.webp){kind=icon}
Srbija se bori sa Španijom, Argentinom, Tajlandom i Minesotom za organizaciju izložbe Expo 2027. Beograd je kandidovao temu „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“, potrošio million evra za predstavljanje i najavio da će graditi novi prostor za ovu manifestaciju u Surčinu, pored nacionalnog stadiona. Samo još ne znamo koliko će sve to koštati, ako naša zemlja dobije organizaciju ove manifestacije. Kada je finansiranje u pitanju, zasada se jedino zna da je u ovogodišnjem budžetu Srbije navedeno da će za izgradnju nacionalnog stadiona sa pratećom infrastrukturom biti utrošeno 540 miliona evra.
Expo centar će se prostirati na 150.000 kvadrata
Izgradnja nacionalnog stadiona i novog najmodernijeg ekspo centra od 150.000 metara počeće do kraja godine, najavio je Siniša Mali, ministar finansija. Kao predsednik Radne grupe za vođenje postupka kandidature grada Beograda za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO Belgrade 2027, rekao je da bi ceo region imao korsti od ove manifestacije jer se očekuje oko dva ili tri miliona posetilaca, a 110 ili 120 zemalja bi imalo svoje štandove i predstavljanje u Srbiji.
Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da je teško dati preciznu procenu troškova organizacije specijalizovanog EXPO-a jer javnosti nije poznata veličina i struktura objekata planiranih za novu lokaciju.
Opširnije
Kako je raditi i živeti u Dubaiju? Pitali smo lokalnog stanovnika
Farhad Azizi, glavni izvršni direktor preduzetničke kompanije sa sedištem u Dubaiju, daje insajderske informacije o životu u brzorastućem emiratu.
11.02.2023
Rekordna prodaja nekretnina u Dubaiju zahvaljujući i Rusima
Interesovanje Rusa je poraslo nakon rata u Ukrajini
17.01.2023
Praveći poređenje sa konkurentima, on ističe da većina njih planira izgradnju čvrstih objekata u kombinaciji sa montažno-demontažnim, pri čemu je namena čvrstih objekata nakon završetka specijalizovane izložbe različita. Izložbeni prostor bi trebalo da bude pretvoren u medicinski i velnes kampus u Minesoti, kao i u svetski medicinski i velnes centar na Tajlandu. U Astani je od EXPO prostora ostao Muzej energije budućnosti, a ostali objekti su pretvoreni u komercijalni prostor za kompanije, startapove, edukaciju, među kojima je ključni Međunarodni finansijski centar Astana. Jeosu u Južnoj Koreji je kompleks uz okean razvio u turističku atrakciju, ali je samo deo objekata nakon izložbe dobio ili zadržao namenu - prostor za izložbe i sastanke, kao i akvarijum i toranj - dok su drugi ostali neiskorišćeni.
Minesota planira 1,5 milijardi dolara, Malaga 859 miliona evra
Naš sagovornik naglašava da projekat u Minesoti nosi neprofitna organizacija, sa procenjenim troškovima organizacije oko 1,5 milijardi američkih dolara. Troškovi i zarada trebalo bi da budu pokriveni najvećim delom preko ulaznica (planirana cena nešto više 50 dolara), a zatim kroz sponzorstva i privatne investicije. Međutim, ima glasova da će troškovi biti veći i da će morati da traže pomoć države. Malaga je planirala ukupno 859 miliona evra za događaj, od čega 602 miliona za izgradnju objekata, a 256 miliona evra kao operativne troškove.
“Naša vlada svakako ima neke procene troškova organizacije kojima barata, ali nam nisu poznate te brojke, niti način na koji su procene rađene. To je velika šteta, jer bi te informacije morale da budu javne. Treba imati u vidu da je predviđena lokacija bez potrebne infrastrukture, što značajno uvećava troškove”, naglašava Zečević.
On kaže da Međunarodni biro za izložbe iz Pariza, koji je vlasnik brenda EXPO, propisuje da je maksimalna površina za specijalizovani EXPO bude 25 hektara, odnosno 250.000 metara kvadratnih. Znači, moguće je organizovati ovaj EXPO i na manjoj površini.
Sajam nije mali, ali nije reprezentativan
“Površina Beogradskog sajma je tu negde do 25 hektara, pri čemu sam izložbeni prostor, kako se čini, obuhvata polovinu te površine. Teorijski, moguća je organizacija izložbe, ali bi ona možda bila manja i pitanje je da li bi kao takva bila prihvatljiva donosiocima odluke o dodeli organizacije. Prema tome, za organizaciju u punom kapacitetu bio bi verovatno potreban novi prostor, ali maksimalno 25 hektara. Planirani projekat novog prostora obuhvata više od 100 hektara, što je apsolutno nepotrebno za organizaciju specijalizovanog EXPO-a, a svakako i predimenzionirano i za druge potrebe. Nije jasno zašto se planira tako veliki kompleks za EXPO, posebno sa stanovišta kasnijeg korišćenja”, smatra Zečević.
Depositphotos
Ono što takođe buni, dodaje naš sagovrnik, jeste to što se govori o hitnom izmeštanju Sajma na tu novu lokaciju zbog organizacije specijalizovane EXPO izložbe, pri čemu odluka o domaćinu još nije doneta. Uostalom, nijedna od ostalih država konkurenata neće graditi komplekse za EXPO ukoliko njigova ponuda ne bude proglašena najboljom. Drugim rečima, nema izložbe, nema projekta.
“Ekonomski posmatrano, Beogradski sajam sam po sebi nema šta da traži na novoj lokaciji, posebno te površine, kada ni u okviru postojećih kapaciteta ima gotovo pola godišnjeg kalendara prazno, odnosno bez sajamskih događaja uprkos tradiciji i nekim veoma uspešno organizovanim sajamskim manifestacijama”, kaže Zečević.
Naš sagovornik smatra da izgradnja novog prostora za EXPO u svim zemljama dolazi u obzir tek ukoliko ta zemlja dobije organizaciju tog događaja. Niko od konkurenata neće graditi novi kompleks ukoliko ne bude domaćin.
Specijalizovani EXPO podrazumeva izgradnju prostora za paviljone, i te troškove snosi organizator, odnosno država. Istorija sudbine izgrađenih objekata nakon specijalizovanih EXPO izložbi najčešće ukazuje na nedovoljno iskorišćene kapacitete.
“Ne bih mogao da kažem kolika bi bila korist za državu bez neke ozbiljnije analize, mada se stidljivo barata sa nekih milijardu evra. Kandidati uvek u nastojanjima da opravdaju konkurisanje za dobijanje organizacije navode pozitivne ekonomske efekte, što se često ne ostvaruje. Ali treba imati u vidu da organizacija ovakvih događaja ima i širu, neekonomsku komponentu, a ona se tiče reputacije zemlje, eventualno razmene znanja (u zavisnosti od izabrane teme izložbe)”, naglašava naš sagovrnik.
Na pitanje kolike su šanse da Srbija dobije organizaciju ove manifestacije, on kaže da šansa uvek postoji, mada treba imati u vidu da neke države već dugo lobiraju za ovaj događaj.
Dubai uložio milijarde u infrastrukturu
S druge strane Marko Selaković, zamenik direktora i profesor na S P Jain School of Global Management u Dubaiju, koji je bio rukovodilac biznis programa Srbije na Expo 2020 Dubai, smatra da Srbija može da ima ogromnu korist od organizacije Expo.
“Direktna korist ogleda se u prihodima koji se ostvaruju kroz masovne posete, dolaske delegacija i posetilaca iz celog sveta i korišćenje usluga i potrošnju u zemlji. Indirektna korist je još značajnija: govorimo o brendiranju zemlje i grada, razvoju infrastrukture, izgradnji novih i savremenih objekata i saobraćajnica, sklopljenim poslovima, vidljivosti dobrih stvari koje jedna država nudi. Dakle, dobijanje organizacije Expo 2027 bilo bi izuzetno značajno ne samo za Beograd već i za čitavu Srbiju i region Balkana”, navodi Selaković.
Bloomberg Mercury
On kaže da nije uključen u organizaciju lobiranja za dobijanje Expo 2027, ali smatra da bi dobijanje Expo 2027 predstavljalo najbolju moguću stvar za našu zemlju. To neće biti lak zadatak, jer su i druge zemlje, veće i moćnije od Srbije, zainteresovane da one budu domaćini.
“Ipak, Srbija ima šta da ponudi i izuzetno mi se dopadaju pristup i tematika sa kojom se kandidujemo”, kaže Selaković.
Poredeći organizaciju ove izložbe sa Expom koji je prošle godine organizovan u Dubaiju, naš sagovrnik kaže da je Dubai uložio milijarde dolara u razvoj infrastrukture.
Dubai zaradio 20 milijardi dolara
“S druge strane, zamislimo da je svako od preko 20 miliona posetilaca iz celog sveta potrošio u proseku po 1.000 dolara da bi došao do Expo, smestio se, prevozio, hranio: dolazimo do brojke od 20 milijardi dolara. Kada se na tako nešto dodaju sklopljeni poslovi i nove mogućnosti koje se otvaraju razvojem nove urbane celine, dolazimo do zaključka da je takvo ulaganje i te kako isplativo. Uostalom, nakon osam godina života i rada u UAE mogu da ocenim da Arapi retko ulaze u strateške projekte koji nisu isplativi. Verujem da je to bio slučaj i sa Expo 2020”, navodi Selaković.
Zona Expo 2020 postala je novo gradsko jezgro – Expo City Dubai. To je sada dom brojnih multinacionalnih korporacija, hab za razvoj startapa, visokih tehnologija, kreativnih industrija, kao i za razvoj luksuznih rezidencijalnih kompleksa. U takvom visoko reprezentativnom ambijentu biće održan i predstojeći samit COP28. Neke zemlje, poput Slovenije, UAE, Azerbejdžana, odlučile su da zadrže svoje paviljone, neke druge su odlučile da ih demontiraju nakon okončanja izložbe, dodaje Selaković.
U svakom slučaju, teško je porediti Beograd i Dubai, koji je oko šest milijardi dolara uložio u organizaciju ove manifestacije. Ne mogu se porediti ni po smeštajnim kapacitetima. U Beograd, prema podacima Ministarstva turizma i sporta, trenutno posluje 118 hotela, od kojih sedam sa dve zvezdice, 33 sa tri zvezdice, 73 sa četiri zvezdice i pet hotela sa pet zvezdica. Hoteli raspolažu sa 10.470 kreveta, odnosno 14.056 individualnih ležajeva.
