji obuhvata ulaganja u nekoliko različitih oblasti).

Visoke planirane izdatke za javne investicije Fiskalni savet ocenjuje pozitivno, zato što je to najkvalitetniji vid javne potrošnje koji najviše podstiče privredni rast, a takođe je i potreban rashod, jer kvalitet osnovne infrastrukture u zemlji nije zadovoljavajući.

Projekti vredni oko 10 milijardi evra koji zaobilaze sve procedure

Iako Srbija ima dobar regulatorni okvir za upravljanje javnim investicijama, od 2020. godine osetno raste broj kapitalnih projekata koji su u određenoj meri izuzeti iz dobre krovne regulative, što nije dobro, upozorava Fiskalni savet. Tačno je da se time skraćuju rokovi realizacije, ali je mnogo opasnije to što se ovakvim potezima zaobilaze opšta pravila koja osiguravaju da se novac poreskih obveznika usmerava u oblasti koje mogu da generišu najveću društveno-ekonomsku korist.

Kako bi se ovaj gubitak kontrolnih mehanizama nad trošenjem javnih sredstava nadomestio, neophodno je da Vlada Srbije objavi studije opravdanosti, studije uticaja na životnu sredinu i prateću tehničku dokumentaciju za sve ove projekte. Pravila odgovornog fiskalnog upravljanja (Zakon o budžetskom sistemu, član 27b) predviđaju obavezu Vlade da obezbedi i stavi na raspolaganje javnosti ažurne finansijske i nefinansijske informacije o upravljanju fiskalnom politikom kako bi se omogućila njena delotvorna provera, kao i provera stanja javnih finansija.

"Iako egzaktan podatak ne postoji, delom zbog toga što za neke projekte još uvek nije potpuno zatvorena finansijska konstrukcija, naše analize pokazuju da je vrednost pobrojanih projekata u oblasti saobraćaja koji se realizuju po posebnim procedurama iz pomenutog Zakona iznosi više od 8,4 milijarde evra", navodi Fisklani savet.

Kada se tome doda da će se na Međunarodnu izložbu EXPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom primenjivati novi leks specijalis krojen samo za taj projekat, ukupna vrednost aktivnih projekata koji se realizuju po posebnim procedurama penje se na skoro 10 milijardi evra po sadašnjim planovima, premda bi iznos u stvarnosti mogao da bude i veći.

"Ovakvi potezi sa sobom povlače brojne rizike, od rizika da cena radova bude veća nego što bi bila u uslovima fer konkurencije (tendera), preko nepravičnih procedura rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, pa sve do rizika da projekat ne ispuni očekivanja u pogledu uticaja na društveno-ekonomski razvoj i životnu sredinu. Kako bi ulila kredibilitet u svoju odluku da započne pomenute projekte, Vlada bi trebalo javnosti jasno da predstavi koji su planirani troškovi, kakve se koristi od tih projekata očekuju, kakav će oni uticaj ostvariti na životnu sredinu i slično", navodi Fiskalni savet.

Pozivaju Vladu da objavi studije opravdanosti za te projekte, studije uticaja na činioce životne sredine, ali i svu prateći tehničko-finansijsku dokumentaciju neophodnu za njihovu realizaciju. Reč je o projektima koji se finansiraju javnim novcem, tačnije većinski iz kredita koje će poreski obveznici (s kamatom) vraćati, pa nema opravdanja da ostanu uskraćeni za ovakve informacije. Transparentnost bi unela kredibilitet u čitav proces, pojačala odgovornost za kvalitet planova i realizaciju preduzetih aktivnosti, a u krajnjoj liniji razrešile sve nedoumice u pogledu isplativosti tih projekata.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar