EXPO 2027 i novi Sava centar traže još hotela. Ima li potrebe za tim?

Beogradu će biti potreban dodatni hotelski smeštaj zbog proširenja kongresnog turizma renoviranjem Sava centra, kao i zbog izložbe EXPO 2027, ali glavni grad će morati značajno da proširi svoju turističku ponudu van sezone kako bi takve investicije imale smisla i na dugi rok.

Nove hotelske kapacitete spomenuo je u julu predsednik Aleksandar Vučić, koji je broj hotela koji će morati da se izgrade do izložbe procenio na oko 130, izvestila je Beta. Očekuje se da će EXPO 2027 u Beogradu posetiti oko 2,6 miliona gostiju, što će svakako predstavljati opterećenje za postojeće smeštajne kapacitete.

"Generalno, tokom prethodne decenije, hotelsko tržište u Beogradu obeležilo je ograničen broj izgrađenih objekata većeg kapaciteta. Tržište u velikoj meri zavisi od isporuke smeštajnih objekata manje i srednje veličine, uglavnom lociranih u centru grada. Prisustvo stranih investitora i svetskih hotelskih lanaca je i dalje ograničeno, ali se u narednim godinama očekuje rast, uz nekoliko najavljenih projekata", kaže za Bloomberg Adriju Zoran Danilović, direktor saradnik u odeljenju za investicije i hotele kompanije CBRE.

Danas u Beogradu ima 119 kategorisanih hotela sa nešto više od 7.600 smeštajnih jedinica, tj. sa oko 10.580 kreveta. Upravo nekoliko velikih najavljenih projekata na Novom Beogradu bi trebalo da pomogne rast.

Planirani hoteli

Trenutno se spominje izgradnja najmanje četiri veća hotela na Novom Beogradu, gde i fizički ima prostora za takve projekte.

Naime, Delta Holding, koji i renovira Sava centar, planira izgradnju jednog hotela najviše kategorije u Bloku 20, u okviru projekta Delta Distrikt. "Planirano je da kapacitet bude između 200 i 240 soba, te da gostima na raspolaganju budu panoramski restoran i vrhunski spa centar. Po svim sadržajima i po visokoj kategoriji biće to hotel kakav trenutno ne postoji u Deltinom portfoliju i samim tim biće prirodna dopuna postojećeg hotelskog biznisa u našoj kompaniji", navodi Andrej Sovrović, direktor hotelskog biznisa u Delta Holdingu.

Depositphotos

 

On dodaje da je Delta trenutno zadovoljna svojim hotelskim portfolijom, ali ne isključuje mogućnost da će reagovati ako se pojavi prilika za akviziciju još nekog hotela ukoliko se to bude uklapalo da dugoročnom strategijom kompanije koja i renovira Sava Centar.

"U perspektivi smo spremni da uđemo u projekte sa svim velikim globalnim igračima, koji donose nova znanja, od kojih kao kompanija možemo da učimo i da kroz partnerstvo sa njima razvijamo i svoje kadrove", kaže Sovrović. "Da li će to biti IHG i Radisson kao do sada, ili Marriot, Accor ili neka druga globalna grupacija, zavisiće od analize konkretne lokacije na kojoj se hotel nalazi. Tražićemo ono rešenje koje najviše donosi tržištu, Beogradu i Srbiji, a naravno i Delti kao investitoru i u skladu sa tim biraćemo i hotelski brend", dodaje on.

Pored novog hotela Delte, za koji je najavljivano da će poslovati pod brendom InterContinental, već je najavljen i Hotel Bleeker by Mercure u Bloku 64. Taj hotel od skoro 100 soba trebalo bi da bude otvoren na leto naredne godine, a sa Accorom sarađivala je kompanija BGroup.

Blokovi 64 i 65, gde su bile fabrike IMT-a i FMO-a trebalo bi da dobiju još nekoliko velikih hotela (sa do 200 soba), uočljivo je iz nacrta plana detaljne regulacije područja između ulica Jurija Gagarina i Zemunske.

"Centru grada nedostaju velike zemljišne parcele na kojima bi se mogli graditi veći objekti sa dovoljnim brojem parking mesta. Nasuprot tome, Novi Beograd nudi više mogućnosti za izgradnju većih objekata", dodaje Danilović. On dodaje da to gde će se pojedinačni hoteli graditi zavisi od dostupnih lokacija, njihove cene, ali i procene na koji način će taj hotel raditi nakon održanog EXPO 2027, jer upravo to je od suštinskog značaja za odluku o investiranju.

