Delegacija Srbije koju će, prema izvorima Bloomberg Adrije, od ponedeljka 18. septembra predvoditi ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović posetiće Japan. Pored ministarke, jedan od članova delegacije biće i trenutni v. d. direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković.
Prema navodima izvora našeg medija, oni će u Japanu obići nekoliko hidroelektrana i upoznati se sa tehnologijom koju Japanci koriste za izgradnju ovih zelenih objekata.
S obzirom na to da je Srbija u potrazi za finansijerima i gradiocem nove Reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Bistrica", poseta srpske delegacije Japanu mogla bi da bude početni korak u sklapanju ugovora da ovaj važan nacionalni energetski projekat finansiraju i grade upravo Japanci.
Opširnije
Veći računi građana i privrede najviše pomogli oporavak EPS-a
Nakon što je EPS prošlu godinu završio sa gubitkom od čak 72,6 milijardi dinara, finansijski rezultati za prvo polugodište ove godine pokazuju značajan oporavak EPS-a.
25.08.2023
Prenos struje 'pojeo' budžetu više od 50 miliona evra
Gubici na prenosnoj mreži prošle godine smanjili su budžet građana Srbije za oko 6,2 milijarde dinara, odnosno za oko 52 miliona evra.
28.07.2023
MMF traži još dva povećanja cena struje i gasa, privreda na udaru
Iz Međunarodnog monetarnog fonda ukazuju da su dodatna povećanja cena struje i gasa potrebna i dalje, barem još dva – jedno na jesen, a drugo tokom iduće godine.
06.07.2023
Tri kočnice za dolazak najvećeg evropskog proizvođača OIE u Srbiju
Norveška energetska kompanija Statkraft je najveći proizvođač obnovljive energije u Evropi i u prvih deset u svetu. I zainteresovana je za ulaganja u Srbiju.
26.04.2023
Energetski zemljotres budi EPS iz hibernacije
Posle više od tri decenije neulaganja u hidroenergetski sektor, iz fioke izvučen projekat Hidroelektrane "Bistrica".
04.07.2022
Energetska obnova VMA košta koliko nova hidroelektrana
Ukupna godišnja energija koju VMA troši jednaka je potrošnji grada od 20.000 stanovnika.
13.07.2023
Da Japanci učestvuju u izgradnji hidroelektrane u Srbiji, ne bi bio prvi put. Japanska tehnologija korišćena je i za izgradnju RHE "Bajina Bašta" pre više od 40 godina, i to tehnologija dobro poznate marke Toshiba.
Bistrica i JICA
Da je izgradnja RHE "Bistrica" jedan od najvažnijih energetskih projekata države, istaknuto je najpre u ekspozeu premijerke Ane Brnabić prošlog oktobra i od tada se intenzivno radi na priprema za početak izgradnje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom posete Priboju u julu ove godine najavio je da će delegacija Srbije putovati u Japan, gde će sa predstavnicima Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) pregovarati oko finansiranja ovog projekta.
Resorna ministarka se takođe u julu ove godine sastala sa novim ambasadorom Japana u Srbiji Akirom Imamurom, sa kojim je razgovarala o zajedničkim projektima u oblasti energetike i zaštite životne sredine.
"Nadamo se da će energetski sektor biti jedna od najvažnijih oblasti u kojim ćemo produbljivati našu saradnju, o čemu ćemo uskoro razgovarati u Tokiju tokom naše planirane posete", rekla je nakon tog sastanka Đedović.
U zvaničnom saopštenju sa njihovog zajedničkog sastanka tada je navedeno i da je JICA zainteresovana za saradnju na projektu izgradnje RHE "Bistrica" i da se uz pripremu studije o uticaju na životnu sredinu, studije opravdanosti i projektovanje razgovara i o mogućnostima finansiranja ovog projekta.
Japanci iznad svih u izgradnji reverzibilnih hidroelektrana
Energetski stručnjak Nikola Rajaković rekao je za Bloomberg Adriju da je sa tehničko-tehnološke strane saradnja sa nekom japanskom kompanijom na izgradnji "Bistrice" "dobra, prihvatljiva, a možda čak i najbolja".
"To je ozbiljan posao koji uključuje mnogo stvari, mnogo elemenata, a sa te tehničko-tehnološke strane je japanska tehnologija dobar izbor. Japanci su za izgradnju reverzibilnih hidroelektrana ispred svih", rekao je Rajaković.
