Siromašne zemlje plastika košta deset puta više nego bogate

Izveštaj Svetske fondacije za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature - WWF) upozorava da stvarna cena plastike po životnu sredinu, zdravlje i ekonomiju može biti čak 10 puta veća u zemljama sa niskim prihodima, iako one troše skoro tri puta manje plastike po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sa visokim prihodima.

Kako se procenjuje u izveštaju, ukupni troškovi životnog veka kilograma plastike su oko 150 dolara u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, što je osam puta više od 19 dolara po kilogramu u zemljama sa visokim prihodima. Ako u obzir uzmemo zemlje sa niskim prihodima u kojima su troškovi 200 dolara po kilogramu, razlika u troškovima se povećava na 10 puta.

Prema izveštaju, nesrazmerno veliki teret troškova povezanih sa zagađenjem plastikom ie direktan rezultat tri strukturne nejednakosti koje jačaju trenutni sistem plastike. Prva nejednakost je minimalan uticaj na to koji plastični proizvodi se proizvode i kako su dizajnirani, a ipak se od njih često očekuje da upravljaju ovim proizvodima kada dostignu kraj svog života.

Druga nejednakost je što procenat proizvodnje plastike, naročito plastike za jednokratnu upotrebu, daleko premašuje dostupnost tehničkih i finansijskih resursa za upravljanje otpadom kada dođe do kraja svog životnog veka u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a treća što "sistemu nedostaje pravičan način da države i kompanije budu odgovorne za svoje delovanje ili neaktivnost" u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. 

Bloomberg

Nejednaki troškovi imaju značajne posledice za zemlje sa niskim i srednjim prihodima poput Kenije, gde će se pregovarači okupiti od 13. do 19. novembra da treći put pregovaraju o globalnom sporazumu o okončanju zagađenja plastikom, navodi WWF. Dodaje se da je pre šest godina Kenija zabranila plastične kese za jednokratnu upotrebu, ali se i dalje bori sa nelegalnim uvozom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.

Oni podsećaju da se počev od 2019. godine, samo devet odsto plastičnog otpada reciklira, kao i da je u ovom trenutku oko 60 odsto globalne proizvodnje plastike namenjeno za proizvode za jednokratnu upotrebu.

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije smatra da izveštaj ukazuje na potrebu za hitnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom.

"Uobičajeno poslovanje može biti smrtna kazna, ne samo za sve veći broj životinja, već i za mnoge ranjive i marginalizovane zajednice u našem svetu. Rezultat takovog poslovanja je povećan zdravstveni rizik od udisanje štetnih, toksičnih hemikalija i povećan rizik od poplava i zaraznih bolesti. Globalni sporazum o zagađenju plastikom je naša šansa", istakla je ona.

"Uspostavljanje i sprovođenje globalnog sporazuma UN-a o zagađenju plastikom zasnovanog na usklađenim i obavezujućim globalnim pravilima može da nam pomogne da stvorimo pravedniji sistem koji osnažuje zemlje sa niskim i srednjim prihodima i daje prioritet najdelotvornijim rešenjima", navodi se u saopštenju.

Zemlje će za nekoliko dana učestvovati u trećoj od pet pregovaračkih sesija o globalnom sporazumu o okončanju zagađenja plastikom. "Mnoge opcije koje se nalaze u prvom nacrtu ugovora imaju znatno slabiju formulaciju i neodređene obaveze, što vlade dovodi u iskušenje da se vrate starim, lošim navikama oslanjanja na nacionalne ili dobrovoljne akcije umesto da stvore zajedničke, usaglašene propise. Zemlje moraju da povećaju svoje aktivnosti i definišu sporazum sa usklađenim i obavezujućim globalnim pravilima ako želimo da postignemo pravičan lanac vrednosti plastike i želimo budućnost bez plastičnog zagađenja", navodi se u saopštenju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar