Zašto EXPO 2027 ne podleže javnim nabavkama?

Organizacija svetske izložbe prilično košta i Srbija će ove godine za pripremu EXPO 2027 potrošiti oko 23 milijarde dinara (oko 200 miliona evra). Poređenja radi, Dubai je tokom pandemije na organizaciju EXPO 2020 potrošio sedam milijardi dolara, angažovao eminentne arhitekte poput Santiaga Calatrave, privukao 24 miliona posetilaca i sasvim sigurno napravio događaj koji je zadivio svet i kome je teško bilo pronaći zamerku. Srbija je, tek što je u junu ove godine dobila organizaciju međunarodne specijalizovane izložbe, već počela da dobija zamerke.

Pred poslanicama u Skupštini Srbije je budžet u kome se vidi koliko će nas ova manifestacija koštati, ali i zakon o posebnim postupcima za organizaciju EXPO, koji isključuje sprovođenje javnih nabavki za manifestaciju koja će se održati u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. sa predloženom temom "Igraj za čovečanstvo - sport i muzika za sve”.

Fiskalni savet je upozorio da za EXPO, čija dokumentacija prolazi kroz ubrzanu budžetsku proceduru, nisu objavljeni svi izveštaji koji bi potvrdili da je reč o projektu koji je ekonomski i društveno isplativ.

"EXPO će biti nesvakidašnja prilika da Srbija predstavi svoje privredne potencijale i kulturno nasleđe svetu, ali i ostvari finansijsku korist od organizacije tog događaja", ocenjuje Fiskalni savet. Kako primećuju, sva zvanična dokumentacija koja se odnosi na ovu specijalizovanu izložbu donosi se po neustaljenoj budžetskoj proceduri, odnosno po ubrzanom postupku.

Celokupan proces izgradnje objekata za EXPO, počev od pripreme projektne dokumentacije i odabira izvođača radova, odvijaće se po posebnim pravilima, mimo pravila koja propisuje Zakon o javnim nabavkama, upozorava Fiskalni savet.

S jedne strane, primena ovakve procedure je razumljiva, s obzirom na to da datumi organizacije navedenog događaja diktiraju rokove. S druge strane, problem je što javnost ostaje uskraćena za detaljnu i pouzdanu analizu projekata sa očekivanim koristima (iznajmljivanje izložbenog prostora, sponzorstva, prodaja ulaznica, noćenja u hotelima, iskorišćenost građevina nakon izložbe...) i troškovima (izgradnja objekata, organizacija događaja, obezbeđivanje smeštajnih kapaciteta, ekološke posledice izgradnje infrastrukture, troškovi održavanja objekata nakon izložbe...).

Gledajući istorijski, svetske i međunarodne izložbe u mnogim slučajevima nisu bile finansijski isplative, primećuje Fiskalni savet i naglašava da ne smatra da su nužno ulaganja u EXPO 2027 neisplativa, niti da održavanje tog događaja treba dovoditi u pitanje. Međutim, smatraju da način usvajanja zakona nije prepreka za veću transparentnost i ističu da je potrebno da Vlada pruži javnosti detaljan prikaz projekata koji će biti sprovedeni u okviru priprema za taj događaj.

Za potrebe ove manifestacije u 2024. država će uložiti 23 milijarde dinara, što je, poređenja radi, veća suma od godišnjih investicija u prosveti.

Fiskalni savet navodi iskustva i ostalih država. Prethodna međunarodna izložba, planirana da se organizuje u Buenos Ajresu 2023. godine, nije ni održana, jer su organizatori tri godine ranije procenili da neće biti finansijski isplativa. Neki raniji primeri govore o izložbama koje su postale sinonim za finansijski neuspeh, što je bio slučaj sa Svetskom izložbom u Hanoveru 2000. godine: 18,1 milion turista od očekivanih 40 miliona, prihod od prodaje ulaznica 575 miliona nemačkih maraka od očekivanih 1,6 milijardi, prihod od sponzora 538 miliona od očekivanih 1,6 milijardi, dok su troškovi izgradnje infrastrukture i organizacije iznosili 3,3 milijarde, naspram planiranih 2,9 milijardi maraka.

Šta piše u specijalnom zakonu za EXPO?

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027, koji predviđa osnivanje posebnog privrednog društva EXPO Belgrade 2027 za sprovođenje projekta koje će koordinirati sve aktivnosti, kao i pojedinačnih društava posebne namene za izgradnju stambenih objekata. Realizacija projekta EXPO Belgrade 2027, kako je navedeno, predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije.

Novac za sprovođenje ovog zakona će biti obezbeđen u budžetu, i to po 22,6 milijardi dinara u naredne tri godine, a ukupan ekonomski efekat je procenjen na približno 1,1 milijardu evra. Ističe se i da je direktan pozitivan uticaj ovog zakona na nacionalnu ekonomiju kroz rashode koje generišu inostrani i domaći posetioci, odnosno kroz troškove prevoza, smeštaja, hrane i pića, kupovine i drugih povezanih usluga i mereno kroz bruto rashode na direktne usluge i proizvode, procenjen na približno 600 miliona evra.

Ministarstvo finansija 

 

Kako se navodi u predlogu, svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama predloženog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi, kao i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i drugi, dužni su da bez odlaganja izdaju akta iz svoje nadležnosti.

Objekti koji su izgrađeni za potrebe javne namene, odnosno smeštaj učesnika međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027, po završetku manifestacije mogu se, po komercijalnim uslovima, otuđiti trećim licima, po uslovima koje propiše Vlada Srbije.

U obrazloženju zakona se navodi da se na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji projekata došlo do zaključka da u procesu realizacije projekata puno vremena oduzima rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvola i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom.

Posle brojnih kritika javnosti zbog toga što se prenebregava Zakon o javnim nabavkama, u međuvremenu pred ovonedeljnu skupštinsku raspravu, Vlada Srbije je dodala još jedan amandman prema kome će ona propisati postupak nabavki za posebno privredno društvo i društva posebne namene čije se osnivanje planira Predlogom zakona, poštujući načela Zakona o javnim nabavkama, uz obavezu da se obezbedi transparentnost postupka u donošenju odluka navedenih privrednih društava koja će osnovati Vlada Srbije.

Ministar finansija Siniša Mali u ponedeljak je u skupštinskoj raspravi o budžetu za narednu godinu povodom ovog zakona rekao da smo dobili da budemo domaćini te izložbe, što je velika čast i potvrda onoga što je Srbija uradila, ali i obaveza da se na pravi način pokažemo kao domaćin te manifestacije i to će sprovođenjem posebnog zakona moći da se uradi.

Međutim, nevladina organizacija Transparentnost Srbija uputila je poslaničkim grupama u Skupštini Srbije predlog amandmana kojim bi se otklonio jedan od velikih korupcijskih rizika iz Posebnog zakona o EXPO 2027, time što bi se posebna preduzeća koja će biti formirana radi realizacije projekta obavezala da primenjuju Zakon o javnim nabavkama.

"Vlada jeste u međuvremenu i sama predložila jedan amandman, koji je postao sastavni deo zakona, kojim se predviđa da umesto posebnih privrednih društava ona bliže uređuje pravila postupka nabavki i obavezu obezbeđivanja transparentnosti postupka. Ostala je, međutim, odredba kojom se stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama", navodi Transparentnost Srbija.