Danilović navodi da procene zauzetosti kapaciteta i postignute cene sobe ohrabruju investitore da ulažu u hotelski segment. Ipak, on dodaje da su zbog izazova na svetskom nivou kada se radi o kamatnim stopama, uslovima finansiranja i tržištima kapitala uopšte, investitori generalno obazrivi te da je jako teško dati procenu koliko hotela možemo očekivati u Beogradu do 2027. godine.

Velikom skoku broja dostupnih soba doprinelo bi i renoviranje kultnog hotela Jugoslavija koji bi na trenutni broj od oko 10.580 kreveta potencijalno sam mogao da doda više od 1.000 kreveta - ali o njegovom statusu već neko vreme nema informacija u javnosti.

Belgrade Waterfront

 

Pored toga, u luksuznom segmentu čeka se otvaranje i hotela St. Regis u Kuli Beograd, koji bi prema poslednjim procenama trebalo da bude otvoren početkom sledeće godine. U narednom periodu trebalo bi takođe da ponovo počnu da rade i istorijski hoteli Balkan i Bristol.

Nisu svi spremni na investicije

Iako postoji jedan broj investitora koji je najavio investicije, nisu svi sada spremni da grade hotele.

Iz jedne od najvećih regionalnih investicionih kompanija u hotelski segment, srpske MK Grupe Miodraga Kostića, naveli su za Bloomberg Adriju da trenutno nemaju planove da svoj portfolio hotela prošire na Beograd.

Slično, suvlasnik kompanije Matijević, Bojan Matijević, koji upravlja hotelom Centar Beograd, rekao je ranije za Betu da zbog popunjenosti od 70 odsto ne razmišlja o daljem proširenju kapaciteta.

On je rekao da je za izgradnju hotela potrebno oko tri godine i još dve da se uhoda, ali da su kamate na kredite visoke i iznose oko deset odsto. Ako bi hotel sada počeo da se gradi, za naredne četiri godine trebalo bi platiti kamatu od 40 odsto na kredit za njegovo finansiranje.

Depositphotos

 

"To je preskupo, koliko bi trebalo da košta soba u takvom hotelu? Drugi problem je kako napuniti taj hotel kada prođe izložba, a treći da li privreda koja je sada u krizi može to da finansira. Potrebno je da hotel radi 30 godina da bi se isplatio", rekao je Matijević.

Razvoj turizma u Srbiji

Direktor Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov rekao je za Betu da je trenutna popunjenost kapaciteta hotela u Srbiji od 70 do 80 odsto, međutim, istakao je i da zapuštenost pojedinačnih hotela predstavlja dodatni problem na tržištu.

Prema Daniloviću, trebalo bi da novi projekti dodatno pomognu razvoju turizma u Srbiji.

"Kongresni turizam je jedan bitan segment za celu zemlju, a prvenstveno za Beograd kao regionalni poslovni 'hub', gde povezanost sa gradovima u regionu avio-prevozom takođe igra ključnu ulogu", kaže Danilović. "Vidimo dobru perspektivu ovog segmenta turizma, a modernizacija Sava centra kao jednog od najvećih kongresnih, kulturnih i poslovnih centara u Srbiji, svakako će obogatiti ponudu i mogućnost daljeg razvoja kongresnog turizma u našoj zemlji, što može biti dobar način za podizanje popunjenosti hotelskih smeštaja."

BIE

 

Sovrović objašnjava da hotelski, odnosno kongresni turizam u Beogradu odlikuju jako velike sezonske fluktuacije tokom godine. U periodu od četiri do pet meseci godišnje hoteli su puni i to je vreme u kojem zaista nedostaje još smeštajnih kapaciteta. Međutim, on dodaje da u ostatku godine popunjenost nije zadovoljavajuća i da je pitanje kako bi povećani broj hotela poslovao u takvim uslovima.

"Sava centar će činjenično doneti nove događaje u Beograd i povećati ukupni kolač koji deli hotelska industrija. Organizacija Expo 2027 je veliki događaj za grad Beograd i uticaće na rad hotela, ali i mnogih drugih industrija naslonjenih na turizam i usluge smeštaja", objašnjava direktor hotelskog biznisa u Delti. "Istovremeno, za dugoročno održivo poslovanje hotela potrebno je napraviti strategiju koja će sezonu dobre popunjenosti proširiti na celu godinu. Država, grad Beograd i svi mi koji se bavimo hotelijerstvom moramo da radimo na stvaranju sadržaja koji će goste dovesti i zadržati u našem gradu u onim mesecima koji su sada relativno prazni."

