Ima para za nove hotele u Beogradu, ali nema ko da ih zida

Povećan broj turista, izložba EXPO 2027, kada se očekuje tri miliona gostiju, i renovirani Sava centar, koji je srpsku prestonicu vratio na kongresno tržište, dišu Beogradu za vratom da značajno proširi svoju hotelsku ponudu.

Investitora ima, ali radnika nema, pa se postavlja pitanje kako će prestonica odgovoriti na povećanu potražnju, u kratkom roku.

U Beogradu trenutno posluje 119 kategorisanih hotela sa nešto više od 7.600 smeštajnih jedinica, a to je, bar kako kažu upućeni, upola manje nego što je Beogradu potrebno.

Nikola Saneši, investicioni savetnik, kaže za Bloomberg Adriju da Beograd beleži rast turista od 18 odsto, što ga svrstava među evropske gradove koji imaju najveći rast poseta godišnje.  

"Popunjenost hotelskih kapaciteta je 71 odsto, a cene smeštaja konstantno rastu. Recimo, cena noćenja u hotelu s pet zvezdica ovog leta dvostruko je veća nego prošlog. Sezona se produžila i sada traje oko 220 dana, dok je pre samo nekoliko godina Beograd goste dočekivao pretežno za novogodišnje praznike", kaže Saneši i napominje da Sava centar otvara vrata kongresnom turizmu visoke kategorije, kao i da će tokom tri meseca, koliko će EXPO 2027 trajati, Beograd posetiti nekoliko miliona gostiju iz preko 120 zemalja sveta.

Hotelijerstvo živnulo, najavljeno osam projekata

Nema dileme, hotelijerstvo u Beogradu  se oporavlja nakon mračnog perioda pandemije.

Kompanija Delta Holding najavila je izgradnju hotela InterContinental.

Na mestu čuvenog hotela Jugoslavija planirana je izgradnja novog hotela. Ukupna ulaganja u moderni stambeno-poslovni kompleks sa hotelom visoke kategorije u naredne četiri godine iznosiće više od 400 miliona evra.

Plan je i da Beogradu na vodi dobije još jedan hotel pored St. Regisa u Kuli – i to sa četiri zvezdice i 163 smeštajne jedinice.

Depositphotos

Na Novom Beogradu, izraelska AFI Europe Serbia gradi hotel u sklopu Airport Cityja.

Najavljen je i Hotel Bleeker by Mercure u Bloku 64. Granit Invest na Zvezdari planira gradnju hotela sa četiri zvezdice i 235 soba, a Planeta Sport na Adi Ciganliji hotel sa 120 soba.

Biznismen Petar Matijević, koji je za 25 miliona evra kupio Slavija hotel u sklopu koga se nalazi i manji hotel Slavija Lux, najavio da će ih renovirati do otvaranja izložbe EXPO 2027, kao i da će to biti njegov poklon Beogradu.

Država menjala Uredbu za potrebe EXPO 2027

Kako bi podstakla hotelijere u Beogradu i kako bi se što bolje pripremila za EXPO 2027, država je u novembru prošle godine dopunila Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja. Dopunom je predviđeno da pored banjskih i klimatskih lečilišta država subvencioniše i  izgradnju, rekonstrukciju ili proširenje ugostiteljskih objekata za smeštaj koji će biti kategorisan s tri i više zvezdica na području Beogradskog regiona i imati minimum 50 smeštajnih jedinica.

„Korisniku sredstava se za ulaganja u Beogradski region odobrava iznos sredstava u visini od 20 odsto opravdanih troškova ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva”, navodi se u uredbi.

Ema Zečević Janković, investicioni savetnik u Razvojnoj agenciji Srbije, za Bloomberg Adriju kaže da će svi investitori koji zadovolje kriterijume dobiti podsticajna sredstva od države.

„Više prijava za dodelu sredstava na teritoriji regiona Beograda je podneto i one su u ovom momentu već u proceduri“, rekla je ona, međutim, nije htela da otkriva ni broj podnetih prijava ni investitore.

Stan na dan i rečne krstarice rešenje za EXPO

Postavlja se pitanje da li su najavljene investicije dovoljne da se zadovolje potrebe rastućeg broja turista i predstojeće izložbe EXPO 2027.

„Od svih najavljenih projekata, realno je očekivati da će do izložbe EXPO 2027. biti izgrađeno šest novih hotela i renovirano 12 ili 13. Beograd će sa ovim investicijama dobiti nešto više od 2.000 novih soba. To za EXPO svakako nije dovoljno, ali će problem izložbe rešiti usluga 'stan na dan', kao i tri pristaništa za rečne krstarice koje se trenutno uređuju, a koja će dopuniti ponudu sa nešto više od 1.500 soba“,  kaže Saneši.

Prema njegovim rečima, najveći problem za investitore je nedostajuća građevinska infrastruktura.

„A pojedini moraju da reše i urbanističke parametre“, objašnjava Saneši.  

Podsećamo, prema nekim procenama, u građevinarstvu je zaposleno oko 170.000 radnika, a skoro trećina zaposlenih su stranci. Razlog njihovog dolaska je nedostatak domaće radne snage, koja je otišla da zida i učvršćuju temelje nemačke privrede, tako da sada fugne u kupatilima izvlače radnici iz Turske, Indije i Nepala.