Podsetio je da su Japanci već prisutni u našoj RHE "Bajina Bašta", gde je, kako je naveo, primenjena tehnologija kompanije Toshiba.
"Nije nikakvo iznenađenje da u ovome sarađujemo sa Japancima. Davno, pre tri decenije, ja sam imao razgovore sa tadašnjim japanskim ambasadorom i još tada su oni izneli jednu lepu ideju - da bi želeli da sve hidrotehnologije na Drini budu japanske proizvodnje", priseća se Rajaković.
Međutim, dodaje da kod ovakvih projekata uvek na kraju presudi komercijalni, a iznad svega politički aspekt.
Za 'Bistricu' je trebalo da se održi fer utakmica
Rajaković ističe da dobre hidrotehnologije, osim Japana, imaju i Nemci, Kinezi, Francuzi i Amerikanci. Predlaže da bi bilo bolje da se za izgradnju "Bistrice", s obzirom na to da su i pojedine kineske kompanije bile zainteresovane za ovaj projekat, održi jedna fer utakmica kroz aukciju. Na toj aukciji bi se nadmetale zainteresovane velike strane kompanije, što bi, kako kaže, i minimiziralo cenu izgradnje "Bistrice".
"Ne znam zašto se u našoj zemlji planovi i pregovori oko 'Bistrice' rade tako skriveno. Trebalo je sagledati ponude svih zainteresovanih investitora za 'Bistricu', trebalo je videti šta nude jedni, a šta drugi. Takođe, to je sve trebalo javno struci predstaviti, da mi to procenimo i da kažemo koja je ponuda najbolja sa tehičko-tehnološke strane, a onda da političari donesu odluku", rekao je Rajaković za Bloomberg Adriju.
1,2 milijarde evra za Bistricu zvuči previše
Naime, pre korone i rata u Ukrajini, procene energetskih stručnjaka bile su da izgradnja "Bistrice" košta između 500 i 600 miliona evra. Ipak, Vučić je prilikom posete Priboju rekao je da će izgradnja ovog objekta koštati oko 1,2 milijarde evra. To je čak dva puta više nego pre samo tri godine.
Profesor Rajaković kaže da 1,2 milijarde evra, prema njegovom mišljenju, "zvuči previše".
"Po mom sudu, mada nisam ekonomista i nisam sagledao sve aspekte, ali to meni zvuči previše. Poenta je da minimiziramo tu cenu i da ne platimo previše, a ta cena bi se najverovatnije minimizirala kroz otvorenu aukciju."
Kada je reč o finansiranju, Rajaković smatra da će država za izgradnju "Bistrice" sredstva povući iz više izvora. Svakako će jedan deo platiti država, očekuje da će deo doći iz EU fonodva, kao i iz EBRD-a čiji je i posao da finansira zelene kilovate. "Bilo bi najbolje kada bi EPS bio likvidan i kada bi i on mogao jednu trećinu da uloži u izgradnju 'Bistrice'", dodao je Rajaković.
Značaj izgradnje RHE 'Bistrica'
U Srbiji više od 30 godina nije izgrađena nijedna velika hidroelektrana. Pored toga što je energija dobijena iz hidroelektrana čista, njihova snaga važna je za stabilnost energetskog sistema, a ta stabilnost je dalje važna zbog novih priključaka kilovata i megavata iz solarnih elektrana i vetroelektrana na mrežu.
Đedović je u četvrtak na konferenciji Udruženja OIE rekla da je izgradnja "Bistrice" važna zbog povećanja proizvodnih kapaciteta, veće sigurnosti snabdevanja, kao i za OIE balansiranje. I Živković je na istoj konferenciji poručio da će "Bistrica" omogućiti balansiranje i stabilnost sistema, ne samo Srbije već i regiona. Naglasio je da će njena izgradnja biti ključni preduslov za veći udeo zelene energije u našoj zemlji.
Rajaković je rekao za Bloomberg Adriju da ne postoji hidroenergetski objekat koji sebe nije isplatio mnogo puta i ističe da je "Bistrica" perfektan objekat koji će biti idealan za OIE balansiranje, da će imati regionalni značaj i da će, ako se bude s njom dobro poslovalo, praviti ozbiljni profiti. Pored toga, Rajaković je istakao i da izgradnja jednog takvog objekta mnogo znači za oživljavanje pribojskog kraja.
O projektu "Bistrica" u Srbiji govori se više od 50 godina. Projektom je planirano da "Bistrica" bude snage 680 megavata.