Srbija beleži veliki rast turističkih noćenja, posebno kada su u pitanju strani turisti, ali je i dalje najveći broj tih noćenja u letnjim mesecima, dok je zima tradicionalno slabija. U junu ove godine broj noćenja stranih turista u Srbiji porastao je za 10,4 odsto, dok je broj dolazaka stranih turista porastao za 20,5 odsto na godišnjem nivou. 

Kada se poredi broj dolazaka stranih turista u pretpandemijskoj 2019. godini sa istim brojem u prvih šest meseci ove godine, uočljiv je rast od 24 odsto. Pritom, od januara do juna ove godine, u Srbiji je bilo ukupno 1.849.829 turističkih dolazaka, od toga je bilo 893.362 dolazaka stranih turista.

Kako se procenjuje, zbog izložbe EXPO 2027, Srbiju bi trebalo da poseti dodatnih 2,6 miliona turista, što će svakako zahtevati sveobuhvatan pristup razvoju turizma. Osim samog kongresnog turizma, tome bi trebalo da donese i rast broja letova za Beograd, kao i opšti trend rasta broja turista posle kraja pandemije - uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u svetu.

"Sada kada imamo značajan rast je pravi trenutak da uradimo dve veoma važne stvari dugoročno", smatra Aleksandar Seničić, direktor Yute. "Kao prvo, sada kada ostvarujemo najveći devizni priliv od turizma, umesto smanjenja budžeta za propagandu i rad Turističke organizacije Srbije, treba da se ustanove pravila da budžet TOS zavisi od rezultata i da se procentualno odredi budžet organizacije, naspram ukupnog deviznog priliva", kaže on za Bloomberg Adriju i dodaje da je to slučaj u najvećem broju zemalja koje nam mogu biti konkurencija, a koje imaju neuporedivo veći budžet od TOS.

Depositphotos

 

"Druga stvar je umrežavanje domaćih činilaca i zajedništvo u pravljenju turističkih programa (proizvoda) koji će prepoznati nove trendove, kao i razdvojiti cenovnom politikom tržišta za koja imamo interes da se turistički otvore prema Srbiji", napominje Seničić. "Ovde postoje i načini i mogućnosti da država i banke urade važnu stvar, a to je da se za potrošnju inostranim platnim karticama omogući odmah po transakciji povraćaj PDV svim strancima, gostima u Srbiji, jer je to izvoz usluga i po Zakonu jeste oslobođen plaćanja PDV-a. Mi smo taj predlog izneli nekoliko puta, a spremni smo i da rešenje koje imamo implementiramo u saradnji sa našim partnerima, jer smatram da bi to mogla biti jako važna mera u promociji destinacije."

 

 

Oporavak hotela u Evropi

Oporavak putovanja doprinosi i oporavku cele hotelske industrije u celom svetu. Već u 2022. godini najveći svetski brendovi zabeležili su ozbiljan rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu, a neki su prevazišli i prihode iz 2019. godine.

Gledajući lance koji postoje i u Srbiji, Accor je 2022. skoro pa dostigao prihod iz 2019. godine, Hyatt Hotels Corp je prevazišao svoj rezultat, Hilton Worldwide je poslovao lošije nego u pretpandemijskoj godini dok je Marriott International bio malo neuspešniji 2022. godine nego 2019, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg.

Istovremeno, iako srpski hotelijeri ističu da još uvek nemaju punu popunjenost, prosečna popunjenost od 70 do 80 odsto u Srbiji veća je od prosečne popunjenosti najvećih hotelskih lanaca na svetskom nivou. Naime, na nivou grupe Accor ima popunjenost od 59,8 odsto, Marriott ima prosečnu popunjenost od 64 odsto, a Hyatt 62,2 odsto, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg.

Pritom, investitori su ove godine optimistični kada je u pitanju hotelska industrija. Naime, cene akcija Accora skočile su oko 44 odsto od početka godine, a Marriottove akcije su porasle za oko 39 odsto u istom periodu.

Bloomberg Chartmaker

"U skoku cena akcija evropskih hotela od januara do maja oslikao se svetski oporavak prihoda po dostupnoj sobi, a istovremeno su bile uspešnije od onih u Severnoj Americi i Aziji, pošto su hotelske akcije u SAD tek pratile indeks S&P 500", kaže Angela Hanlee iz Bloomberg Intelligencea. "Skup akcija evropskih hotela koji sastavlja Bloomberg Intelligence skočio je za 31 odsto, što se poredi sa skokom od 10 odsto sličnih akcija u SAD", dodaje ona.

(Ažurirano sa sadržajem Bloomberg Adria TV.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar